nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:58

Mašinovođe Goran i Boban svedoče o masakru u Grdeličkoj klisuri

Kostić i Mikić sećaju se da je prva rakieta pogodila drugi vagon voza – lokomotiva je bukvalno poskočila i odvojila se od ostatka kompozicije. Druga je pogodila drumski most, treća treći vagon, a četvrta opet most...
Autor: Toma Todorovićpetak, 24.03.2017. u 20:00
Путнички воз после бомбардовања на Грделичком мосту (Фото Танјуг)

Niš – Vozite, i samo pazite kada ste na mostovima. Ovu rečenicu koju su čuli na železničkoj stanici u Vranju na početku bombardovanja Srbije i SR Jugoslavije 1999. godine, a koju je izgovorio tadašnji otpravnik vozova na vranjskoj železničkoj stanici krajem marta te godine, Goran Mikić i Boban Kostić nikada neće zaboraviti. Setili su se te rečenice i 12. aprila, na drugi dan Uskrsa s proleća pre 18 godina. Njih dvojica bili su mašinovođe voza koji su na mostu preko Južne Morave u Grdeličkoj klisuri pogodili NATO avioni. Bili su u lokomotivi železničke kompozicije koja je spržena raketama i samo pukom srećom su preživeli. I danas, posle kako kažu mnogo godina, sećaju se svakog detalja tragičnog događaja na drugi dan Vaskrsa tog proleća u Srbiji pod bombama.

– Krenuli smo iz Niša za Skoplje, odnosno do Tabanovaca, na srpsko-makedonskoj granici dokle smo uobičajeno vozili. Bilo je isto onako kao i u svim prilikama ranije. Imali smo radnu obavezu, ništa nije slutilo na nesreću. Pošli smo da prevezemo putnike... Mi smo kumovi. Bili smo uvek skoro nerazdvojan par mašinovođa jer se znamo u dušu. Nas dvojica bili smo cimeri u školi, kasnije smo zajedno služili vojsku u Zaječaru. Zajedno smo se i zaposlili u niškom železničkom čvoru, oženili iste godine medicinskim sestrama. Tvrdim da ništa nije slučajno. Retko kada smo se razdvajali u lokomotivi... Bio je rat, nije se mnogo vodilo računa o broju putnika, najvažnije je bilo da se svi bezbedno prevezu do krajnjeg odredišta. Zato se ni dan-danas ne zna koliko je ljudi bilo u vozu – pričaju Goran i Boban.

– Čitao sam nedavno kako su dve rakete pogodile toga dana voz na mostu u klisuri. Ipak, nije bilo tako. Kada smo bili na mostu preko Južne Morave prva raketa je pogodila drugi vagon našeg voza i lokomotiva je bukvalno poskočila i odvojila se od ostatka kompozicije i nastavila kretanje. Usledila je druga eksplozija i druga raketa pogodila je drumski most na reci na magistralnom putu koji takođe prolazi kroz klisuru i koji prolazi iznad pruge. Odmah potom naredna avio-raketa pogodila je treći vagon naše kompozicije, a četvrta ponovo most na auto-putu... Kada su avioni odleteli mi smo sa lokomotivom i prvim vagonom bili oko 80 metara napred van mosta – ispričao nam je Boban Kostić.

Boban je toga dana bio mašinovođa, Goran pomoćnik:

– Ja jedini nisam zadobio nikakve povrede toga dana. Ne znam, ali zaobišla me je nesreća. Goran jeste. Pogodio ga je geler u nogu. I, moram da kažem, nije nam to bio prvi susret sa avionima i bombama. Vatreno krštenje imali smo desetak dana ranije kada smo sa železničke stanice u Vranju, kada je ovaj grad bio meta avionskih napada, krenuli za Niš. Tada nam je otpravnik poslova i rekao da se pazimo na mostovima – kaže Boban.

U vozu u Grdeličkoj klisuri, kaže Goran Mikić, kondukter je tvrdio da je bilo više od 50 putnika:

– Posle pravog masakra pronađeno je devet leševa i delovi još četiri ljudska tela, a mnogi se i danas vode kao nestali. Pamtim da je kondukter ispričao i da je u vozu bilo i dece, a toga dana kasno po podne javljeno je na radiju i televiziji da je u leskovačku bolnicu prebačeno 16 teško stradalih i povređenih – rekao nam je Goran.

Goran Mikić pamti i ne zaboravlja još jedan, kako kaže, poseban detalj:

– Bio sam povređen i geler veličine nokta me je pogodio u butinu. I danas je tu, na istom mestu. Ali, kada sam prevezen do bolnice u Leskovcu, zbrinuo me je, da ne verujete, lekar specijalista – ginekolog. Čovek se tu našao i u hirurškoj sali, kada sam dopremljen u bolnicu zašio mi je rane.

Goran Mikić i Boban Kostić više nisu za upravljačem lokomotiva. I dalje su na železnici, rade zajedno na železničkoj stanici Crveni krst u Nišu, kao nadzornici lokomotiva. Ipak, razdvojeni su novom organizacijom na Železnicama Srbije – Boban je u „Srbija kargo”, a Goran u „Srbija vozu”. Ipak, rade zajedno i u istoj firmi, pod istim krovom. Još samo jedna razlika je „porodična” – Boban ima dva sina, a Goran sina i kćer.

Goran kaže da je posle tragedije pre 18 godina uslišena njihova molba da više ne upravljaju lokomotivom i odlučan je da nikada više ne sedne za komandnu tablu. Boban, koji potiče iz železničke porodice (otac i dede su mu bili železničari, a brat Dejan je aktivan mašinovođa), ipak ima dilemu:

– Nisam doskora razmišljao o tome, ali kako vreme prolazi sve mi se češće vraća želja da sednem ponovo... Ne znam videću – kaže sa skrivenim osmehom.

Prošlo je 18 godina od proleća 1999. i stradanja SR Jugoslavije i Srbije u NATO agresiji. Pamte se „obične” i kasetne bombe, rakete, projektili, rušenja i stradanja. Niš, najviše puta bombardovan i sa najvećim brojem civilnih žrtava u 78 dana agresije, Aleksinac, koji je zbog stradanja kao „kolateralna šteta” dobio naziv „srpska Hirošima”, Surdulica, ceo jug Srbije i naša zemlja ne zaboravljaju.

Kao ni Goran Mikić i Boban Kostić, mašinovođe uništenog voza u zločinačkom masakru 12. aprila 1999. u Grdeličkoj klisuri. Preživeli su, a danas će, kao i svake prethodne godine, biti na mestu nesreće. Da se sete nevolje, da se ne zaborave poginuli.

– Bilo je strašno i tragično i – ne ponovilo se. Pakao je na mostove sleteo s neba. Stradali zaslužuju da ih ne zaboravimo – uglas rekoše za „Politiku” Boban Kostić i Goran Mikić.


Komentari37
abba0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dragan d
Nema veze sta nam Zapad radi. Mi se uvek ljutimo na nase a neznamo ko je u pravu. ZATO kao razlog zelimo ici na zapad. Sto nas vise tuku I mrze, mi sve vise hrlimo njima.
Miroslav Djordjević
Interesovao bi me odgovor publike na ovo pitanje: ako ste 1999 živeli izvan naše zemlje na primedbu zašto smo bombardovani odgovor je bio "jer smo ubijali bespravno naše Albance i (kako smo svi izvan zemlje imali priliku da vidimo na tv) nemilosrdno provocirali njihovo napuštanje zemlje uzimajući njihove dokumente na granici" tj praktično progonili življe albansko. Da je u to doba u Prištini u kući Rugova živela dopisnica Der Spiegel (ergo znala šta se stvarno dešavalo), da su naši Albanci koji su napuštali zemlju to počeli tek posle bombardovanja, da je napad na putnički u redu vožnje naznačen voz ratni zločin i mnoštvo drugih napada nikako kolateralna šteta, propaganda inostrane tv očigledno provokativno laźna, SVE je to vulgarno sakriveno i danas jasno. Zločini koji su od "naših" učinjeni NISU oni koji su publici iznad zemlje prikazivani u to doba. TIME JE DOKAZANO kako je sistem opravdavanja kaznenog napada na zemlju bio potpuno LAŽAN. ŽALOSNA ISTINA ZA SVE KOJI VERUJU U PRAVDU.
nikanor
Treba reći i naglasiti da su rakete ispalili nemački piloti. NATO je širok pojam koji isključuje pojedinačnu odgovornost neke države, u ovom slučaju Nemačke. Ja sam na primer lično gledao sa kragujevačkog hipodroma kako francuski "Miraž" sa francuskim oznakama bombarduje vojnu fabriku u Medni. Naši francuski "prijatelji" nekad, i danas nemački "reformatori" kako se izrazio jedan...
milan lala
Bombardovali nas na Hristov Vaskrs , ubijali nevine civile , zlocinci fasisticki , satanske sluge . Sve su to satanini sinovi koji u Boga Hrista neveruju , racun za zlocine platice ako ne na ovom a ono na onom svetu .
Mario
Maločas je RTS objavio izjavu Instituta za evropske poslove na čijem sajtu se šepure Šutanovac, Biserko i Olja Bećković, kako nas je NATO bombardovao zbog politike Slobodana Miloševića. Ovo je po meni bezobrazluk na kvadrat od strane RTS-a i tog "instituta". Ova RTS-ova vest, na današnji dan vređa celu Srbiju. Zašto, gospodine Bujoševiću niste citirali neki ruski sajt o razlozima bombardovanja Srbije, nego ste citirali izjavu nekakvog institua koga finasiraju oni koji su nas bombardovali? Velika je sramota lagati na današnji dan 24. III, gospodo iz RTS-a.
Nikola Jovic
Ne lupaj.
Preporučujem 8

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja