petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57

Novo čitanje srpske poezije i proze

Misaoni lirizam Svetislava Mandića, Slobodana Rakitića i orfičko zaveštanje Branka Miljkovića ne sukobljavaju se s poezijom o „vremenima sasvim očajnim” Jovana Hristića – ističe Tiodor Rosić
Autor: Z. Radisavljevićčetvrtak, 23.03.2017. u 15:30
Насловне стране књига

Savremena srpska poezija, ističe prof. dr Tiodor Rosić (1950), tesno je povezana s vremenom nastanka. Nju stvaraju naši savremenici. Mi kao savremenici je čitamo, doživljavamo i razumemo. Uprkos tome, ona se ne može svesti samo na jedan vremenski okvir. Teško je precizno odrediti kada se pojavljuje neka književna pojava i koliko traje, šta se dešava na odgovarajućem jezičkom prostoru u datom vremenskom i društvenom kontekstu.

Izdavačka kuća „Prima” iz Gornjeg Milanovca upravo je objavila tri dragocene knjige: „Izbor iz savremene srpske poezije”, „Izbor iz antologija srpske ljubavne lirike” i „Antologiju savremene srpske pripovetke”. Sve tri knjige priredio je Tiodor Rosić. Reč je o novom antologijskom izboru, u koji su uključeni stvaraoci starije i srednje generacije, ali i pisci najmlađe generacije. Ovo je, na izvestan način, novo čitanje srpke poezije i proze.

Pojedini predstavnici prve posleratne generacije ,,mladih”, u mnogim elementima svoje poezije, kaže Rosić, usvojili su izvesna nadrealistička iskustva. To se, pre svega, odnosi na poeziju Miodraga Pavlovića i Vaska Pope. Međutim, prisutni su i pesnici koji svojom poezijom nastavljaju izvesne tokove lirskog intimizma, karakteristične za poeziju međuratnog perioda (Svetislav Mandić, Stevan Raičković).

Važnu ulogu u formiranju savremenog poetskog izraza imali su poslednji brojevi beogradskog književnog časopisa „Mladost”. U tom časopisu je objavljena pesma ,,More”, Dušana Matića, kao i pesme Tanasija Mladenovića, Radomira Konstantinovića, Dušana Kostića, Vaska Pope i Svetislava Mandića. Pesničke knjige Vaska Pope, Miodraga Pavlovića, objavljene početkom pedesetih godina prošlog veka, označile su početak savremene srpske poezije. Nove stvaralačke tendencije traju i danas. Zato su se na početku ovog izbora iz savremene srpske poezije i našle pesme Vaska Pope, a na kraju pesme Nenada Jovanovića (rođen 1973).

Posle Drugog svetskog rata, plodnu stvaralačku aktivnost razvili su Dušan Matić, Milan Dedinac, Ljubiša Jocić, Oskar Davičo, ali i predstavnici intimističko-ispovedne poezije, poput Desanke Maksimović i Desimira Blagojevića.

Neosimbolistički način kazivanja, objašnjava Rosić, ničemu ne protivureči poeziji Milana Komnenića, a lirika Stevana Raičkovića, na primer, zastrašujućoj slici stvarnosti u kazivanju Branislava Petrovića. Folklorna fantastika Vite Markovića ne umanjuje vrednost halucinantnih iskaza Milutina Petrovića, njihovu ironičnu i demonsku komponentu – ne ništi dokumentarno pesništvo pojedinih naših pesnika, njegov kritički tok. Poezija ironičnog, sarkastičnog, crnohumornog prikazivanja ljudi, predmeta i pojava u neprirodnom, komičnom ili, pak, izobličenom i deformiranom obliku Branislava Petrovića, Milana Komnenića, Ljubomira Simovića, Milorada Đurića, Petra Pajića, Gojka Đoga, Adama Puslojića, Raše Livade, Novice Tadića, nije u neprijateljstvu sa zvukovnom brojanicom i melodijskim prepletom Aleka Vukadinovića, Milosava Tešića, Veroljuba Vukašinovića, niti protivureči lirici Ljubice Miletić, Nogovoj i lirici Đorđa Sladoja. Misaoni lirizam Svetislava Mandića, Slobodana Rakitića i orfičko zaveštanje Branka Miljkovića ne sukobljavaju se s poezijom o „vremenima sasvim očajnim” Jovana Hristića ili sa postsimbolizmom Ivana V. Lalića. Imaju, čak i veoma bliskih dodirnih tačaka – a to je da su pesnici kulture i obnove tradicije.

Na večnost pretenduje pesništvo Matije Bećkovića, dijalekatski iskazi njegovih pesama, ali i Dragan Kolundžija, Dragomir Brajković i Manojle Gavrilović, sa slikovnim iskazom svoje poezije.

U knjizi „Izbor iz antologija srpske ljubavne lirike” date su pesme Branka Radičevića, pesnika mladosti, ljubavi, vedrine – pesme koje su izraz žudnje za životom. Taj krug pesama upotpunjuju nežne, osećajne i iskreno doživljene pesme Đure Jakšića; u njima nema ni traga od buntovništva iz njegovih socijalno-političkih pesama. Čitalac će u knjizi naći i pesmu Laze Kostića „Ѕanta Marіa della Ѕalute”, jednu od najboljih tvorevina srpske književnosti, vezanu za nesrećnu i neostvarenu pesnikovu ljubav prema devojci čija se vizija pojavljuje pred njim.

Svi veliki pesnici, a to potvrđuje i ovaj izbor iz antologija srpske ljubavne lirike, videli su u temi ljubavi nešto posebno i izuzetno. U „Đulićima” Jovana Jovanovića Zmaja ona je vrhunac egzaltacije i životne radosti, a u „Đulićima i uveocima” to je tragedija pesnikove duše zbog mogućeg gubitka i gubitka voljene osobe.

Svaki antologijski izbor, pa i ovaj u „Antologiji savremene srpske pripovetke”, naglašava Tiodor Rosić, trebalo bi da bude zasnovan na jasnim izbornim načelima, definisanom korpusu i vrednosnim sudovima.

Pravi stvaralački zaokret predstavlja objavljivanje knjige pripovedaka Antonija Isakovića „Velika deca” (1953). Pripovetke u toj knjizi poetikom nagoveštaja, skepse, sumnje i eliptičnim iskazom predstavljaju radikalnu novinu u savremenoj srpskoj pripovedačkoj umetnosti. Miodrag Bulatović sledeći je veliki inovator savremene srpske književnosti i žanra pripovetke. Objavljivanje njegove knjige „Đavoli dolaze” (1955), predstavlja početak nove razvojne etape u savremenoj srpskoj pripovedačkoj umetnosti. Ona traje i danas.

Ovaj antologijski izbor pripovedaka nije, međutim, pravljen da se prikažu prelomna mesta u razvoju srpske pripovedačke proze nakon Drugog svetskog rata, već da se predstave najvrednija dela tog žanra. Na početku je data prelepa pripovetka Branka Ćopića „Pohod na mjesec”, a na kraju „Glad” Aleksandra Gatalice. Po godinama rođenja, pisce ovih tvorevina deli pola stoleća – prvi je rođen 1915, drugi 1964. godine. Ćopić je klasik izvornog pripovedanja, koje nikada ne gubi značaj, a drugi postmodernističkog kazivanja, prisutnog potkraj XX i početkom XXI veka.


Komentari2
967ee
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
... lepe tri knjige u ovim mutnim vremenima .... sve cestitke .....
Murat
Ne znam kakva je to antologija, ako se u njoj ne spominje trenutno najbolji srpski pjesnik Jovan Zivlak?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja