sreda, 24.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

Nemačka birokratija zaboravila na veliku patnju žrtava terorizma

Porodice poginulih dobile od gradonačelnika Berlina telegram saučešća tek posle dva meseca, ali im je zato odmah stigao račun od bolnice da plate to što su identifikovali tela najmilijih
Autor: Nenad Radičevićponedeljak, 13.03.2017. u 19:25
Цвеће и свеће у знак сећања на настрадале на берлинском вашару (Фото Ројтерс/Фабрицио Бенш)

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Teroristički napad na božićni vašar u Berlinu 19. decembra prošle godine uznemirio je celu Nemačku, ali za razliku od tragedije u kojoj je pre bezmalo dve godine poginulo 150 ljudi kada je kopilot namerno oborio avion „Džermanvingsa”, ovog puta nemački mediji su se potrudili da ne personalizuju ovu tragediju.

Skoro da nijedan nemački novinar nije napravio priču sa porodicom nekog od poginulih, što je u jednom trenutku kod teoretičara zavere pokrenulo lavinu tvrdnji da je ceo napad montiran.

Ipak, detalji o tome kroz kakvu su nepotrebnu dodatnu patnju sa nemačkom birokratijom morale minula dva i po meseca da prođu porodice 12 poginulih i 55 povređenih raspršile su sve sumnje.

To opet nije dovelo pred kamere, diktafone i fotoaparate članove porodica poginulih Nemaca, već je nemačka javnost o njihovim patnjama najviše saznala pre nekoliko dana kada su pojedini nemački mediji preneli ispovest porodice tridesetjednogodišnje Italijanke Fabricije di Lorenco, koja je poginula na božićnom vašaru dok je kupovala poklone. Kako prenose nemački mediji, njena porodica je u razgovoru za dnevni list „Korijere dela sera” istakla da su vlasti u Berlinu bile „neosetljive, odsutne, loše organizovane i nestručne” u toku 72 sata, koliko su oni proveli u Nemačkoj posle napada.

Žrtvina majka Đovana i brat Đerardo opisali su za italijanski dnevnik kroz šta su sve prošli od trenutka kada su u noći 19. decembra krenuli za Berlin, pošto se prethodno pokušali da dobiju Fabriciju na mobilni telefon, ali se umesto nje javio neznanac, koji im je na engleskom rekao da je našao telefon na božićnom vašaru i da ga nosi u policiju.

Di Lorencove su, kako kažu, vlasti u Berlinu ostavile u potpunom neznanju „tri beskrajno dugačka dana, bez psihološke pomoći, pri čemu smo skoro poludeli od brige”, iako im nije jasno zašto nisu mogli da je identifikuju na osnovu fotografije koju je policiji dao Fabricijin nemački poslodavac. Kako tvrde, sličan tretman su prošle i ostale porodice 12 žrtava, među kojima je sedam Nemaca, i po jedna osoba iz Izraela, Ukrajine, Češke, Italije, kao i Poljske, budući da je terorista prethodno ubio poljskog vozača kamiona.

Procedura nemačke savezne policije nalaže da u slučaju katastrofe žrtve moraju da budu identifikovane na osnovu DNK i otisaka prstiju, a policiji očigledno nije bio prioritet briga o porodicama poginulih i povređenih, pri čemu su lekarima zabranili da daju bilo kakve informacije. Policija i službe bezbednosti tada su imale veće probleme, jer se ispostavilo ne samo da su omanule jer napadača Anisa Amrija nisu uhapsile pre napada, već i da su čitav jedan dan držali pogrešnog čoveka, misleći da je on terorista, dok je Amri uspeo da otputuje čak do Italije.

Čekanje na identifikovanje žrtava ipak nije bio kraj muka za porodice. Već koji dan kasnije dobili su pisma od bolnice u kojoj je bio račun da plate 51 evro za identifikaciju tela i izdavanje potvrde o smrti. Štaviše, račun je sadržao i svojevrsnu pretnju da će im biti poslati izvršitelji ukoliko račun ne plate na vreme. Uzalud se kasnije uprava bolnice izvinjavala, isticala da ne moraju ništa da plate, a slanje pisama pravdala administrativnim previdom u tim haotičnim danima.

Potom je usledio šok od birokrata u nemačkoj administraciji, koji su najpre procenili da povređeni i porodice poginulih nemaju pravo na odštetu po zakonu koji se tiče kompenzacija u nasilnim zločinima, već na odštetu kao da je u pitanju obična saobraćajna nesreća, budući da ih je pokosio kamion. Fond za odštete u slučajevima saobraćajnih nesreća je ograničen i ni izbliza ne bi pokrio troškove žrtava, pri čemu je jedanaestoro povređenih i dalje u bolnici i godinama će se nositi sa posledicama nesreće. Tek posle intervencije ministra pravde Hajka Masa žrtvama je obezbeđena izdašna finansijska pomoć, koja pripada žrtvama terorizma.

Vrhunac ludila kroz koji su prošli verovatno je bio krajem februara kada je porodicama žrtava sa dva meseca zakašnjenja stigao telegram saučešća od gradonačelnika Berlina Mihaela Milera. Portparol gradonačelnika je za list „Tagesšpigl” kašnjenje pravdao time da im je bilo neophodno nekoliko nedelja da prikupe potpune informacije o adresama svih poginulih i povređenih.

Patnje porodica su, ipak, bili voljni da čuju predsednik Nemačke Joahim Gauk i ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, koji su se sastali sa njima, čuvši od njih da, između ostalog, obezbeđenje pojedinim srodnicima poginulih nije dalo da prisustvuje pomenu u Memorijalnoj crkvi kajzer Vilhelm, održanoj dan posle napada. Obrazloženje je bilo da su u crkvi visokorangirani političari. Gauk i De Mezijer su od porodica čuli i kako se prema njima ponašala berlinska policija, to jest kako im je tražila uzorak DNK a da im nije rekla zbog čega im je potreban. A kada su srodnici pitali zašto im traže uzorak, kako kažu, dobili su odgovor: „Ako sami ne možete da shvatite zašto, to je onda vaš problem.”

Predsednik Gauk je potom o ovome razgovarao sa ministrom De Mezijerom, ali i sa berlinskim vlastima, koji su obećali da će preispitati procedure koje se primenjuju u ovim slučajevima.

Prema rečima Rolanda Vebera, berlinskog komesara za žrtve nasilnih zločina, očigledno je da su napravljene greške, naročito u pogledu komunikacije. On je ukazao da je očigledno nastao raskorak između onoga šta su radile savezna policija i tužilaštvo i onoga što su radile berlinske lokalne vlasti i da je „birokratski, sve bilo korektno, ali da se izgubio ljudski element”.


Komentari3
7913d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

JOKO Bagdalac
Ne samo to....nemacka Birokratija je zaboravila da je Nemacka zakoniti naslednik Nacisticke nemacke......Ako misle da nisu, nek napuste teritorije na kojima su...za one koji ce prihvatiti I teritorije I nasledje
Нови Сад
Немачка посла.
Radoslav Jovanovic
Dosta je bilo pretvaranja. Nemačka pokazuje svoje pravo lice. Mnogi su ponovo opsednuti Nemačkom i to pretstavlja veliku opasnost jer se ono što je loše "gura ispod tepiha". Za Srbiju Potsetnik da je u raspadu SFRJ Nemačka igrala jednu od glavnih uloga. Za one koji ne vide nove logore tipa koncentracioni kamp neka razmisle u šta su im pretvorili državu?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja