sreda, 23.08.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:20
SUTRA U KULTURNOM DODATKU

Za mene je jezik zvučna domovina

petak, 24.03.2017. u 13:18
Архива Спомен музеја Иве Андрића

RAZGOVOR NOVINARA POLITIKE SA IVOM ANDRIĆEM 1968. GODINE

U novinama bi se mogla, s vremena na vreme, pojaviti biografija nekog pisca data na popularan način, zatim bi se moglo malo ubaciti literature, bar je staviti u isti red. Time se širi horizont, jer sve što je vredno u svetu to je još u knjigama. Mislim da bi bilo veliko osiromašenje (nije samo pitanje lista „Politike“ nego uopšte kulture) kada bismo se lišili pomoći koju daje književnost.

Novinari „Politike” sa Andrićem u našoj redakciji 1968. (Foto: Stevan Kragujević)

Razgovor  sa Ivom Andrićem  je održan 28. februara 1968. i u njemu su učestvovali novinari „Politike” Milojko Drulović, Dragoslav Adamović, Gojko Banović, Olga Božičković, Vlada Bulatović Vib, Dušan Kostić, Miodrag Maksimović, Kosta Stepanović, Risto Tošović i Milutin Čolić. Trebalo je da se razgovara o kulturnoj rubrici „Politike“, ali je krug tema o kojima se govorilo bio znatno širi. Tekst razgovora objavio je 31. decembra 1978. godine u „Politici“ Slavoljub Đukić. Razlog zašto je intervju sa Andrićem objavljen deset godina kasnije je taj, što je pisac insistirao da susret sa novinarima bude prijateljsko ćaskanje bez obaveze da se štampa. Povodom 125 godina od Andrićevog rođenja, izdvojili smo delove ovog intervjua.

 Vi ne možete da se takmičite u tiražu sa listovima lakšeg žanra. I ne treba

Vi ste rekli da su novine slike života, da one u izvesnom smislu odražavaju život. Kažite nam nešto o tome kako one odražavaju život i kakva je to slika?

To zavisi od vaših mogućnosti i od vas. To su dve stvari. Pisane reči, kojima se nešto označava, neka pojava ili događaj, mnogo duže ostaju nego ta pojava ili događaj. Recimo – hitlerizam. Toga više nema, ali pisane reči o njemu postoje.

Ja lično ne volim da o meni pišu novine – iskreno govoreći, ali, ako Savez književnika nešto priredi, to treba da uđe u novine, jer će tako ostati traga. U novinama to živi mnogo duže. Inače sam događaj traje – samo jedan dan. I to je razlog za razmišljanje o ulozi novina. One, tako reći, umnožavaju život, multipliciraju ga. U novinama jedan događaj živi i pošto se završio.

KO NAS PREDSTAVLjA NA BIJENALU UMETNOSTI U VENECIJI

REČ KUSTOSA:  NIKOLA ŠUICA

Jugoslavia bez „j”

Na ovogodišnjem 57. Bijenalu u Veneciji od 13. maja u paviljonu Srbije predstaviće se troje slikara. Milena Dragićević, Vladislav Šćepanović i Dragan Zdravković. Izložba, prema konceptu kustosa istoričara umetnosti dr Nikole Šuice nosi naziv „Enklavia“, a njen poseban segment osmišljen je kao „Zid ličnih objava“.

Naziv „Enklavia” je iskliznuće iz imena „Jugoslavia”, uočljivo uklesanog, bez drugog slova „j”,  iznad ulaznih vrata u Paviljon Srbije u venecijanskim Đardinima. Izložba je  smisaona nadgradnja pojma „enklava” u domenu umetničkog procesa.

Predstavlja dela troje vrlo različitih slikara srednje generacije – Milene Dragićević, Dragana Zdravkovića i Vladislava Šćepanovića, koji se  svojim pristupima suočavaju sa aktivnim procesima saznanja tehnološki odmaklog globalnog sveta i, isto tako, ogromnih geopolitičkih razlika.

Softver je kriv za sve

Vladislav Šćepanović „Happy kids”

Džudista sa crnim pojasom, dobitnik mnogobrojnih medalja u ovom sportu, slikar čije su izložbe zabranjivane, profesor slikarstva na Fakultetu primenjenih umetnosti, godinu dana direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (2013/2014) Vladislav Šćepanović (1971) je u svom ateljeu već pripremio slike velikog formata koje će poneti u Veneciju.

Izložba Žar2 sačinjena od portreta Sadama Huseina, Slobodana Miloševića, Zvezdana Jovanovića, Homeinija, šeika Ahmeda Jasina, Radovana Karadžića, Bin Ladena i sl., koji su iznad glava imali oreole svetaca, bila je zabranjena u beogradskoj galeriji Progres (2004), a potom i u Kragujevcu. Zatim je „prošla“ na konkursu za 45. Oktobarski salon, kada je ove slike odabrala za izlaganje kustoskinja iz Poljske Anda Rotenberg.

Gerilski upad na bijenale

Dragan Zdravković (Foto Tamar Botchorishvili)

Dragan Zdravković je već deceniju i po u stanju umetničke hibernacije. Tačnije, u stanju izmeštanja iz stvarnosti, društveno-političkih okolnosti, nesigurnog okruženja. Stvarnost je u izmenjenom obliku preneo na slikarsko platno i tako napravio balans između realizma, pop-arta i metafizike.

U prostranom ateljeu u Dunavskoj ulici u Beogradu, koji deli sa Urošem Đurićem i Vukom Vidorom, ovaj umetnik je završio rad na velikom platnu koji će, sa još šest slika, predstaviti u paviljonu Srbije u Veneciji. Slika se zove Enklava. Inspirisana je prizorom oslikanog zida koji je umetnik spazio u „nekom bespuću“ i fotografisao. Na slici je predstavljena usnula žena u ambijentu opustelog pejzaža iza zida oslikanog grafitima. Dragan Zdravković (1969) na svojim slikama nastoji da prikaže mesta u kojima vreme gubi svoju snagu i energiju.

Tražim mesto gde se znanje deli

Milena Dragićević (Foto: Lična arhiva)

Milena Dragićević za sebe kaže da je Srpkinja iz Toronta, koja živi u Velikoj Britaniji, a sarađuje sa galerijom u Beču. Rođena je u Kninu 1965. u bivšoj Jugoslaviji. Iste godine je sa porodicom emigrirala u Kanadu. Tamo je diplomirala na Jork univerzitetu i magistrirala slikarstvo u Velikoj Britaniji na Kraljevskom koledžu umetnosti. Posle toga se vratila u Ameriku i živela tri godine u San Francisku. Od 1998. godine stalno je nastanjena u Velikoj Britaniji. Galerija Martin Janda iz Beča predstavlja njenu umetnost. Takođe je gostujući profesor na slikarskom odseku na Kraljevskom koledžu umetnosti i master programu na Kingston univerzitetu. Bila je gostujući umetnik i profesor na drugim fakultetima u Velikoj Britaniji kao i na umetničkim školama u inostranstvu kao što je Akademija lepih umetnosti Umea na Internacionalnoj letnjoj akademiji u Salcburgu.

Marija Đorđević

21. VEK

Omega generacija – osetljiva deca krize

 Stanko Crnobrnja

To su deca koja nemaju nikakvo sećanje o vremenu pre Gugla i Vikipedije, dakle o vremenu pre nego što je ‘svo znanje ovog sveta’ dovedeno na jedan ‘klik’ Za razliku od prethodnih generacija, za koje je odnos sa medijima bio odnos pasivnog konzumiranja (dnevnik u pola osam, i to se gleda), najosnovnija pretpostavka ‘Omega generacije’ je upravo suprotna: ne samo što možeš da biraš, nego moraš da biraš, okružen faktički nebrojenim mogućnostima izbora

Omega generacija’ će morati da dokaže da su ljudska bića urođeno miroljubiva i kooperativna a ne nasilna 

Vekovima je pojam generacije vezivan za fenomen nacionalnog. Smatralo se da su generacije definisane prvenstveno zajednički proživljenim, nacionalno obojenim, skupovima kulturnih obrazaca. Pa ipak, u poslednjih sedamdeset godina globalni mediji, globalna tehnologija, globalna trgovina i sinhronizovane, neprestane globalne krize, stvorili su jedinstvenu i sasvim novu globalnu kulturu. Baš kao što je to veliki Maršal Makluan predvideo, stvorili su – „globalno selo“.

U ovom trenutku traži se ime koje bi odgovaralo generacijama rođenim od dvehiljadite godine, tim najnovijim „seljanima“ koji, poput njihovih davnih predaka, žive povezani trenutnim saznanjima o svemu što se zbiva u njihovom „globalnom“ selu. Sve češće čuje se da bi, posle „generacije Iks“.

MESTO ZA HEDONIZAM

Erotsko lice francuskih bolničkih menzi

Zidovi su oslikani freskama sa često opscenim elementima – muškarci sa gigantskim falusima, žene u provokativnim pozama. I pored toga svakodnevno desetine mladih lekara jedu sa apetitom ispred ovih likova spojenih u svim vrstama telesnog međuodnosa,  kaže profesor Pavle Kovačević, koji o ovom fenomenu priprema monografiju

Oslikan zid u francuskoj bolnici Biša (www.leplaisirdesdieux.fr)

U filozofskom i psihološkom pogledu menze u francuskim bolnicama, takozvane sale za dežurstvo, predstavljaju pobedu erosa kao izvora života nad tanatosom – smrću sa kojom se lekari sreću svakodnevno, kaže profesor Pavle Kovačević sa Klinike za kardiovaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, koji je nedavno na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu održao predavanje na temu „Opscene freske sala za odmor u francuskim bolnicama”.

Jednom godišnje organizovane su tematske večeri sa običajem da se mladi specijalizant, uz puno šale na njegov račun, stavlja u mrtvački kovčeg i da u tri ujutru bude nošen po bolničkim hodnicima, jer ga sahranjuju kao specijalizanta, a on reinkarnira kao mladi specijalista

Profesor Kovačević, redovni profesor novosadskog univerziteta, načelnik Odeljenja za aortalnu hirurgiju i vitez reda akademskih palmi Francuske Republike, priprema monografiju u kojoj će pokušati da prikaže pomalo skriveni duh lekarskih menzi prevashodno pariskih bolnica, ali i onih širom Francuske, koje se u velikoj meri razlikuju od, kako sam kaže, pomalo sterilnih i stereotipnih menzi širom Evrope i Amerike.

Gordana Popović 

KRATKI METAR

Kako rođeni Tršćanin pamti Jugoslovene

U autobiografskom filmu Panta rei Ljubiša Samardžić preispituje svoju jedinstvenu umetničku karijeru, putopisni psihološki triler prikazuje Marinu Abramović prilikom njenog druženja sa šamanima, Puriša Đorđević meditira  o odnosu istorije i umetnosti

Ljubiša Samardžić u filmu „Panta rei”

Decenije  postojanja Martovskog festivala obavezuju da se sa početkom priprema svakog novog izdanja, uvek i ponovo postavi važno pitanje – šta učiniti,  kako novo izdanje učiniti dostojnim tradicije i baštine ali i prikladnije vremenu i prilikama. Te „prilike” ne utiču samo na kulturnu politiku, već, kako je bezbroj puta dokazano, umeju da se odraze i na filmove koje u takvom okruženju nastaju. Polazna zamisao na kojoj počiva ovogodišnje izdanje Martovskog festivala od 30. marta do 2. aprila u Domu omladine Beograda polazi od dve jednostavne postavke – vratiti  krovni nacionalni karakter festivalu, s jedne, i u što skladniji spoj dovesti tradiciju i duh svežeg i novopridošlog, s druge strane

Boban Jevtić

INTERVJU: DONALD KLARK

Veštačka inteligencija je kao bog Šiva

Nedavno je snimljen film za koji je scenario napisao algoritam. Sunspring, kratki SF film, prikazan je u okviru takmičarskog programa na prošlogodišnjem Sandens festivalu. Postoje čitave kompozicije, muzička dela, koje je napisao algoritam koje se ne mogu razlikovati od klasične kompozicije. Program analizira bazu podataka postojećih pesama i tako „uči” muzičke stilove, a zatim „komponuje” originalnu muziku. Veštačka inteligencija može da se bavi i slikarstvom.

Donald Klark (Foto: Britanski savet)

Veštačka inteligencija u računarskom svetu označava oponašanje ljudskog procesa razmišljanja. Cilj primene veštačke inteligencije u različitim računarski baziranim sistemima jeste da se automatizuje proces korelacije, koju inače ljudski mozak može veoma dobro da obavi. O veštačkoj inteligenciji i njenoj ulozi u svakodnevnom životu razgovarali smo na konferenciji „Nove tehnologije u obrazovanju”, u organizaciji Britanskog saveta, sa profesorom Donaldom Klarkom, britanskim predavačem sa više od trideset godina iskustva u ovoj oblasti.

Šta razlikuje mozak od veštačke inteligencije?

Mi stalno pokušavamo da unapredimo mozak, ali to je specifičan organ, zaboravan je, može da bude seksistički, rasistički, može da spava minimum osam sati dnevno i lako se dekoncentriše. Vašu ekspertizu ne možete ubaciti u moj mozak i što je najgore od svega mozak, kao i čovek, umire. Dok veštačka inteligencija, oblast kojom se bavim, ne spava osam sati dnevno, ne zaboravlja, ne umire i stalno se poboljšava. Naravno veštačka inteligencija ne kopira mozak, ona predstavlja tehnološku inovaciju koja je bolja od mozga. Posebno zanimljivo je upravo to da je mozak tvorac veštačke inteligencije.

Milica Momčilović


Komentari2
d279e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Stanko Crnobrnja u tekstu "Omega generacija – osetljiva deca krize" kaze:"'Omega generacija’ će morati da dokaže da su ljudska bića urođeno miroljubiva i kooperativna a ne nasilna." Uveren sam, kao svojevremeno i pisci "Federalistickih spisa", u srednje stanopviste, u hipotezu o covekovoj prirodi kao "podeljenoj licnosti". Oni (kao i moja malenkost) nisu bili skloni idealizovanju covekove prirode i u tom pogledu bili su bliski Hobsovoj koncepciji, po kojoj je "covek coveku vuk", ali su verovali i u neke vrline i altruisticke crtte covekove i u mogucnost izgradnje liberalno-demokratskog politickog sistema za kakav se inspiracija mogla naci npr. kod Loka.
Natalija
Novi Kulturni Dodatak pravo osveženje. Bravo za uredništvo!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja