subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 16.03.2017. u 15:00 Gordana Popović
BLAGO JUGOSLOVENSKE KINOTEKE

Sto hiljada dokaza

Najstariji kratki filmovi američkog pionira i izumitelja filmova Tomasa Alva Edisona i njegovog tehničkog saradnika Viljema Diksona snimljeni 1893. godine
Дугогодишњи управник Кинотеке Радослав Зеленовић (Фото Танјуг/Сава Радовановић)

Posebne odlike Jugoslovenske kinoteke su u tome što čuva i baštini filmove iz perioda „svih Jugoslavija”, što se vidi i iz imena ustanove, kao i to što više od 80 odsto filmova čini strana produkcija, zbog čega je naša kinoteka nešto daleko više od nacionalnog filmskog arhiva, kaže Jugoslav Pantelić, direktor ove ustanove, koju je posetio Erik le Roa, predsednik Federacije svetskih filmskih arhiva.  

– Mada se braća Limijer danas smatraju „očevima filma”, najstariji filmovi koje čuva Arhiv Jugoslovenske kinoteke su kratki filmovi američkog pionira i izumitelja filmova Tomasa Alva Edisona i njegovog tehničkog saradnika Viljema Diksona snimljeni 1893. godine – kaže Pantelić.

– Tu se čuvaju i filmovi sa predznakom „naj”: na primer reportaža braće Limijer o venčanju italijanskog princa Vitorija Emanuela Drugog sa crnogorskom princezom Jelenom, ćerkom knjaza Nikole Petrovića iz 1896. u kojoj su oni zabeleženi kao prvi Srbi snimljeni na filmskoj traci, zatim „Krunisanje kralja Petra Prvog”, film Engleza Arnolda Mjura Vilsona i Frenka Storma Moteršoa, najstariji sačuvani film o Srbiji i srpskom narodu iz 1904, odnosno „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa” iz 1911, najstariji srpski i balkanski film, posle mnogo decenija pronađen u Beču 2003. godine... – kaže direktor Jugoslovenske kinoteke.

Kad je reč o jednoj od najvećih svetskih filmskih kolekcija koja obuhvata više od 100.000 filmova, Pantelić kaže da se u njoj nalaze mnoge jedine sačuvane kopije određenih filmova, ističući da je naročito značajna kolekcija zapaljivih filmova u kojoj je u poslednjih petnaest godina pronađeno sedam „izgubljenih” mađarskih filmova, kao i niz dela američke, francuske, nemačke, austrijske, danske, sovjetske kinematografije, a poslednji primer, pre nekoliko godina otkriven  u zapaljivom fondu, jeste italijanski igrani  film iz 1916. godine „Otrov”, po scenariju pisca Gabrijela D'Anuncija. Unikatni su ili vrlo retki i delovi zbirke predmeta (kamera Limijer iz 1896, Carska panorama, Čaplinov štap, šubara Orsona Velsa iz filma Bitka na Neretvi), kao i mnogi raritetni  plakati. Čaplinov štap, na primer, koji je Arhivu Jugoslovenske kinoteke predao jedan srpski filmski profesionalac dobivši ga od naslednice dinastije Čaplin, čuvan je tu decenijama da bi se sada našao u stalnoj izložbenoj postavci u novoj zgradi Kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici.

Radoslav Zelenović, koji je bio direktor Jugoslovenske kinoteke više od 20 godina, dodaje da su za to vreme uspeli da dođu do mnogih stvari za koje su mislili da nikada neće doći do njih. Tu svakako napominje činjenicu da su posle 80 godina došli do već pomenutog filma „Karađorđe”, dodajući da bi bilo važno da se pronađu filmovi „Kalemegdanska šetnja” ili „Tramvajska stanica na Terazijama”, neke od onih koje je snimio Andre Kare, kada su Žil Žiren i on, kao predstavnici kompanije „Braća Limijer” boravili u Beogradu 1896. godine i kada je u dvorani „Kod zlatnog krsta” na Terazijama održana prva filmska projekcija u Srbiji i na Balkanu.

Kao dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović ističe da jedan od problema ove ustanove jeste u tome

što je ona objektivno prevelika za zemlju u kojoj se nalazi. Ne postoji dovoljno velika zgrada za arhiv kinoteke dok god se snimaju filmovi, kaže on.

– Mi, naravno, ne možemo da se merimo sa kinotekama u Americi, Rusiji i Francuskoj, ali veličina arhiva se ne meri samo brojkama, bez obzira na to što i Jugoslovenska kinoteka ima više od 100.000 samo filmskih kopija. Ona se pre svega meri značajem kolekcija. U filmskoj arhivi ta kolekcija važi za izuzetno kompletnu, u njoj se nalaze filmovi iz više od 130 nacionalnih kinematografija sveta. Više od 80 odsto filmova koji su se čuvali u Kinoteci u vreme kada sam bio direktor, pripadalo je svetskoj baštini – kaže Zelenović, dodajući da Jugoslovenska kinoteka koja u novoj zgradi ima dva nivoa muzeja i najveću filmsku biblioteku na Balkanu, predstavlja kompletnu instituciju, kakvih nema mnogo u svetu. 

Komеntari2
f1b5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Crni Rok
Gospodin Zelenovic i njegov tim su zasluzni za goli opstanak Kinoteke u ovim ruznim vremenima i besparici, padu kriterijuma i drustvenih vrednosti! Nadam se da ce jednom dobiti zasluzeno priznanje, ovako ja sâm mogu samo reci: "Hvala vam za zalaganje i entuzijazam"!
Ljiljana Tasic
Iznenadjena sam sto nema komentara jer Jugoslovenska kinoteka jeste VISOKA INSTITUCIJA KULTURE.Nadam se da ce to ostati I dalje.Odolela je mnogim vremenima...magija pokretnih slika je njena esencija koja zraci I cuva nju i nas.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja