utorak, 25.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:12

Uvođenje reda u nauku

Autor: Sandra Gucijanponedeljak, 13.03.2017. u 22:00

„Politika” je ponovo uzdrmala naučnu zajednicu objavljujući da je gotov Pravilnik o vrednovanju rada istraživača, na osnovu kojeg se naučnici biraju u zvanja. Uz pohvale „što rasvetljavamo mračne ćoškove nauke u Srbiji”, najviše primedbi je ponovo bilo zbog toga što naučnici prvo iz medija saznaju ono u čijoj izradi su morali da budu konsultovani i od čega im zavisi posao. Da li se posle gotovo godinu dana agonije, kada je poništen konkurs za naučne projekte i promenjen ministar prosvete, nazire promena državnog kursa prema zapostavljenoj nauci koja je nenadano i složno podigla glas, ili su u pitanju predizborni trik i kozmetičke promene?

Istraživači su u prvim reakcijama bili skeptični, uprkos rečenicama pomoćnika ministra prosvete za nauku Nikole Tanića da je „usvojeno sve što su naučnici tražili, čak i ono što nisu” i da će od sada rad Ministarstva prosvete biti transparentan.

Međutim, mnogi su ovaj dokument juče prvi put videli zahvaljujući društvenim mrežama i odmah je krenula lavina komentara da su naučnici ponovo obmanuti… Mnogi čak smatraju da je ovakvim dokumentom „Ministarstvo bacilo istraživačima rukavicu u lice”.

Sačekajmo, ipak, da osim intervjua u „Politici” i komentara na društvenim mrežama, Zajednica instituta Srbije i Sindikat nauke analiziraju kompletan dokument, a mi ćemo rado nastaviti da pišemo o svemu što je i dalje sporno.

Jer ne zaboravimo na to da ima i onih koji postavljaju pitanje: „Da li nam je potrebno toliko istraživača, kada je javna tajna da mnogi od njih godinama nemaju nikakve rezultate, čak i ne dolaze redovno na posao, a da ih za taj nerad finansiraju poreski obveznici?”

S druge strane, ima rezona i u argumentima da nam ovakav dokument uopšte nije potreban: Votson i Krik su dobili Nobelovu nagradu sa otkriće DNK na osnovu napisana dva-tri rada, a po našem pravilniku – ono što je bilo dovoljno za Nobela, u Srbiji nije dovoljno za naučnog savetnika.

Slažemo se sa tim da je potrebno odvojiti žito od kukolja, da sistem finansiranja nauke mora da bude drugačiji, da vrhunski naučnici ne treba da strahuju zato što su zaposleni na neodređeno vreme, a poznato je da su zaista potrebne godine da bi se uradilo neko istraživanje. Potrebno je i da imaju mnogo bolje uslove rada kako bi zaista mogli da izađu na crtu sa svetom.

I ne mislim da je 12.000 istraživača za Srbiju mnogo. To naravno ne znači da svako mora da bude general, da ponovim odličnu Tanićevu rečenicu – ne može svako da bude naučnik. Ali takođe ne mogu svaki čas da se menjaju pravilnici i raspisuju konkursi, ne može da se u jednom trenutku „trenira strogoća”, a da se posle nekoliko meseci usvoji sve ono zbog čega su se naučnici digli na noge. Ako je to baš tako kako je rečeno…

Vreme je da se uvede red, da vrhunska i nacionalna nauka dobiju više para, da nam reforme ne zavise od promena ministara i da onaj koji to radi, radi javno, konsultujući vrhunske stručnjake. I kada preseče – da ostane iza te odluke, ne zbog izbora, već zbog budućnosti Srbije.


Komentari57
b8c74
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

saga
Konacno toliko o tome da nece biti amerikanizacije nacionalnih nauka, ocigledno cekamo odluku Vrhovnog suda, pitanje je koliko ce to da traje. Pitanje je i sta ako se Pravilnik obori? Da li treba i ovaj dopunski odmah predati sudu?
Vrludin
Javili se opet "pravnici" i "nacionalni naucnici". Moze jedno pitanje za vas? Kako to teolozi ne dizu graju i objavljuju medjunarodno? Kako to da medju vama ipak postoje jedan ili dva coveka sa knjigom kod uglednog izdavaca? Kako to da vas toliko ima, primaju vas po 2500 godisnje na Pravni fakultet u Beogradu, stancuju vam hiljade diploma, a 99,99999% vas nema nista na SCI listi da pokaze, ali ste alavi za plate iz budzeta ni za sta? Koji ste vi to "naucnici"?
Vrludin
@Pravudin Ne razumem vase pitanje. Otkud ja znam ko je od tehnicara i prirodnjaka priznat u svetu? Za bodovanje se ne trazi priznatost u svetu neko kvantitativni pokazatelji, radovi na SCI listi. Pitanje je zasto "pravnici" i slicni "naucnici" nemaju nista na SCI listi (da ne govorimo o monografiji, a jos manje o monografijama, kod uglednih mefjunarodnih izdavaca). Na primer, postoje mnogi pravni casopisi na SCI listi, i u njima objavljuju ljudi iz razlicitih zemalja. Kako to da nema ni jednog naseg "pravnog naucnika", ali ih ima na stotine hiljada koji dizu buku za plate. To je pitanje.
Preporučujem 3
Pravudin
Možete li nam navesti koliko ima srpskih tehničara, fizičara, astronoma, genetičara koji imaju radove na SCI listi, monografije kod svetskih izdavača i čiji su rezultati uticali na svetsku elektrotehniku, fiziku, astronomiju i genetiku te su kao takvi "prepoznati" (omiljen kalk poluobrazovanih s engleskim kao jedinim stranim jezikom) i rezultati im "primenjeni" za razliku od "nacionalnih "džabalebaroša?
Preporučujem 3
Prikaži još odgovora
Milasin
Dopisivacki lobi je vrlo rasiren, ne samo medju prirodnim i tehnickim disciplinama, nego i u drustvenim. Pogledajte "kandidate" za visoka zvanja koji jedva da imaju neki solo rad: sve je "koautorski". Jedno je koautorstvo na SCI listi: to je normalno zbog saradnje autora iz raznih zemalja, ako nema vise od 2-3 koautora. Ali u domacim casopisima i zbornicima, koji i inace u 90% slucajeva nista ne vrede, "koautorstvo" je obicno dopisivanje, dakle obican lopovluk.
DOPISIVANJE
@ iffi, nauka Epidemija dopisivanja je obesmislila svaku kategorizaciju, rangiranje i pravilnike za vrednovanje rada. Broj naucnih radova u Srbiji opada, a pragovi za kategorije vrtoglavo rastu. Drugim recima, "potpisivanje" na radove je unistilo u potpunosti ovaj vrednosni sistem, koji je na svom pocetku davao pozitivne rezultate. I kod prethodne "kategorizacije" pravila su bila veoma komplikovana, kako nasi ljudi vole da kazu - budzena. Sada je gotovo nemoguce pomiriti razne interese (verovatno bi bilo potrebno napraviti desetak dodatnih lista). Na Verbicevom '"konkursu" prag za hemiju, fiziku, medicinu je bio oko 150 (za pet godina). Nazalost, obesmisljavanje sve u srpskoj nauci uglavnom ide odozgo, od clanova maticnih odbora, rukovodilaca projekata, sefova grupa. Sve je vise "perverzija" poput vincanske nagrade za nauku pocetnici koju je sef grupe potpisivao na sve publikacije grupe.
Marijana
Lepo ste rekli, obesmisljavanje srpske nauke ide odozgo. Kategorizaciju, pravilnike i DOPISIVANJE su uveli naucnici koji su decenijama radili u maticnim odborima, komisijama,... Sada su na najvisim pozicijama u telima i komisijama Ministarstva gde se odlucuje. Njihova pamet nas je dovela dovde. Ministar mora da ih smeni i pozove na odgovornost za sve sto su uradili da bi naucna zajednica dospela tu gde je sada.
Preporučujem 21
iffi
@nauka Nisam dosao do Pravilnika, zna li neko da li je uvedeno normiranje koautorstva? Dopisivanje je zaista uzelo epidemijske razmere, to je posat gora i od laznih doktorata i sveprisutne korumpiranosti clanova odbora.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja