nedelja, 17.12.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:57

Svet Jovana Cvijića ponovo pred Beograđanima

Dom-legat čoveka koji pripada našoj naučnoj, kulturnoj, društvenoj i političkoj istoriji s kraja 19. i početka 20. veka otvoren je za posetioce
Autor: Milica Dimitrijevićnedelja, 19.03.2017. u 13:59
У музеју се налази 1.467 докумената, фотографија, личних ствари, одликовања... (Фото Зоран Анастасијевић)

Kada se prođe kroz dvorišnu kapiju zdanja u Ulici Jelene Ćetković broj 5 i uđe se u kuću, podignutu 1905. na prostoru nekadašnje Mitropolijske bašte, u antreu vas prvo dočekaju minuciozno i maštovito, u stilu secesije, dekorisani zidovi. I tu počinje upoznavanje sa intimnim svetom našeg velikog naučnika Jovana Cvijića (1865–1927), njegovim istraživanjima, interesovanjima, umetničkim ukusom…

Dom-legat čoveka koji pripada naučnoj, kulturnoj, društvenoj i političkoj istoriji Srbije i Kraljevine Jugoslavije s kraja 19. i početka 20. veka, deo je Muzeja grada Beograda i, nakon duže pauze zbog rekonstrukcije, ponovo je od danas u 11 sati otvoren za posetioce. Sat kasnije, u suterenu objekta, koji do sada nije bio korišćen, a koji je adaptiran u galerijski, otvara se izložba slika Veljka Mihajlovića „Karst”.

Tajno venčanje
Cvijić je želeo da se sa svojom suprugom Ljubicom venča bez pompe, maltene u tajnosti. Ali, taj naum nije uspeo da ostvari, o čemu svedoči i delo Bete Vukanović, karikatura koja se nalazi na jednom od zidova muzeja.– Reč je o akvarelu iz serije nastale oko 1911, koji se zove „Venčanje Jovana Cvijića”. Anegdota kaže da su na svečanost u Topčiderskoj crkvi maltene upali regent Aleksandar, princ Pavle i ostali i tako je nastala velika gužva – priča naša sagovornica.

U zdanje, u kojem nas je dočekala Tatjana Korićanac, direktorka Muzeja grada Beograda i u kojem je Cvijić živeo do smrti, prvi put posle pola veka uvedeno je daljinsko grejanje, što će omogućiti kontinuiranu posetu koja je do sada, još od 1968. (kada je muzej otvoren), posebno u zimskim mesecima, bila samo misaona imenica. Stalnu postavku, koja prati život i rad doživotnog predsednika Srpske kraljevske akademije, predavača Velike škole, jednog od prvih osam profesora novoustanovljenog Beogradskog univerziteta, koji je dva puta bio i njegov rektor, čine 1467 predmeta – brojna dokumenta, fotografije, prepiska (najveći deo je u Arhivi SANU), lične stvari, diplome, odlikovanja, geografske karte. Posebno je zanimljivo što je, osim zidova, kroz ruke našeg čuvenog dekoratera Dragutina Inkiostrija Medenjaka prošao i skoro ceo nameštaj.

– Duboko naučnikovo razumevanje i poznavanje tradicionalne kulture, arhitekture i narodnog duha Balkana rezultiralo je izborom idejnog rešenja celokupnog enterijera, koje je izvedeno 1908. Medenjak je, inače, boravio u Cvijićevoj kući dok je on bio na putu, i tada je uradio zidne slike, lustere, nameštaj i kaljave peći. Površine zidova i tavanica umetnik je oslikao u al seko tehnici, a ornamente i plastiku izveo iz motiva flore, faune i tradicionalnog veza Srbije, Makedonije i Dalmacije. Njegovi radovi su postojali u sedam prostorija unutar kuće, ali ih sada ima samo u tri. Kada smo, napokon, osvežili boje, vidi se sva raskoš kolorita i oblika, što ovom domu daje autentičnost – objašnjava Tatjana Korićanac.

Kako dodaje, Cvijićeva radna soba, nažalost, nije sačuvana jer je njegova supruga Ljubica smatrala da će biblioteka i kartoteka biti sigurnije na Univerzitetu u Beogradu, ali su oni stradali u vreme savezničkog bombardovanja Beograda 1944. U kući je ostao sačuvan samo jedan kartotečki orman.

Dok obilazite muzej otkrivate i umetničke slike – jedan od tri Cvijićev portreta uradio je Uroš Predić, drugi je nacrtao Emil Kostić, dok je se na trećem, autora Ilije Šobajića, nalazi Cvijić u Geografskom zavodu. Tu su i prikazi Ljubičinih roditelja.

Restauracija objekta počela je 2015, iste godine kada su nizom manifestacija SANU i Muzej grada Beograda zajednički obeležili jubilej 150 godina od Cvijićevog rođenja. Obnovu je finansirao Grad Beograd i ona je obuhvatala građevinske radove, sređivanje i zamenu krova i oluka, hoblovanje i lakiranje parketa, krečenje, farbanje stolarije...

– Iako je reč o čoveku renesansne biografije, koji je bio naučnik svetskog glasa, koji spada u intelektualni krug sa drugim velikanima kao što su Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković, Mihailo Petrović – Mika Alas, Stojan Novaković, Aleksandar Belić, Jovan Skerlić i drugi, mnogi naši sugrađani ne znaju čime se on tačno bavio. To je iznenađujuće ali istinito, što je pokazala i anketa rađena nedavno u njegovoj ulici u Beogradu kada su prolaznici na pitanje ko je Cvijić odgovarali da je umetnik, pisac, slikar... Na ovaj način, osvežavanjem muzeja pokušaćemo da dodatno popularišemo ovog osnivača Geografskog zavoda i Srpskog geografskog društva, prve takve institucije na Balkanu – zaključuje direktorka Muzeja grada Beograda.


Komentari2
e75ef
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vinko
Malo pitanje iz zemljopisa ravnateljici Muzeja grada Beograda: U kojoj se državi nalazi Dalmacija?
persida kranjc
Bravo za Muzej grada Beograda

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja