ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:46
INTERVJU: LjILjANA IVANjAC, NAČELNICA VETERINARSKE INSPEKCIJE

Tražimo oštrije kazne za prodaju nebezbedne hrane

U toku je izmena Zakona o bezbednosti hrane, a onima koji budu zatečeni u najtežim prekršajima mogla bi da bude izrečena trajna zabrana bavljenja delatnošću
Autor: Ivana Albunović i Jelica Anteljponedeljak, 20.03.2017. u 17:00
(Фото лична архива)

Veterinarska inspekcija je prošle godine uništila gotovo 305 tona nebezbednog mesa i mesnih prerađevina, što su značajno veće količine u poređenju sa ostalim vrstama namirnica koje su bile povučene sa tržišta.

Ovaj podatak zabrinjava, posebno zbog toga što je reč o proizvodima sa isteklim rokom trajanja, bez deklaracija, pa čak i bez žiga, što znači da roba iz nelegalne prodaje pronalazi put i do radnji.

Istovremeno sa objavljivanjem ovih podataka u Evropskoj uniji je protekle nedelje pooštrena kontrola proizvoda prehrambene industrije, posebno mesa. Novim propisima o bezbednosti hrane, koje je već usvojilo 28 zemalja članica, zahteva se da hrana u Evropi mora biti sa „nultim rizikom i bezbedna”. Od država je pojedinačno zatraženo da pažljivije kontrolišu prehrambenu industriju i sprovode nenajavljene kontrole. Možemo li očekivati da će se i na našem tržištu ubuduće primeniti neka od ovih mera za „Politiku” govori Ljiljana Ivanjac, načelnica Veterinarske inspekcije.

– Razlog ovolike količine zaplenjenog i uništenog mesa i prerađevina je to što se inspekcija, u odnosu na prethodni period, sada pojavljuje u prometu. Bili smo u veleprodajama, maloprodajama, trgovinskim lancima, a ne samo u objektima kao što su klanice i prerada koje su pod našim stalnim nadzorom. Naravno, nebezbednu robu pronalazili smo i u skladištima u kojima je takođe, po zakonu, nedopustivo da se nađu proizvodi sa isteklim rokom trajanja, bez deklaracije i žiga. Akcije su bile više usmerene na kontrolu u prometu i imamo rezultate.

Evropska unija sada traži traži pooštravanje kaznene politike i jaču inspekcijsku kontrolu. Kakve su kazne kod nas za ovakve prestupe?

Propisane su zakonom za one koji stavljaju nebezbednu hranu u promet. Kada govorimo o novčanim kaznama razlikuju se u zavisnosti od toga o kom objektu je reč – da li je prestup načinjen u manjoj samostalnoj radnji ili kod većeg trgovca koji je registrovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Naravno, kazne su mnogo veće za ove druge. Visinu kazne određuje sud, a kreću se od 500.000 do milion dinara. Mi samo kvalifikujemo prestup.  

Da li imate mogućnost da zatvorite objekat?

Da. Kada u kontroli utvrdimo činjenično stanje koje ukazuje da su direktno ugroženi život ili zdravlje ljudi (ili životinja). U tom slučaju odmah možemo da zatvorimo taj objekat, ali dok se ne otklone nedostaci.

A da zabranite nekom da se ubuduće trajno bavi tom delatnošću?

Ne, to je nešto ka čemu idemo. Veterinarska inspekcija insistira da se i ta rešenja uvedu u naše propise. Da se jasno definiše da se onom ko se bavi ovim poslom trajno može oduzeti delatnost, ako je zatečen da čini takav prekršaj kojim direktno ugrožava bezbednost i zdravlje potrošača ili čini prevaru. A obmana je sve više.

Kolike su šanse da se to i dogodi?

U toku je izmena Zakona o bezbednosti hrane i radi se na tome i da se ta stavka unese u propise.     

Da li je bilo zatvaranja radnji prošle godine zbog ugrožavanja zdravlja potrošača.

Ne, ali bilo je prekršajnih prijava i procesuirani su svi koji su zatečeni u prekršaju.

Da li od sudova dobijate povratne informacije po okončanju procesa?

Da, ali ne u svim slučajevima. Kada zatvaramo inspekcijski predmet možemo da tražimo od suda informaciju šta je konačna presuda. Ali moram da kažem da neki procesi traju i dve, tri ili četiri godine. Događa se i da slučaj zastari i mi smo tu nemoćni.  

Podaci iz prošle godine su alarmantni, ovaj deo tržišta izgleda kao najneuređeniji. Prodaje se čak i meso bez veterinarskog žiga.

To je oblast sivog tržišta i u takvim slučajevima sarađujemo i sa drugim inspekcijama. Moramo svi zajedno da reagujemo na takve pojave. U svakom slučaju, takvo meso je nebezbedno, kao i ono bez deklaracije i povlači se iz prometa.  

Ali kako da kupac koji u registrovanoj radnji kupuje pola kilograma mesa zna da li je ono tu stiglo sa žigom ili bez njega? To ne bi smelo da se dovede u pitanje.

Mi, nažalost, ne možemo da budemo u svakom trenutku u maloprodaji. Uz to, imamo malo inspektora, 251 u celoj Srbiji, ali nisu svi oni na terenu. Propisi iziskuju naš stalni nadzor u klanicama. Potrošač ima pravo da trgovca pita sve u vezi sa hranom koju kupuje. Osnovno je da hrana mora da sadrži deklaraciju. Ako toga nema, to treba prijaviti inspekciji.

Naša redakcija ima dosta prijava koje se odnose na loš kvalitet mlevenog mesa u radnjama, posebno u trgovinskim lancima. Previše je masno i puno hrskavice. U jednom periodu trgovcima je bilo zabranjeno da prodaju usitnjeno meso, da li je taj propis i dalje na snazi?

Nije više. Potrošač, svakako, ima pravo da traži da mu se samelje meso od izabranog komada. Veterinarska inspekcija ove godine nije imala takve primedbe. Ali bilo je zamerki na kvalitet barenih proizvoda i nameravamo uskoro da sprovedemo akciju provere njihovog kvaliteta. Uvrstićemo i usitnjeno meso, ali se, naravno, nećemo zadržati samo na tome.   

 


Komentari4
084cc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vitke
Da li ce se neko u Srbiji pozabaviti prevelikom soljenju suvomesnatih proizvoda? Zar nije sa jedne strane po zdravlje opasna presoljena hrana,mada mi je jasno zasto je sole, da se duze odrzi. Kako smo nekad jeli ukusne pecenice i suvi vrat a sada su to najslaniji i najneukusniji proizvodi.Ne samo sto su slani, imaju neki cudan ukus.
Nikola
За оног ко свесно продаје небезбедну храну треба да буде прописана казна затвора. Једно је кад је неко само продавац, а друго кад неко зна шта ради. Исте казне треба предвидети и за преваранте који производе лажни мед, алкохолна пића са метанолом и сличне преваре.
sredoje
скокните до матијевића
glas iz naroda
Tražite i javno objavljivanje imena trgovaca i proizvođača hrane (i ne samo hrane).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja