ponedeljak, 27.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:00

„Orlovi” će još leteti

Robusna konstrukcija omogućava produženje veka upotrebe ovog aviona. - Zavod „Moma Stanojlović” će remontovati „migove 29” i „Erbasove” helikoptere, uključujući i „gazele"
Autor: Milan Galovićutorak, 21.03.2017. u 19:57
„Орао” на аеродрому у Лађевцима (Фото Танјуг/Саша Петровић)

Migovi 29 kojima će Vojska Srbije raspolagati u neposrednoj budućnosti trebalo bi znatno da unaprede mogućnosti RV i PVO – da omoguće borbu u vazdušnom prostoru na većim daljinama i dejstvo po ciljevima na zemlji.

Podsetimo, Srbija bi, ako se realizuju svi dogovori i planovi, trebalo da ima eskadrilu od 18 aviona „mig 29”, dva više nego što ih je imala SFRJ.

Iz tih vremena, posle NATO agresije 1999. godine i udesa, preostala su četiri aviona ovog tipa, šest bi trebalo uskoro da stigne iz Rusije u vidu donacije, a još osam bi trebalo da se nabavi iz Belorusije.
– Odluka o nabavci „migova 29” doneta je posle analize finansijskih mogućnosti zemlje u narednom periodu, kada je zaključeno da nije realno sprovesti kupovinu novih višenamenskih aviona, o čemu se jedno vreme razmišljalo – kaže general-major prof. dr Bojan Zrnić, načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane.
On je, govoreći na seminaru „Regionalna vojna saradnja i bezbednosni izazovi” održanom u Zrenjaninu minulog vikenda, rekao da su stručnjaci ruske kompanije „Mig RSK” više puta dolazili u Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlović” na aerodromu u Batajnici i zaključili su da bi dosta radova na remontu i modernizaciji moglo da se obavi u Srbiji. Međutim, motori se mogu remontovati samo u Rusiji.
„Migovi” koje će nabaviti Srbija su, jezikom automobilizma rečeno, „polovni“, ali bi se remontom mogao produžiti njihov vek upotrebe. Na starost aviona se naravno, zbog kvaliteta materijala i održavanja, ne može gledati kao na starost automobila – avioni stari više decenija koji su i danas u upotrebi nisu retkost u svetu. Inače, „migovi 29” koje Srbija dobija od Rusije proizvedeni su u periodu između 1986. i 1989. godine.

Upravo zbog odluke o nabavci „migova 29”, došlo je i do premene nekih drugih planova za razvoj RV i PVO. Duži niz godina je najavljivana, a zbog hroničnog nedostatka finansijskih sredstava odlagana, modernizacija aviona G-4 na nivo G-4MD („modernizovan – digitalizovan”). General Zrnić kaže da je, zbog potreba VS za vatrenom podrškom na zemlji, sada prioritet modernizacija „orla”.
– Zahvaljujući staroj dobroj konstruktorskoj školi, ovaj avion ima robusnu konstrukciju. Analizom je zaključeno da bi se vek upotrebe ovih aviona mogao produžiti na 40, a možda i čak na 48 godina. Imajući to u vidu, modernizacija „orla” se isplati. To ne znači da se odustaje od modernizacije aviona G-4, sprovešće se u nešto manjem obimu, ali je modernizacija „orla“ prioritet – rekao je general Zrnić.
On je istakao značaj nabavke novih „Erbasovih” helikoptera H-145M, posebno što su se VS i MUP (šest helikoptera dobija vojska a tri policija) složili oko tipa helikoptera, što će olakšati i pojeftiniti njihovo održavanje. Prvi helikopteri stižu u septembru ili oktobru 2018. a ostali tokom 2019. godine.

– U ovom poslu za Srbiju je izuzetno značajan transfer novih tehnologija. Do kraja drugog kvartala 2018. godine Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlović“ trebalo bi da bude sertifikovan za rad na helikopterima „Erbasa“. Naš zavod će proizvoditi neke delove za „Erbas“, a biće ovlašćen i za remont helikoptera „gazela” kojih ima puno u regionu – objasnio je general Zrnić.
On je najavio da bi konačno, do kraja juna, trebalo da se u upotrebu uvedu školski avioni „lasta”, proizvod pančevačke fabrike „Utva” koju je nedavno preuzelo preduzeće za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom „Jugoimport SDPR”. Letelice se već dugo nalaze na aerodromu u Batajnici, međutim još uvek nemaju odobrenje nadležnih vojnih tela za uvođenje u redovnu upotrebu. Reč je o nekim tehničkim nedostacima koji su morali da se otklone, ali i vojnoj birokratiji koja ponekad u nedogled oduži svoje procedure. Srbija će imati 14 „lasta” iz serijske proizvodnje, kao i dva prototipa.


Komentari21
fe811
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Војник Војниковић
Садашњост војне авијације су вишенаменски борбени авиони, они који паралелно могу да обављају и ловачке и јуришне задатке вођеним и самонавођеним средствима ваздух-ваздух и ваздух-земља ван визуелног домета. Такође, иде се и ка потпуној интеграцији свих фаза обуке на једној платформи. МиГ-29 после модернизације на ниво СМ(Т) постаје вишенаменски борбени авион, а Г-4МД и/или некаква „турбо-ласта-кобац” могу бити тренажери за више фаза обуке. Србији дакле треба једна ескадрила на МиГ-овима и једна мешовита ескадрила „супергалебова” и „(турбо)ласти” и то је то. То већ функционише у Чешкој, Мађарској и Словачкој, земљама сличне величине територије са много већим обавезама од Србије (НАТО дежурства и војне акције). „Орао” је у тој причи сада превазиђен тактички, а технолошки поодавно. И притом је будућност војне авијације у наоружаним беспилотним летелицама, које ће заменити класичне борбене авионе. Самим тим, „Орао 2.0” је губљење времена и новца којих немамо.
Нико без ништа
Коментари и читалаца и изјаве надлежних су у стилу серије "Војна академија" у којој пилот чекићем поправља мотор, а други "командује" убојним квадратом у сред ВТР-а. Питање модернизације било ког (ваздухопловно)техничког материјалног средства је нешто о чему реч треба да да читав низ стручњака од опитних пилота и оних у трупи, инжењера ВТСл разних специјалности (авион мотор, електро опрема, електроника, наоружање), преко структура КоВ и РФ којима се пружа ваздухопловна подршка, па до економиста и правника који ће урадити папирологију. Пошто су у Србији и власт и војни врх, а нажалост и људи у РВиПВО, исти експерти опште праксе као и писци коментара по непрегледним пространствима свемрежја имамо овакве приче и налазимо се ту где јесмо.
Петар Ј акшић
Невероватан цинизам провејава кроз коментаре.Заборавља се да је ЈРВ ОД 1953 Д0 1962,имало у наоружању скоро искључиво авионе који су били из контигента трћег ресурса:, ," Москито Мк_6","Тандерболт П_47", "Рипаблик Тандерџет Ф_84г",Норт Америкен ф_86 Е ",и "Ф_86д, "Рипаблик Ф_80 Шутинг стар",,и " РТ _т_33 "".Наравно, ми на пистама смо то знали,али јавност у целини гледано није имала појма о томе.А гле сад јуначног оспоравања истинских напора да се стање у нашој авијацији истински унапреди.Што се тиче НАТО пакта,па господо -ето ако баш хоћете-ратовали смо и са њим,и сачували достојанство нације,чега неки нису свесни,или су прижељкивали да нас НАТО десперадоси прегазе за три дана.Слажемо се у једном_политички фактор је морао јединице ловачке авијације држати на технички оптималном нивоу,јер је сваком било јасно да је 1990 НАТО кренуо ,стратегијом подржаног сепаратизма, на разбијање Југославије.
Filip Visnjic
U pravu ste, jedan protiv stotinu ili hiljadu uvek pobedjuje. Kod Filipa Visnjica i njegovih podjednako slepih naslednika Pozdrav!
Preporučujem 5
Beogradjanin Schwabenländle
То о моделима и врасти авиона се донекле знало, они који су хтели да знају, знали су. Осим тога у то време совјетски авиони нису били нама на располагању, опште познато зашто.
Preporučujem 6
BlekStena
A zar nije tom "robusnom Orlu" otpalo krilo pri pokušaju probijanja zvučnog zida ? Taj hrabri pokušaj je izveo rumunski pilot u ponirućem letu
neko tamo
Orao je ispocetka i projektovan da bude supersonican avion a to sto nije je zbog slabog motora. Ne znam da li su planovi doziveli reviziju da ga ucine ne-nadzvucnim kada su saznali koji motor ce dobiti ali sumnjam. I nas pilot je probio zvucni zid poniruci, pa mu nije otpalo krilo. Sto se Rumuna tice on to sigurno nije radio na avionu nase proizvodnje vec rumunske.
Preporučujem 21
Marko Z.
Orao nije ni projektovan za nadzvučne brzine,tako da je potpuno besmisleno i opasno probijanje zvučnog zida tokom poniranja.Orao je klasični jurišni avion za napad na ciljeve na zemlji,ali se ugradnjom savremenog radara može pretvoriti i u lovački avion.Sve u svemu njegova modernizacija u višenamenski avion je moguća i nije pitanje novca već političke volje.Srbija je ove godine spucala 400 miliona evra na pomaganje stranim "investitorima",a sa 150 miliona ulaganja u domaću vazduhoplovnu industriju mogla se uraditi kompletna modernizacija svih 30-tak Orlova.
Preporučujem 27
Bane
Nešto ovde ne štima. Ako pogledamo šta se o remontu i modernizaciji galebova G-4 govorilo, a uložena su i znatna sredstva, otkud sada ovaj general navija za remont i modernizaciju orlova. Da to nema neke veze što je general Bandić u Briselu, a ne ovaj što vodi godinama odbrambene tehnologije, a školovan na nekom nato koledžu? Objavljeno je da je u budžetu za 2016. godinu za modernizaciju G4 bilo odobreno 4,5 miliona evra i da je prototip trebao da poleti ove 2017. godine. I od toga ništa! Ne zna se ni šta je sa bumbarom raketom protivoklopnom. Laste su od stajanja zardjale. Neko latentno opstruiše napredak u opremanju i zafrkava i narod i vojsku i državu. Kako general može svaki čas da priča nešto drugo? Politika je u vojsku duboko zagazila, a od morala ni traga ni glasa. Samo dokle tako?
neko tamo
Orao je borbeni avion a G4 je skolski. Govori vojnik, otuda prioritet onaj koji moze da puca...8-)
Preporučujem 14

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja