nedelja, 26.03.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:08
INTERVJU: Miroslav Radonjić, selektor Sterijinog pozorja

Veliki povratak našim autorima

Prirodno je da savremeni autori traže inspiraciju u neposrednoj stvarnosti i najbližem okruženju, ali je pogubno ako se spuštaju na nivo dnevnopolitičke aktuelnosti
Autor: Borka Golubović-Trebješaninutorak, 21.03.2017. u 17:00
(Фото лична архива)

Po završetku prošlogodišnjeg Sterijinog pozorja, Uprava najprestižnijeg pozorišnog festivala odlučila je da Pozorje vrati principima na kojima je i utemeljeno: promociji i afirmaciji domaće dramske književnosti i pozorišne umetnosti.

Ovogodišnji selektor Miroslav Miki Radonjić juče je i zvanično saopštio selekciju 62. Sterijinog pozorja, koje će biti održano od 26. maja do 3. juna u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a u razgovoru za „Politiku” je objasnio njegov, novi pozorijanski iskorak.

Po čemu će biti osobeno 62. Pozorje, odnosno šta je presudilo da sačinite selekciju od devet predstava i zašto ste se odlučili za pozvane?

Devet predstava u selekciji
U takmičarsku selekciju 62. Sterijinog pozorja, Miroslav Radonjić je uvrstio devet predstava: „Ožalošćena porodica”, Branislav Nušić, režija Igor Vuk Torbica, Prešernovo gledališče Kranj i Slovensko ljudsko gledališče Celje, Slovenija, „Ruža, uvela”, Bora Stanković/Jelena Mijović, režija Milan Nešković, pozorište „Bora Stanković” Vranje, „Na Drini ćuprija”, po motivima dela Ive Andrića, adaptacija i režija Kokan Mladenović, Srpsko narodno pozorište Novi Sad, „Elektra”, Danilo Kiš, režija Iva Milošević, Narodno pozorište Beograd, „Hipnoza jedne ljubavi”, tekst i režija Dušan Kovačević, Zvezdara teatar Beograd, „Moje dete”, Stojan Srdić, adaptacija i režija Ana Đorđević, Beogradsko dramsko pozorište, „Novo doba”, Vuk Bošković, koncept i režija Dino Mustafić, Bitef teatar Beograd i ArtHub Sarajevo, Srbija – BiH, „Deca radosti”, Milena Marković, režija Snežana Trišić, Atelje 212 Beograd, „Maestro”, Milivoje Mlađenović, režija Milan Nešković, Narodno pozorište Sombor.
 

Osnovna ideja ovog nacionalnog teatarskog festivala jeste da pruži uvid u ono šta su aktuelna dešavanja na planu umetničko-estetskih dometa, književno-dramaturških odlika, pozorišnog izraza, rediteljskih poetika, glumačkih ostvarenja i da to publikuje i afirmiše u okviru svojih programa. Ovogodišnje Pozorje obeležiće, između ostalog, nekoliko debitanata u takmičarskoj selekciji kada je reč o dramskim autorima, odnosno rediteljima, žanrovsko-stilska raznolikost predstava koje će se boriti za Sterijine nagrade i čak šest praizvedbi domaćeg teksta. Prema propozicijama festivala, selektor može da izabere između sedam i devet predstava u takmičarsku selekciju, a uzimajući u obzir celokupnu produkciju, opredelio sam se za maksimalnih devet ostvarenja koja su relevantna za naš pozorišni trenutak.

Od 15. marta prošle, do 15. marta ove godine odgledali ste 64 predstave zasnovane na delima domaćih autora. Koja su vaša teatarska zapažanja?

Od pomenute 64 predstave, njih 57 sam odgledao u domaćim pozorištima, a preostale, koje su rađene po delima srpskih autora u teatrima u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Mađarskoj, Rumuniji i Crnoj Gori. U ovoj sezoni bilo je čak 37 praizvedbi što se nije desilo već dugi niz godina i predstavlja pokazatelj da je odluka da se vratimo temeljnom principu Pozorja, odnosno domaćem autoru, bila ispravna. Ono što ćemo gledati na 62. Festivalu biće objektivna slika današnjeg srpskog pozorišta zasnovanog na našoj drami. Dakle, niti će to biti bolje, niti lošije od onoga što je trenutna repertoarska ponuda u Srbiji. Ali, prema svemu viđenom, možemo biti prilično zadovoljni.

Neke od pozvanih predstava doživele su negativne kritike. U kojoj meri takve kritike utiču na vaš selektorski sud ili buduću gledanost, posećenost tih predstava?

Pre dvadesetak godina i ja sam pisao pozorišnu kritiku, i poštujem svoje kolege i njihova različita mišljenja i zapažanja. Naravno, dopustićete mi da se ne složim sa njima baš uvek i u svakoj prilici. Na kraju krajeva, kada bismo svi isto mislili, onda nam selektori i žiriji festivala ne bi bili ni potrebni. Kada sam se aktivno bavio tim poslom, nikada nisam pisao „revolveraške” kritike koje su presuđivale pojedinim predstavama, ili još gore, davale uputstva autorima kako bi nešto trebalo da izgleda. Trudio sam se da moja zapažanja idu u pravcu uspostavljanja komunikacije između konkretnih elemenata pozorišnog čina i budućeg potencijalnog gledaoca. I danas mislim da je to jedna od bitnijih funkcija pozorišne kritike.

Koliko domaći autori koketiraju sa neposrednom stvarnošću i pokušavaju po svaku cenu da pišu komade žestokog društvenog angažmana? Šta je u fokusu interesovanja srpskog dramskog autora danas?

Prirodno je da savremeni autori traže inspiraciju u neposrednoj stvarnosti i najbližem okruženju, ali je pogubno ako se spuštaju na nivo dnevnopolitičke aktuelnosti i svih banalnosti svakodnevice. Umetnička distanca, pronalaženje univerzalnih kategorija u fenomenima savremenog društva i kontekstu vremena i prostora u kojima egzistiramo, istančan literarno-dramaturški senzibilitet, iskonski književni talenat i stilska rafiniranost, sve su to potrebni, ali često ne i dovoljni uslovi da bi se jedan autor izdvojio iz sivila prosečnosti. Na sreću, u srpskoj dramskoj književnosti i dalje postoje dostojni naslednici Jovana Sterije Popovića, Branislava Nušića, Aleksandra Popovića...

Među devet pozvanih predstava ipak nema somborskog „Gogolanda”, „Pod žrvnjem” Dragoslava Nenadića, Basarine „Fame o biciklistima”…. Mladenovićevog čitanja „Koštane” Bore Stankovića… Zašto?

Naveli ste četiri predstave koje svakako spadaju u red ponajboljih u ovoj sezoni. Uz njih, ja bih mogao bez problema da navedem još četiri-pet naslova koji su takođe zaslužili da se pomenu u ovom kontekstu. I to je odličan pokazatelj da je dvadesetak ostvarenja bilo u najužem izboru za 62. Sterijino pozorje, što vrlo slikovito govori o visokim umetničkim potencijalima srpskih pozorišta. Ali, nemoguće je da se svih dvadeset predstava nađe na Pozorju, i onda zaista odlučuju sitnice, ma koliko to zvučalo kao opravdavajuća fraza. U svakom slučaju, ja apsolutno stojim iza svih selektovanih predstava, ali to ne znači da one koje su ostale ispod crte nisu vredne. Naprotiv!   


Komentari2
f280e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дејан М.
Сад још само да се Октобарски салон у Београду врати коренима...
Sinisa
Mozda zelite,treba,ali decenijama se sistematski radilo protiv domaceg autora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja