utorak, 16.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:02
RAZGOVOR NEDELjE: MILAN KRKOBABIĆ, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj

Direktori javnih preduzeća moraju da imaju rezultat

Za penzije izdvajamo 4,5 milijardi evra godišnje i tu nema igranja, jer tek kada izgubiš novac shvatiš koliko je bitan
Autor: Nikola Belićnedelja, 19.03.2017. u 20:27
(Фото Ж. Јовановић)

Zadruge su u Srbiji postojale još u 19. veku, u Evropi one i danas uspešno rade i okupljaju milione ljudi, ističe u razgovoru za „Politiku” Milan Krkobabić, lider Partije ujedinjenih penzionera Srbije i ministar zadužen da brine o ravnomernom razvoju Srbije. Tema zadrugarstva je posebno važna, kao koncept koji je vekovima održavao srpsko gazdinstvo i sada je potpuno jasno da ekonomska obnova naših sela treba da pođe upravo od modela koji se istorijski pokazao najuspešniji. Zato Krkobabić ističe ove argumente, navodeći da ne treba izmišljati ono što već postoji i Vlada Srbije samo treba da primeni dobro poznati recept, koji i u Evropi dobro funkcioniše.

– To nije nešto za šta nismo znali ranije, ali smo sve nakaradno shvatali, pa smo hteli da privatizujemo i zadružnu svojinu – ističe Milan Krkobabić.

Odakle najpre počinjete s projektom novog zadrugarstva?

Krenućemo od Merošine i proizvodnje takozvane oblačinske višnje. Imaju sjajan brend, na evropskom nivou, ali nemaju hladnjaču. A kupci višnje traže da se ona ravnomerno isporučuje. Cilj je da podignemo jednu hladnjaču, što bi trebalo da uradimo do Dana višnje u junu.

Verujete li da će se Srbi u tim zadrugama složiti? Kako ćete ujediniti ljude i uveriti ih da samo složno mogu da postignu više?

Srbi složno? Težak posao! Nalik na izračunavanje kvadrature kruga uz pomoć palidrvaca i slepog sina Ruđera kao je to svojevremeno govorio Igor Mandić. Budimo ozbiljni. S tim je završeno. Zadružna svojina pripada zadrugarima i neće postojati šansa da pripadne ovome ili onome pojedincu. Ideja je da u 500 velikih sela napravimo nove zadruge ili da revitalizujemo postojeće i da u njih uložimo do 50.000 evra kao inicijalni kapital. Bitno je da su i opštine izrazile želju da tu pomognu, tako što će obezbediti poslovne prostore. Objekte već imamo, ali bi ih trebalo opremiti i osavremeniti infrastrukturu, prvenstveno prilazne puteve. Ono u šta ćemo uložiti novac su oprema i odgovarajuća tehnologija: mini mlekare, sušare za voće, hladnjače... To je način da oživimo srpsko selo, da počne da privređuje, da bude samo sebi dovoljno, da mladi žele da ostanu u njemu i da omogućimo povratak onima koji su ostali bez posla. Svi znamo da selo ne postoji bez ambulante i škole, niti bez pošte i crkve. Ali, pravog napretka nema bez zadruge.

Poznata je vaša ideja otvaranja pošta u selima. Da li ste već sagledali rezultate ove akcije?

Finansijski sektor, odnosno privatne banke za nepune tri godine otpustile su trećinu zaposlenih. Gde god im je neisplativo oni smanjuju troškove, zatvaraju filijale. Došli smo do toga da u 16 opština u Srbiji ne postoji nijedna poslovna banka. I to ne samo u selima. Moja ideja je da se približimo tamo gde postoje realni zahtevi tržišta. Pošta je 2012. imala neto dobit od 1,2 milijarde dinara, a u 2016. gotovo 3,5 milijardi neto dobiti. Dobit je utrostručena s istim brojem od 15.000 zaposlenih, i na sve to uz učešće radnika u dobiti, odnosno da i oni dobijaju deo onoga što se zaradi.

Morali ste nedavno da demantujete da postoji mogućnost da se penzije isplaćuju na ruke jer je to navodno skupo za državu?

Osim PUPS-a izgleda da ovo pitanje malo koga interesuje, a reč je o 426.000 ljudi koji bi takvom merom bili pogođeni. Ljudi imaju pravo da se sami opredele na koji način će primati penzije. Penzioner želi sigurnost, da penzija bude redovna, ali želi i da sačuva dostojanstvo. Da bude poštovan i da iskoristi svoje pravo da mu penzija bude dostavljena. Neki od njih morali bi da prelaze i po više od 20 kilometara da bi došli do pošte ili banke. Na primer, u pribojskom kraju ima zaselak Krnjača gde živi više od trista duša. Išli bi po snegu i po kiši da bi uzeli penzije od kojih žive. Problem postoji i u samom centru Beograda, s mnogim ljudima u poznijem životnom dobu. Ako im poštar ne dođe, kako da podignu penziju? Ima još nešto: poštar u Srbiji je uvek čovek od poverenja! Ljudi ga primaju u svoj dom, nekima donosi lekove, namirnice. Ko god da je razmišljao da ukine sve ovo mora da zna da tu ne bi bilo velike uštede u odnosu na štetu koja bi bila naneta penzionerima.

Znači li to da najstariji sugrađani neće uzalud čekati poštara?

Budite sigurni da neće! Dobio sam punu podršku od Aleksandra Vučića koji me je, kad sam mu rekao za mogućnost ukidanja isplate na ruke, pitao doslovno: „Ko je smislio takvu glupost”.

Kao ministar za regionalni razvoj već sedam meseci intenzivno putujete Srbijom. Šta ste uočili kao probleme koje bi trebalo prioritetno rešavati?

A da mi prvo uspostavimo normalnu komunikaciju Beograda s ljudima na lokalu? Imamo nekakvu prepisku i fantomske mejlove, ali iza toga se ne vide živi ljudi. Postoji slučaj predsednika opštine koji dođe u Beograd i kaže koju lokalnu samoupravu predstavlja, a činovnik ga pita gde se to nalazi. Srbija je mala i dostupna, zaboravimo na kabinete. Najvažnije je kako složiti ljude, kako ih pokrenuti. Od pukog dopisivanja nema posla. Druga velika nevolja povezana je s tim da se Srbija prazni, da se prazne naša sela.

Ranije ste najavili za „Politiku” da ćete ocenjivati rad direktora javnih preduzeća. Ko je već upisan u vaš „dnevnik”?

Nisam, naravno, mislio na ocenjivanje u ulozi nekog učitelja. Koliko su uspešni i dobri nedvosmisleno govore rezultati poslovanja javnih preduzeća, a oni su blago rečeno mršavi. Populizam i demagogija su nepotrebni. Za mene je potpuno prihvatljiv stav Deng Sjaopinga da nije važno da li je mačka crna ili bela, već da zna dobro da lovi miševe. Briga me da li je direktor iz ove ili one partije, manje-više gotovo svi su prošetali kroz sve. Hoćemo da ta javna preduzeća koja su bitni državni resurs i specifičnost tranzicione ekonomije pune budžet. Dali smo im pune tri godine da se saberu, pripreme, pa vreme je da vidimo rezultate. Bitno mi je da „Lutrija Srbije” ima dobar rezultat jer nigde u svetu ta vrsta posla ne gubi. I u jeftinoj holivudskoj seriji kazino je uvek na dobitku, samo u Srbiji nije. Nisam zadovoljan ni kriterijumima za izbor direktora. Ne traže se prethodni rezultati niti programi poslovanja za budući mandatni period. To je zaostavština koja nas prati godinama i mislim da mnogo toga treba menjati.

Šta je u fokusu PUPS-a?

Dva su pravca delovanja PUPS-a: zaštita penzionera i zaštita zaposlenih. Kada su u pitanju penzioneri, ključni vrednosni stav koji nema alternativu jeste da penzije prate plate, da se isplaćuju iz realnih izvora i da budu redovne i sigurne. Drugi pravac je vezan za zaposlene u Srbiji s ne manje važnim vrednosnim stavom: nema viška zaposlenih, nego manjka posla! To je presudno u eri novih tehnologija koje dolaze i koje same po sebi vode ka otpuštanju ljudi. Suština je pronaći nove poslove i zadržati ljude. Tu je model „Pošte” upečatljiv, profitabilno preduzeće koje raste, koje se razvija i koje je društveno odgovorno.

Kakvi su odnosi u Vladi i kako vidite njeno funkcionisanje posle 2. aprila?

Vlada je kompaktna kao tim jer sportski rečeno ima jednog vrhunskog igrača. Taj tim dobro igra. Kakvo će biti dalje funkcionisanje tima, to je hipotetičko pitanje i nije zahvalno da predviđam. Zato sam u podršci Vučićevoj kandidaturi bio vrlo precizan. To je podrška zasnovana na realnoj proceni jer moramo da imamo nekoga ko će biti garant postignutog dogovora. Mislim na široki konsenzus jednog dela penzionera i zaposlenih koji su dali svoj doprinos procesu fiskalne konsolidacije i koji s pravom očekuju da će to na adekvatan način i u ograničenom periodu biti vrednovano.

Da li ste zadovoljni kako teče izborna kampanja i temama koje se pokreću?

Ozbiljna pitanja ne zaslužuju neozbiljan pristup kakav imamo prilike da vidimo u kampanji. Za penzije izdvajamo 4,5 milijardi evra godišnje i tu nema igranja. Novac tek kad izgubiš shvatiš koliko je bitan, kao i radno mesto. Dok sve to imaš olako se ponašaš. Zato je nama ključno pitanje u ovom smislu da završimo taj bitan posao ozdravljenja finansija u zemlji s 1,7 miliona penzionera. Ti ljudi nemaju druge prihode i zato očekuju, a to najavljuje i Aleksandar Vučić, da na kraju godine imamo uvećane plate i penzije. Svaka neizvesnost i poigravanje usporava to.

Šta mislite o spekulacijama ko bi mogao da nasledi Aleksandra Vučića kao premijera?

Podsetio bih da je naš zahtev 2008, kada smo ušli u koaliciju, bio jednokratno usklađivanje penzija od deset procenata jer su prethodnih godina penzije strmoglavo padale sa 73 na 42 odsto, zloslutno najavljujući socijalni genocid. Naš ulazak u beogradsku vlast bio je uslovljen kreiranjem nove socijalne politike. Pored ostalog i danas preko 350.000 naših sugrađana koristi besplatan gradski prevoz. Kad smo 2012. pravili vladu, naš uslov je bio trinaesta penzija za 480.000 građana koji imaju manje od 15.000 dinara mesečno. Samo podsećam, jer personalna rešenja nisu u prvom planu za nas. Ključno je da postoji tesna spona između budućeg predsednika i premijera, koji preuzimanjem vlade preuzima i obavezu da do kraja precizno realizuje Vučićev koncept, za koji je on, Vučić, dobio punu podršku građana na prethodnim izborima.


Komentari27
f730a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Јован Ф
А шта је резултат, јел као Влада што има резултат са наводним суфицитом у буџету, а овамо узела силне кредите? Шта је проблем јавном предузећу да на крају пријави профит, а у обрачун ушао и кредит зе који је држава гарантовала, и онда сви успешни, а дуг државе све већи и већи?
milan
Obecanje AV vredi do sutra, svakog dana slusamo njegove lazi...godinama. Dokle vise?
мргуд
Шта би, лажи оних пре Вучића, веће, катастрофалније и штетније, не помињете. Или их нисте приметили, мада су тешке стотинама милијарди јевра, или вам не сметају?
Preporučujem 4
taper cnn
da li ce komi reči sutra da je Tramp lagao..ccc...ovi više ne pominju ruse,...
Predrag Nikolic
Show me results.To pravilo bi trebalo da postane opste paravilo za sve javne funkcije u drzavi. Svi ministri bi trebali da podnose javne izvestaje jednom godisnje, da bi se videlo sta su uradili u proteklom periodu. Neka ministartva su nazalost postala javna 'uhljebljenja' jer se od njih ne ocekuje mnogo pa se odrzava jedan 'mediokritetni status quo' i to je vrlo negativno na duzi period.
Opsirnije u drugom izdanju
Ko ima ovde u ovoj drzavi rezultate i da su grdajani zadovoljni njome , navedite makar jednu instituciju koja je na budzetu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja