utorak, 18.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:22
INTERVJU: ERIK LE ROA, predsednik Svetske federacije filmskih arhiva (FIAF)

Najveće filmske kolekcije u Rusiji, Francuskoj i SAD

Jugoslovenska kinoteka je naravno jedna od najznačajnijih u Evropi i ima jednu od najozbiljnijih zbirki
Autor: Gordana Popovićsreda, 15.03.2017. u 16:40
Ерик Ле Роа и Југослав Пантелић у обиласку Архива Југословенске кинотеке (Фото Танјуг/З. Жестић)

Moja baka je Jevrejka rođena u Hrvatskoj i ja, čak, i boravak u susedstvu, kao sada, doživljavam emotivno, rekao je Erik Le Roa, predsednik Svetske federacije filmskih arhiva (FIAF), kada mu je preksinoć, u Jugoslovenskoj kinoteci, uručen „Zlatni pečat”, povodom 120 godina od prvih filmova snimljenih i prikazanih u Beogradu i Srbiji, posle čega je prikazano ostvarenje „Vojska u senci” Žan-Pjera Melvila, čija kopija je restaurirana.

Le Roa se već 30 godina bavi očuvanjem filmske baštine i kaže da mu ovo priznanje mnogo znači, a da Srbija zauzima posebno mesto u istoriji filma, kao i da je Jugoslovenska kinoteka jedna od najznačajnijih u Evropi sa jednim od najvećih fondova. Juče je posetio i Arhiv Jugoslovenske kinoteke u Košutnjaku.

Osim što je predsednik FIAF-a, Erik Le Roa je i šef „Odeljenja za pristup, unapređenje i obogaćivanje kolekcije francuskog Nacionalnog centra za film i animaciju”, koji je uz francusku kinoteku jedan od dva najveća filmska arhiva u ovoj zemlji. Njegova ekipa radi na obogaćivanju kolekcija i sarađuje sa producentima, rediteljima, distributerima i kolekcionarima koji im daju na čuvanje ili doniraju filmove.

Kao predsednik FIAF-a, Le Roa brani i promoviše ciljeve ove federacije koji su brojni (poštovanje etičkog koda za čuvanje filmova i praktičnih standarda u svim domenima njihovog arhiviranja, pomoć u osnivanju novih arhiva u zemljama koje ih još nemaju, promovisanje kinematografske kulture, usavršavanje tehnika arhiviranja, razvijanje saradnje između članica i obezbeđivanje međunarodne raspoloživosti filmova i dokumenata...). Kaže da danas ne bi bio tu gde jeste da nije studirao na Novoj Sorboni, i to u jednom burnom političkom periodu, početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada je organizovano mnogo demonstracija za odbranu prava studenata, gde su mu predavači ulili naklonost ka istraživanju i mogućnost da objedini teoriju i praksu.

– FIAF okuplja najznačajnije institucije koje su žestoki borci za čuvanje filmske umetnosti i koje arhiviraju, restauriraju i prikazuju filmove i dokumenta vezana za istoriju filma od njegovih prvih dana do danas. U vreme osnivanja, 1938. godine, FIAF je imao 4 člana. Danas ima 155 članica u više od 77 zemalja – kaže Erik Le Roa za Politiku. 

Može li bar približno da se kaže koja zemlja ima najbogatiju filmsku kolekciju?

Možda Rusija, ali teško je reći pošto mnogo toga nije sačuvano. No, u Moskvi svakako postoji jedna ogromna i značajna kolekcija. Ali ne treba zaboraviti da je tu i Amerika u kojoj osim tamošnje federacije postoje i brojni privatni studiji koji imaju ogromne arhive. Na nivou Evrope, uže gledano, to je Francuski filmski  centar u Parizu i naš filmski arhiv koji ima najveću kolekciju. Naravno, Jugoslovenska kinoteka je jedna od najznačajnijih u Evropi i ima jednu od najozbiljnijh zbirki. 

A kad je reč o značaju kolekcija, kojoj zemlji biste dali prednost?

To je tek veoma teško proceniti zato što tu nije reč samo o filmovima, već i drugom materijalu kao što su filmski plakati, fotoaparati, kamere. Zatim, neke od tih kinoteka imaju muzeje, neke nemaju, te je jako teško bilo šta sa sigurnošću tvrditi.

Pomenuli ste francusku kolekciju. Šta sve ona poseduje?

Reč je o jednoj fantastičnoj riznici. Osim što imamo apsolutno sve radove braće Limijer, dakle iz 1895. godine, imamo i ono što je rađeno pre kinematografije, dakle, radove u formatima pre filma. Imali smo sreću da je u Francuskoj veoma razvijena filmska industrija sa laboratorijama. Snimali smo filmove i za druge zemlje i zahvaljujući tome imamo priliku da razmenjujemo iskustva i da sarađujemo sa mnogima.

Ipak, u Velikoj Britaniji je osnovana kinoteka pre nego što je to učinjeno u Francuskoj?

Britanski filmski institut jeste najstarija ustanova te vrste u svetu, osnovana 1933. godine, dakle nekoliko godina pre francuske kinoteke, i praktično bila je svima uzor, posebno u domenu konzervacije i čuvanja filmova. Čovek koji je najviše radio na tome, Ernest Lindgren, praktično je postavio temelje na kojima je kasnije funkcionisala i francuska kinoteka. Može se, čak, reći da je to rivalstvo koje je postojalo između engleske i francuske kinoteke pomoglo da se postavi pitanje osnivanja FIAF-a, međunarodne federacije.

Šta je bila suština tog rivalstva?  

Reč je o različitim filozofijama i različitim pristupima. Bilo je tu nekog trvenja, međusobnog otpora. Ono što je Lindgren bio u Engleskoj, to je u Francuskoj bio Anri Langloa, suosnivač francuske kinoteke, pionir arhiviranja filmova i uticajna figura u istoriji filma, koji je bio obožavan s jedne strane, a sa druge kritikovan. Lindgren je imao naučni pristup, a Langloa nekonvencionalne metode zbog kojih je često kritikovan, ali je imao i ključni uticaj na mladu generaciju filmofila i kritičara i na francuski novi talas. No, obojica su odigrali veliku ulogu u arhiviranju filmova i dali veliki doprinos, a ta njihova trvenja su, između ostalog, pomogla da se napravi jedna globalna filozofija na osnovu koje je osnovan FIAF.


Komentari1
760c5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bob Petrovich
Jugoslovenska Kinoteka bi pod hitno trebalo da uruci Zlatan Pecat italijanskom reditelju Bernardu Bertoluciju. Bertoluci je 1999. od unistenja spasao celokupan arhiv kinoteke u Kosutnjaku.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja