ponedeljak, 20.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:28

Četvrtina Srbije u riziku od siromaštva

Prema podacima Evrostata, prema ovom pokazatelju 24,5 odsto stanovnika naše zemlje može da sklizne u bedu
Autor: Ivana Albunović i Anica Teleskovićsubota, 25.03.2017. u 19:20

Svaki četvrti stanovnik Srbije stariji od 18 godina u riziku je od siromaštva.

To pokazuju najnoviji podaci zvanične statistike Evropske unije – Evrostata, prema kojima je naša ekonomija po ovom pokazatelju najlošije rangirana od ukupno 34 posmatrane zemlje.

Čak 24,5 odsto stanovništva starijih od 18 godina je u riziku od siromaštva. Ono što, takođe, nije dobra vest je da se, od 2013. godine, otkad Evrostat i našu zemlju rangira po ovom pokazatelju, stopa rizika od siromaštva povećava. Tako je taj udeo 2013. godine iznosio 23,3 odsto, da bi 2014. dostigao 24,4 odsto. Prema poslednjim merenjima, koji se odnose na 2015. godinu taj udeo iznosi 24,5 procenata. Pri tome su u najgoroj poziciji nezaposleni, gde je čak 46,2 odsto u riziku od siromaštva. Među zaposlenima taj udeo iznosi 13,5 odsto, dok je 15,2 odsto penzionera u riziku od siromaštva.

Prema rečima Gordane Matković, programske direktorke Centra za socijalnu politiku i vanredne profesorke na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) ovaj podatak, na određen način govori o nejednakosti u našoj zemlji i o tome koliko je velika razlika između najbogatijih i najsiromašnijih slojeva društva. Metodološki, on se dobija tako što se oni čija su primanja manja od 60 odsto srednjeg dohotka računaju kao stanovnici koji su u riziku od siromaštva. To je ono što statističari zovu „medijana”, a koja se najjednostavnije rečeno opisuje kao broj koji razdvaja donju i gornju polovinu uzorka.

– To pokazuje da je razlika u dohocima onih koji imaju najmanje i onih koji imaju najviše u Srbiji velika – kaže Matković.

Kada se pogleda statistička baza Evrostata u riziku od siromaštva je 21,5 odsto punoletnih stanovnika Bugarske, 22 odsto populacije Estonije. Taj udeo u Španiji je 20,5 odsto, u Letoniji 22,2 odsto u Litvaniji 20,7 odsto, u Rumuniji 22,4 odsto.

– Uglavnom je reč o zemljama u kojima, kao i u Srbiji, novčani dohodak dominantno ne čini glavni element standarda. U ovim zemljama, stanovništvo ima i neke druge izvore dohotka, poput prihoda od doznaka ili neke druge izvore finansiranja. Ta mera je, u izvesnom smislu, prilagođena razvijenijim zemljama gde je novčani dohodak najvažniji element standarda. Konkretno, kada je o Srbiji reč, metodološka mana je to što ovaj pokazatelj, na primer, ne uzima u obzir činjenicu da ima ljudi koji žive i rade na sopstvenom imanju – objašnjava Matković.

Za kreatore ekonomske politike podatak da je četvrtina Srbije u riziku od siromaštva znači da na osnovu toga može da definiše socijalnu politiku u širem smislu. Ali neke pojedinačne mere, poput isplate socijalne pomoći, ne može, kaže Matković. Ne može se četvrtini punoletnih građana Srbije dati socijalna pomoć, objašnjava ona.

Takođe, treba praviti razliku između stope apsolutnog siromaštva i stope rizika od siromaštva. Poslednji podatak o stopi apsolutnog siromaštva u Srbiji je onaj iz 2014. godine kada je Republički zavod za statistiku objavio da je u Srbiji siromašno 8,9 odsto stanovnika. Toliko ljudi u našoj zemlji dnevno na raspolaganju ima manje od 2,5 dolara.

Slobodan Cvejić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu, kaže da se Srbija više od 20 godina nalazi u procesu konstantnog povećanja društvenih i ekonomskih razlika.

– Trenutno ne postoje naznake da će se taj trend promeniti. Ekonomska stagnacija, nedosledne reforme, sumnjive privatizacije i rasprostranjena korupcija doveli su do toga da je sve manji broj ljudi postajao sve bogatiji, a sve veći broj ljudi padao na nivo minimalne reprodukcije ili čak ispod nje. Jedno vreme, posebno od 2000. do 2010. srednja klasa je spadala u takozvane dobitnike tranzicije, ali sa jačanjem efekata globalne ekonomske krize i njen ekonomski položaj je značajno pogoršan. Čitava ova kriza ne znači da srednja klasa nestaje ili da je nema, jer će ona u modernom društvu uvek igrati važnu ulogu u funkcionisanju društvenog sistema, ali je sasvim jasno da je njen ekonomski položaj temeljno poljuljan – zaključuje Cvejić.


Komentari46
4cc94
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lala APV
Vau! Ovde ne vidim ni Anku in Kontrasa ni onog PPHrvata a kamoli druga Mihailovica sveznalicu iz redova JNA, ( Titovog omladinca) ! menjajte temu na Jasenovac na Hr Kosovo CG pa ce oni vec pojaviti Sa " porcijom otrova'!.. ebe se njima za bedu i nemastinu vazno je Jasenovac a ne sadasnost! Uzasni tipovi kreaturi danasnje bede i nemastine! ovako nesto napisati .....?
smb
tuzno je citati ovakve tekstove i izvestaje, oni su ipak neophodni. siromastvo je svuda tesko, imati malo je svuda isto. oni koji su pedesetih godina bili u slicnoj situaciji ne mogu vise da pricaju - umrli su. njihova deca i unucici, tj. mi sada kukamo. sedimo po gradovima, nase su njive prazne, imamo ih ali im mesta vise ne znamo. srbija nije samo beograd, a ni vojvodina - gde su posedi drugaciji. srbija je do makedonske granice, puna njiva koje cekaju i zardjalih motika - ako neko iz grada jos zna sta je to. a u dvoristima predaka se nijedna jabuka ne mora da prska, sljiva isto tako. u selima su jos samo starci... starci koji dobijaju poljoprivredne penzije ali nisu pensionisani - oni rade bukvalno do smrti. ko je stvarno gladan i siromasan taj ce otici iz grada. zemlja je i pod turcima prehranila narod. ali ona ne radi samu sebe. ni tada nije bilo mehanizacije, nema je ni sada. sve ovo je mozda i malo bajka - vredi probati. pozdrav.
Marko
Osnovni pokazatelj humanizma i patriotizma u jednoj zemlji, izgleda da nismo dobro prosli.
Пензионер
око 1,5 милиона пензионера прима 25 000 дин. и или мање месечно а то је та граница ризика, занчи већ ту је 25% старијх од 18 година у ризику у сиромаштву, тако да ми није баш најјаснија методологија еуростата, вероватно је метод интервју па онда део буде срамота да признају своју беду. Свакако у овоме смо први у Европи а и шире, добар део Африке има бољи стандард, лошији је тамо где су ратови за монопол великих компанија.
ПЕРА ЛОЖАЧ
Откуд сад то? Слушате ли ви АВ? Мед и млеко. Видим подржало га 700 "елитних" личности Србије. Шта се, заправо, дешава са нама?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja