četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:10
PRISLUŠKIVANjE

Fer-plej špijuniranje

Samo po naredbi suda, a na predlog nadležnog tužilaštva, može da se primeni mera tajnog nadzora komunikacija
Autor: Danijela Vukosavljevićnedelja, 12.03.2017. u 18:00
(Фото Пиксабеј)

Ko, zašto i po čijem nalogu u Srbiji može da bude prisluškivan, detaljno je precizirano odredbama Zakonika o krivičnom postupku (ZKP). Prisluškivanje ili, kako to ovaj zakon naziva – tajni nadzor komunikacije, primenjuju MUP, Bezbednosno-informativna agencija (BIA) i Vojnobezbednosna agencija (VOA) za prikupljanje dokaza protiv osumnjičenog za određeno krivično delo. Ove službe to rade po izričitoj naredbi suda, a na predlog nadležnog tužilaštva. I nikako drugačije. I to samo u situacijama kad ne postoji drugi način za prikupljanje dokaza – kaže zakon.

Da li „služba” u praksi uvek prisluškuje samo po zakonu, ima li zloupotreba?

Da je mogućnost zloupotrebe znatno redukovana u poslednjih 15 godina, smatra profesor Andreja Savić, nekadašnji prvi čovek BIA.

Savić za „Politiku” kaže da je došlo do demokratskog pluralizma, te da je pitanje poštovanja zakonskih preduslova maksimalno pooštreno.

Naredba za prisluškivanje
Tajni nadzor komunikacije, nadzor i snimanje komunikacije koja se obavlja putem telefona ili drugih tehničkih sredstava može da odredi jedino sud na obrazloženi predlog javnog tužioca. Tu naredbu izdaje sudija za prethodni postupak i ona sadrži podatke o osumnjičenom, naziv krivičnog dela, označenje njegovog poznatog telefonskog broja ili broja za koji se sumnja da koristi, razloge na kojima se zasniva sumnja, način sprovođenja, obim i trajanje. Prisluškivanje može da traje tri meseca, a može da se produži za najviše još tri. Ako je reč o krivičnim delima u kojima postupa tužilaštvo posebne nadležnosti, kao recimo za organizovani kriminal, tajni nadzor može se produžiti još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca. 

„Primena mere tajnog nadzora komunikacija odvija se u granicama fer-pleja, uz poštovanje načela zakonitosti, za razliku od perioda tokom devedesetih godina 20. veka. Takođe, dosta je urađeno na uvođenju civilne kontrole bezbednosnih službi kroz nadležne odbore u parlamentu, ombudsmana, regulatorna tela, poput Agencije za borbu protiv korupcije”, navodi naš sagovornik.

Na konstataciju da su srpske bezbednosne službe upravo tokom ovog perioda, između ostalog, prisluškivale novinare, na šta su ukazivala i novinarska udruženja, Savić kaže da on ne bi ulazio u teorije zavere. Smatra da ima mnogo spinovanja koja su politički motivisana i kaže da je pitanje da li je i šta od toga dokazano.

„Trebalo bi imati zadršku u tim stvarima”, tvrdi Savić.

Upitan da li je pod telefonski broj za koji je dobijeno odobrenje za primenu prisluškivanja moguće podvesti još nečiji broj, a da se za to ne sazna (što bi bila zloupotreba), Savić uverava da je to striktno regulisano, a da bi u suprotnom bilo krivično delo.

„Za prisluškivanje određenog broja potreban je nalog suda”, kaže ovaj profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost.

Moguće je da se dogodi da se tokom primene tajnog nadzora komunikacije prema određenoj osobi pojavi neka neidentifikovana osoba u kontaktima s osumnjičenim.

„Ta osoba se onda identifikuje, ali svakako mera nije primenjena prema njemu. To je rezultat koji se dobija iz odobrene mere prema osobi koja je od interesa za bezbednost. To je jedina mogućnost da se neko neidentifikovan pojavi tokom prisluškivanja”, zaključuje Savić.

Prema ZKP-u, prisluškivanje ili tajni nadzor komunikacije može da se primeni prema osumnjičenom za krivična dela teško ubistvo, otmica, dečja pornografija, razbojništvo, iznuda, falsifikovanje i pranje novca, krivična dela u vezi sa zloupotrebom službenog položaja, javnim nabavkama, trgovinom narkoticima.

Prisluškivanje, između ostalog, može da se primeni prema osumnjičenima za ugrožavanje nezavisnosti i teritorijalne celine, napad na ustavno uređenje, diverziju, sabotažu, špijunažu, odavanje državne tajne, trgovinu oružjem, osumnjičenima za korupciju, trgovinu ljudima i u vezi s krivičnim delima računarske sabotaže i prevare.

Samo u izuzetnim situacijama može da se prisluškuje osoba za koju se sumnja da priprema neko od krivičnih dela. S tim što u tom slučaju okolnosti moraju da budu takve da to ne može da se otkrije, spreči ili dokaže na drugi način.


Komentari3
46bb0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Џејми Шеј
Verujem i ja.
Beogradjanin Schwabenländle
Ми све верујемо !
Olja Gagic
Zakon kaze ali ... Kad je jos u ovoj zemlji zakon vazio za policiju??? Zar mi nemamo najduzu tradiciju izdizanja drzavne bezbednosti u "kastu iznad"?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja