petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:00

Zemljoradnik s veštačkom inteligencijom

U pripremi je najnoviji sistem senzora i neuronskih mreža koji će poljoprivrednike u EU u istom minutu obavestiti šta se promenilo u polju i šta mora da preduzme, a u projektu učestvuju i naučnici iz Srbije
Autor: Gvozden Otaševićnedelja, 19.03.2017. u 16:25
Др Зоран Стаменковић образлаже пројекат на саветовању у Чачку (Фото: Г. Оташевић)

Čačak – Stručne službe Evropske komisije trenutno ocenjuju i vrednuju projekat „Podrška zaštiti bilja daljinskim sistemom senzora”, na kom već godinu radi devet instituta, fakulteta i preduzeća iz Nemačke, Francuske, Španije i Srbije.

Tvorci očekuju poziv iz Brisela radi pregovora, traženi budžet je tri miliona evra i ukoliko bude prihvaćen EU će za tri naredne godine dobiti prototip novog, najsavremenijeg elektronskog zemljoradnika sa veštačkom inteligencijom.

Suština ovog naučnog poduhvata predstavljena je prošle sedmice na Agronomskom fakultetu u Čačku, tokom 22. međunarodnog simpozijuma o biotehnologiji, u jednočasovnom izlaganju dr Zorana Stamenkovića. Naučni istraživač Instituta za mikroelektroniku IHP u Frankfurtu na Odri (Nemačka), koji već 17 godina radi na toj adresi, naglasio je da u Evropi danas ne postoji problem količine proizvedene hrane, ali se sve češće i sve strože zahteva da u njenom sadržaju bude što manje hemijskih sredstava za zaštitu bilja. Recimo, Evropska komisija je do sada već tri puta upozorila Nemačku zbog prekomerne količine azota (đubriva) u poljoprivrednom zemljištu.

– U zemljama EU senzori se već koriste za javljanje podataka iz polja, slični sistemi dakle postoje, i oni danas kažu: vi u vašem polju imate to i to i možda kroz dva ili tri sata treba navodnjavati ili prskati, možda sutra ili prekosutra, tako da su te preporuke prilično neprecizne. Naš bi trebalo da omogući reagovanje u realnom vremenu, to je najvažnije u ovoj inovaciji. Dakle, da se u istom minutu vlasnik obavesti šta se promenilo u polju, kad tačno mora da navodnjava, hrani ili prska, kojom količinom sredstava i kojim – istakao je dr Stamenković, koji je do odlaska u Nemačku radio kao profesor na Elektronskom fakultetu u Nišu.

Projekat sadrži i neophodne činjenice o isplativosti, uštedama koje bi u nekom roku doneo pravovremenim sprečavanjem bolesti biljaka i povećanjem prinose bezbedne hrane.

– To se, dabome, podrazumeva, jer Evropska komisija ne bi ni slučajno finansirala nešto što već postoji ili nije isplativo.

Projekat predviđa, objasnio je dr Stamenković, da se u polje postave senzori ili senzorski čvorovi, tj. komponente sa elektronikom za pretvaranje analognog u digitalni signal, najčešće uz procesor opšte namene od 32 bita sposoban da obradi podatke dobijene od senzora, filtrira ih i preko malog primopredajnika pošalje u mrežu. Reč je o svim vrstama podataka, onako kako se zada senzoru da ih prikupi: iz tla ili sa biljke, od meteoroloških do fenoloških i epidemioloških, uz dodatak snimaka, multispektralnih, infracrvenih ili običnih fotografija, načinjenih dronom. Sve te činjenice slivaju se u glavni server, jači procesor radi obrade (takav procesor ugrađen je i u novi pametan telefon, ako ga seljak poseduje).

Tu se svi prikupljeni podaci unose u pripremljenu neuronsku mrežu, koja je konstruisana na principu moždanih ćelija čoveka (veštačka inteligencija). Ona se bombarduje ogromnim brojem podataka i reč je o takozvanom treningu, pripremi mreže da predviđa, sa nekom podnošljivom i uračunatom statističkom greškom, šta poljoprivrednik mora da čini istog trenutka, bilo da je reč o navodnjavanju, đubrenju ili zaštiti od bolesti i štetočina. Pri tome, procesor se hrani simuliranim, matematičkim modelom za svaku biljnu vrstu, koji sadrži grafički obrađene (grafove i dijagrame) činjenice o fenologiji ili epidemiologiji te biljke.

– Imamo modele za pšenicu i vinovu lozu, uskoro i za papriku, a te tri biljke upravo su predmet rada u ovom projektu. Šta je modelovanje? Na osnovu teorijskih podataka o potrošnji nutrijenata i vode vezano za fenologiju razvića, pravi se grafički prikaz realnih potreba biljke po svakom zadatom parametru. Dakle, voda, makro i mikro elementi, i na osnovu toga projektuje se i visina prinosa. To je izuzetno veliki posao zbog toga što svaki pripremljeni model prolazi kroz provere, i u toku njih vidi se da li su te grafički prikazane vrednosti realne ili ne. Jer, na primer, imamo polja visokog razlikovanja meteoroloških činjenica, i različitog kvaliteta zemljišta i to sve utiče na model. Biofiziološke modele rade stručnjaci iz Brandenburga a epidemiološke iz Tuluza, a mi, sa svoje starne, uvodimo i srpsku nauku u ovu oblast poljoprivrede – naglasila je dr Snežana Tanasković, vanredni profesor na Agronomskom fakultetu u Čačku, i istraživač na ovom projektu.

Na osnovu treninga neuronskih mreža obradom izuzetno mnogo podataka i merenja u polju u prvoj fazi, uz podatke o modelu biljke, stvara se mogućnost stvaranja mreže na osnovu već stečenog znanja. Ona će naučiti, na primer, da sa priličnom sigurnošću odredi vlažnost tla i na mestima gde to nije mereno senzorima.

Inače, koordinator projekta je rečeni Institut IHP iz Frankfurta na Odri, a članovi „Lajbnic” (Centar za istraživanja u poljoprivredi, Berlin, Nemačka), Univerzitet u Kantabriji (Santander, Španija), INRA (Tuluz, Francuska), Institut za ratarstvo i povrtarstvo i Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada, Agronomski fakultet i Fakultet tehničkih nauka iz Čačka i kompanija „Smart rural” iz Valjadolida u Španiji, specijalizovana za iznajmljivanje dronova.


Komentari1
0d784
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan
Kako rade na projektu ako se on ocenjuje? Kako ocekuju poziv radi pregovora?Da li je ovo tendencioyno napisan clanak zbog pritisaka ili ovde nedostaju podaci? O kom programu se radi?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja