nedelja, 28.05.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:14
INTERVJU: SAŠA JANKOVIĆ, predsednički kandidat GG „Za Srbiju bez straha”

U NATO ne može bez referenduma

Evropa nije isto što i birokratija u Briselu, čijom politikom često nisu zadovoljni ni narodi mnogih članica EU
Autor: Nikola Belićutorak, 21.03.2017. u 19:30
Залажем се за Србију у којој ће квалитет живота бити такав да ће и Албанци желети да у њој живе (Фото Изборни штаб Саше Јанковића)

Apel sto javnih ličnosti bio je tačka posle koje više nije bilo povratka, objašnjava u razgovoru za „Politiku” razloge svog ulaska u izbornu trku kandidat za predsednika Srbije Saša Janković.

Okupili ste oko sebe veliki broj uglednih javnih ličnosti. Da li ste vi njih ubeđivali da vas podrže, ili su pak, oni vas ubedili da se kandidujete?

Ključna je bila procena da svako od nas mora da učini sve što može, što mu njene ili njegove mogućnosti dozvoljavaju, da bi prestalo rastakanje države i bio pokrenut zamajac za ozdravljenje nje i društva.

Apel sto javnih ličnosti bio je tačka u kojoj sam shvatio da kandidatura nije više samo moje i svačije pravo nego i moralna obaveza prema svim građanima koji su verovali u ono što sam radio prethodnih deset godina. I ne samo prema njima nego i prema svim drugim građanima Srbije.

Za razliku od pojedinih drugih opozicionih kandidata, stiče se utisak da vaša kampanja deluje mirnije i bez preteških reči prema konkurentima. Da li je to deo vašeg temperamenta ili zbog pozicioniranja kao kandidata „pristojne Srbije”?

Nisam od onih ljudi koji važnost poruke koju prenose ili vrednosti koje dele odmeravaju težinom reči koje koriste. Teške reči često odražavaju slabost argumenata i nesigurnost. Ne mislim da se po tome razlikujem samo od nekih drugih opozicionih kandidata nego pre svega od kandidata vladajuće koalicije. Agresivnost koju on koristi u svakom javnom obraćanju, kako prema ministrima i gradonačelnicima, još više prema novinarima i građanima, najbolje odražava nasilni, pogubni karakter njegove vlasti. I to ozbiljno zagađuje čitavu našu političku scenu. Sada moramo to da pobedimo.

Politički protivnici vas optužuju da ste zapravo kandidat DS-a, imajući u vidu podršku koju su vam demokrate pružile tokom kandidature i kampanje?

Demokratska stranka je jedna od najstarijih političkih stranaka u Srbiji i, u toku četvrt veka svog postojanja, imala je velike zasluge, napravila velike greške, ali i podnela velike žrtve. Zahvalan sam joj na podršci, kao što sam zahvalan i svakoj drugoj stranci, pokretu ili organizaciji, grupi građana ili pojedincu koji me podržao i učinio sve što može da ozdravimo Srbiju. Sve te podrške su principijelne, bezuslovne, a ne rezultat tajnih nagodbi.

Čule su se i zamerke da nemate jasan stav o NATO-u i Kosovu i Metohiji. Možete li da precizirate vašu poziciju?

Te zamerke su najčešće posledica jednog dobro plasiranog spina, koji je nastao u štabu vladajuće stranke. Moji stavovi su, za razliku od njihovih, principijelni. Nisu zasnovani na kratkom pamćenju, niti na lažima. Kosovo i Metohiju ne vidim kao zgodno opšte mesto na kojem, zapaljivim parolama i išaranim vozovima, jedna korumpirana vlast stiče lažnu patriotsku legitimaciju, nego kao mesto za težak i strpljiv rad ozbiljnih i odgovornih ljudi. To je rad čiji su prioriteti jasni: bezbednost, ljudska prava i kvalitet života ljudi – pre svega Srba i drugog nealbanskog stanovništva jer je njihov položaj trenutno najteži u Evropi. Zato se zalažem za Srbiju u kojoj će kvalitet života biti takav da će i Albanci želeti da u njoj žive, za razliku od današnje Srbije iz koje i Srbi žele da odu. Smatram da je taj cilj ostvariv.

A članstvo u NATO?

Što se tiče NATO-a, moramo poći od realnosti: živimo u svetu koji se ubrzano menja. Jedna savezništva nestaju, druga se menjaju, treća se prave. Srbija ne može da donosi odluke prema realnosti jučerašnjeg dana, već imajući u vidu realnost narednih nekoliko decenija. Zbog toga je tema NATO-a tema buduće fizionomije evro-atlantskih odnosa i ova organizacija će, najpre, sama sa sobom morati da odgovori na mnogo ozbiljnija pitanja i o sebi samoj. Moj lični stav prema članstvu u NATO-u – imajući u vidu da sam odrastao, formirao se kao ličnost i sazreo u nesvrstanoj Jugoslaviji, sa porodicom, sugrađanima i zemljacima preživeo bombardovanje – jeste da ne bolujem za članstvom. Međutim, kao predsednik republike neću sebi dozvoliti luksuz da važne stavove sa dalekosežnim posledicama po državu formiram na osnovu ličnih simpatija, niti ću dozvoliti neozbiljne, populističke ili militarističke odluke, već ću zahtevati ozbiljne i stručne analize relevantnih državnih i naučnih institucija. Naravno, nijedna konačna odluka o ovom pitanju neće moći da bude doneta bez prethodne provere volje naroda, na referendumu, a tek nakon demokratske javne rasprave.

Možete li reći konkretno, da li je vaša politika bliža EU ili Rusiji?

Srbija je evropska zemlja, na evropskom kontinentu. U Ustav su nam upisane evropske vrednosti, tim rečima, i to ne slučajno. Ali Evropa nije isto što i birokratija u Briselu, čijom politikom često nisu zadovoljni ni narodi mnogih članica ove unije. Evropu vidim kao jedan niz vrednosti – od trajnog mira, zasnovanog na iskrenoj saradnji država i naroda, preko vladavine prava, podele vlasti, ljudskih prava i sloboda, socijalne pravde i odgovornosti vlasti. Evropska unija je, za način kako ove vrednosti najbolje da učvrstimo, a ne cilj sam po sebi, cilj zbog kojeg te vrednosti treba žrtvovati, kao što to čini Aleksandar Vučić, nažalost uz svesnu ili nesvesnu podršku nekih evropskih lidera.

Ako su vaši stavovi o ovim pitanjima prilično bliski onima koje iznosi kandidat vladajućeg bloka, u čemu se onda politički razlikujete?

Naše politike nisu, niti mogu biti iste. Za početak, od kandidata vladajućeg bloka razlikujem se, pre svega, po tome što radim ono što pričam, a pričam ono u šta verujem, i to ne menjam. Moja politika nije spin, iza nje stoji deset godina rada na funkciji zaštitnika građana i preko dvadeset godina javnog angažmana. Baš kao što i iza Aleksandra Vučića stoji dvadeset godina njegovog „rada“. Iza mene su ostale desetine hiljada sudbina ljudi kojima sam radeći svoj posao pomogao, nemoćnih da se na drugi način odbrane od bahate samovolje državnog aparata. Iza Aleksandra Vučića, nažalost, ostale su samo žrtve: žrtve iz Sarajeva i Srebrenice, gde se sa svojim političkim ocima malo igrao rata; žrtve iz zgrade Radio-televizije Srbije, gde se igrao ministra; žrtve iz poplava i iz helikoptera, gde se igrao spasioca; i konačno život noćnog čuvara iz Hercegovačke ulice, gde se igrao investitora i fantoma. To je razlika između Aleksandra Vučića i mene. Ne u programima i metaforama, već u stvarnosti. I ljudi kojima je moja „politika“ pomagala, i oni koje je njegova politika zavijala u crno, ponižavala, bili su stvarni. Stvarni će biti i ljudi koji će 2. aprila odlučiti između nas dvojice.


Komentari42
0a75b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zeljko adzic
Pa Jankovicu ti si super.Jedino sto mi nedostaje u tvojim odgovorima je sto bi ti stvarno radio kao predsednik?Nastavio posao koji si imao?Sto mi nedostaje u tvojim odgovorima je vizija kako dalje,ili program.Samo bogate drzave mogu imati luksuz baviti se polozajem gradjana i njihovih sloboda.Pravo na rad,odrzanje sebe i svoje porodice,ziveti normalan zivot,placati racune...to se ne moze gospodine Jankovicu proklamacijama o slobodama vec dovodjenju investitora,otvaranja radnih mesta,jeftinijom i efikasnijom drzavom...to tebe ocito puno ne zamara...
Shane
On je tip chinovnika. Predsednik je lider nacije. Kad ga je novinar pitao - zameraju ti da si nejasan oko NATO, pogledajte sta je rekao. To sto je rekao nije imalo veze sa odgovorom. Novinar je ponovio pitanje i opet nam nije jasno - da li je za ulazak u NATO. Ako bih morao da gatam - on je za ulazak u NATO, ali ne sme to da kaze. Sta drugo? Ocigledno nije protiv ulaska u NATO. Nije ni za neutralnost (da je - rekao bi to glasno i jasno). Sta je preostalo: on je za NATO, ali ako to kaze onda bi se takmicio sa Chankom oko 2, 3%. Chanak je makar posten, kaze - Taci nije ratni zlocinac, KIM je davno izgubljen putem vojnog poraza, sad je Kosova realnost - nezavisna, multietnicka drzava sa velikom istorijom poput Skender Bega, Gracanice, Pecke Patrijarshije, bitke na Kosovu Polju itd... Istina-realnost oslobadja.
Milivoje Radaković
Kud bi nam bio kraj kada bi politikusi prestali da se udvaraju biračima i da one koji za njih sigurno neće glasati ne prozivaju za izdaju!? Al, ostali bismo bez "našeg identiteta"...
Preporučujem 0
JorgeLB
Iz perspektive nekoga ovdje u Hrvatskoj, čovjek djeluje kao razuman i realan političar. Dakle, nema izgleda u Srbiji. Ipak, ples između EU i Rusije teško će Srbija moći da izdrži. Ulazak u Nato je zasigurno jedno od pitanja koje će se postaviti. Nije vjerojatno da buduća članica nema sigurnosu i vojnu kompatibilnost sa EU...
ObicnaBaba
Koju DRZAVNU INSTITUCIJU mogu da vode ljudi okupljeni oko ovog (a bogami i ostalih kandidata), pa nije vam Srbija sportski klub, putujuce pozoriste, TALK SHOW na TV, kolumna u nekim novinama. Za drzavu treba ZNANJE upravljanja SLOZENIM SISTEMIMA, uspesno i dokazano iskustvo, nastavak postovanja narodnih vrednosti PRAVDE, SLOBODE, zaboravite te price zivecemo bolje, zivecemo kako mozemo kako smo uvek ziveli, hocemo da trpimo radi buducnosti nase dece.
jest
tako su i u nealternativnoj evropi govorili za referndum "o Nici" ( prosirivanje unije, 2007) pa kad je narod na referndumu rekao "njet" , prvo u Francuskoj, a potom u Holandiji, onda su se setili da je narod glup i da ga ne treba zamarati sa pitanjima ( koliko god banalna bila) vec da to politicari treba de rese izmedju sebe u parlamentu . I naravno, oni su rekli "yes" i od tog momenta nema vise refernduma u nealternativnoj Evropi (dosad ih nije bilo) - ili da organizujete referndume "milo tehnikom" ali to je vec druga prica

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja