četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02
POLOŽAJ NAUČNIKA U SRBIJI

Bunt društvenjaka protiv novog vrednovanja

Prosvetne vlasti tvrde da se izašlo u susret višemesečnim zahtevima naučne zajednice, da su čak usvojene i primedbe koje nisu stigle napismeno, ali istraživači ponovo nisu zadovoljni kriterijumima za izbore u zvanja
Autor: Sandra Gucijansubota, 18.03.2017. u 22:04
(Фото Пиксабеј)

Ministarstvo prosvete objavilo je izmenjen Pravilnik o vrednovanju naučnoistraživačkog rada, o čemu je naš list prvi obavestio javnost, a što je po drugi put u godinu dana ustalasalo naučnu zajednicu u Srbiji. Podsetimo, dugo uspavani naučnici nenadano su se i veoma složno digli na noge prošlog proleća, kad je raspisan konkurs za novi ciklus naučnoistraživačkih projekata, zbog čega je formalno pao i ministar prosvete, a vlada je na kraju poništila konkurs. Nova-stara ekipa u Nemanjinoj 24 sada pokušava da sredi zatečeno stanje i zaustavi višedecenijsko propadanje nauke.

I dok jedni hvale što se u nauci konačno nešto menja (biće raspisan novi konkurs, popisani istraživači, olakšani su kriterijumi za izbore u zvanja), drugi, posebno društvenjaci, tvrde da su kriterijumi zapravo pooštreni i smatraju da su u pitanju samo kozmetičke promene.

Prosvetne vlasti, pak, objašnjavaju da se izašlo u susret višemesečnim zahtevima Zajednice instituta Srbije i Konferencije univerziteta Srbije i da su čak usvojene i one primedbe koje nisu stigle napismeno. Na ministra prosvete Mladena Šarčevića svakako je pao težak zadatak: da sredi stanje u nauci bez dodatnog drešenja budžetske kese, da pomiri zaraćene prirodnjake i društvenjake, ali i naučnike s instituta i one s fakulteta, a da se pritom izbori s vrlo glasnim istraživačima koji ponavljaju da neće „da dozvole ovakvo eksperimentisanje sa naukom”.

Gde je srpska nauka u poređenju s bivšim zemljama SFRJ i najrazvijenijim zemljama na svetu (po izdvajanju za nauku, broju istraživača i patenata), da li je lako biti naučnik u Srbiji, kakvi su kriterijumi za izbore u zvanja, koliko se nedeljno štan„cuje” doktorata na univerzitetima, koliki je uticaj SANU, Zajednice instituta Srbije, sindikata i fejsbuk grupa u kreiranju državne naučne politike – OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANj


Komentari11
e8647
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

De conversione Croatorum et Serborum
Поштоване колеге, цивилизцијски стандард је систематска брига о наслеђу и локалним посебностима и зато је потпуно недопустиво да држава, у лику својих знаних и незнаних чиновника, отежава, и чак, оспорава финансирање онима који проучавају српску историју, језик и обичаје. Хемичар сам, радио сам и на Западу и овде на више факултета и института, али, из хобија пратим и знам шта се дешава у нашој историографији. Са пуном озбиљношћу тврдим да је "De conversione Croatorum et Serborum: a lost source" (Belgrade, The Institute of History, 2012) покојног Тибора Живковића вредније и значајније научно дело (око 250 страница) од свега онога што су сви наши физичари, хемичари и биолози, финансирани од стране МПНТР, објавили у часописима са ISI листе у последњих десет година укључујући и мојих 50ак радова. За радознале, историчар Живковић је открио фалсификат из 9. века који и данас оптерећује односе и историју балканских народа.
fiz-hem
Мислим да је умишљеност наших физичара превазишла сваку меру доброг укуса. Природњак сам, пред пензијом, и знам шта ко ради ... Зато бих волео да чујем од колега који коментаришу на овом сајту, да ли има неко од наших ко је дао већи допринос светској физици и хемији од Павла Савића и његовог рада са Иреном Жолио Кири из 1938? Нећу питати за заслуге за развој домаће науке, као што је оснивање научних института и факултета.
Драган Јанковић
Опет та надрндана физика и „научници" са некритичком аутоперцепцијом. Који црни ваш допринос физици?? У којим лабораторијма? А велика је листа научника националних наука који су понос иве земље, од Ћуре Даничића до Александра Белића, од Владимира Ћоровића до Драгољуба Живојиновића, од Бранислава Петронијевића до Михаила Марковића, да не помињемо Милана Будимира, Милана Кашанина, Веселина Чајкановића, Милоја Всића, Драгослава Срејовића... И уздигли су наше часописе! Нека се безначајни физичари, скупљачи бодова на часописним листама, окне туторства величинама којима нису ни до колена.
паја патак
1. Наука је истраживачки рад о непознатом, а струка је струка. То се у Србији пречесто меша и (намерно) прави папазјанија. 2. Србија је мала земља са мизерним БНП-ом (маса светских корпорација има далеко и далеко већи). Србија нема ни финансијског, ни менталног капацитета да се бави свим и свачим у науци. 3. Из периода веће државе (СФРЈ/СРЈ) наслеђен је огроман број “научних“ института и “научника“ који су навикли да партазитски живе на рачун буџета. То је неопходно драстично скресати – на ниво одговарајући малој величини и богатству/сиромаштву земље. 4. Сигурно да треба на одговарајући начин заштити хуманитарне гране науке. 5. Сумњам да Србија има снаге за стварне иновације у науци. 6. Знам о чему говорим, јер сам и сам неко време јео тај хлеб са седам кора.
Dusko
Nauka je nauka, ne vidim razliku izmedju npr. humanistickih nauka i fizike. Ali vidim razliku u kvalitetu ljudi koji to rade. Nasi fizicari su prihvaceni na svim pozntaim svetskim univerzitetima. Nasim 'drustvenjacima' bih savetovao da probaju da publikuju svoja znanja u nekim boljim medjunarodnim casopisima, a tek posle toga mozemo da pricamo o nauci i cemu bi to moglo da sluzi.
Ivan Grozni
@ Dusko Није проблем у верификацији на међународном нивоу колега, већ чињеница да "неко" покушава тај свет да сузи само на "своје" часописе. Хајде да чујемо колико то немачких ДХ научника публикује на СЦИ листи? Или желите да кажете да немачка наука не ваља?
Preporučujem 13
Dusko
Naucnik treba da bude sposoban da predstavi taj svoj naucni progres na nacin da je to prihvatljivo medjunarodnoj zajednici naucnika. Ako se prica o jeziku, mora da postoje paralele sa drugim jezicima. Ako je taj rezultat dobar, izvolite u dobar casopis i to objavite. Isto vazi i za ostale oblasti. Publikovanje u domacim casopisima i slicno je za mlade ili se to radi kao podrska nekom domacem skupu, ali to nije verifikacija prave naucne vrednosti tih rezultata. Dragi "drustvenjaci", nauka nije izvrtanje nekih cinjenica, izvolite verifikujte vas progres na medjunarodnom nivou, ako to ne mozete onda taj progres ne postoji.
Preporučujem 7
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja