utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:17
INTERVJU: VOJISLAV – VOJKAN BORISAVLjEVIĆ

Muzika se izgubila na „Pesmi Evrovizije”

Kompozitor i dirigent govori zašto ove godine neće biti muzičkog festivala „Proleće u Beogradu”, po čemu je filharmonija muzička reprezentacija Srbije i kada se očekuje postavka mjuzikla „Povratak otpisanih”
Autor: Slavko Trošeljnedelja, 26.03.2017. u 15:30
(Фото: Б. Старчевић)

Vojislav – Vojkan Borisavljević (69), kompozitor i dirigent, vratio je 2014. godine glavnom gradu Srbije, posle dve decenije pauze, muzički festival „Beogradsko proleće” pod novim imenom – „Proleće u Beogradu”. Ceo projekat ostvaren je uz pomoć Ministarstva odbrane i njihovog ansambla „Binički”, inače najstarijeg srpskog orkestra.

Sve je to bilo delo Vojkana Borisavljevića, koji je muzičko obrazovanje stekao u Beogradu i Parizu, a na Filozofskom fakultetu u Beogradu stigao 1968. samo da apsolvira. Prvu ploču je snimio u 17. godini, muziku za prvi film u 21, a prvi mjuzikl napisao u 23. godini. Posle se, uglavnom, predao „lakim notama” – „Odiseja”, „A sad adio”, „Ljubav je smo reč”… – a zatim ozbiljnijem radu u pozorištu, na filmu i televiziji, kao dirigent naših najznačajnijih orkestara.

Tokom naredna dva meseca, svake subote uveče, njegovu muziku možemo slušati u dve TV serije koje se prikazuju na Prvom programu RTS-a: „Santa Marija dela Salute” i „Sivi dom”.

Po čemu posebno pamtite ponovno uspostavljanje festivala „Proleće u Beogradu”?

Tada, u proleće 2014, na sceni Doma sindikata, gde je festival i osnovan 1961, održana su dva takmičarska koncerta: dečje i zabavne muzike, a najveće interesovanje publike izazvao je evergrin koncert sa našim nekadašnjim zvezdama Lolom Novaković, Đorđem Marjanovićem, Leom Martinom, Radmilom Karaklajić, Terezom Kesovijom, Anicom Zubović... Festival je zatvorio gost – italijanski tenor Tino Favaca.

Zašto sad, tri godine kasnije, ovog festivala opet neće biti?

Uprkos tome što sam verovao da će festival „Proleće u Beogradu” prerasti u stalnu muzičku svečanost našeg glavnog grada, to se ove godine neće u potpunosti ostvariti. Rečeno nam je da Beograd nema novca za ovaj festival. Srećom, zahvaljujući Leontini Vukomanović i ljudima iz „Dečjeg kulturnog centra”, 27. aprila biće održano „Dečje proleće u Beogradu”, a odrasli će to da sačekaju godinu, dve...

Šta bi nam sad doneo taj festival?

Doneo bi mnogo zabave svima: autorima, izvođačima i, naravno, publici.

A šta gubimo njegovim neodržavanjem?

Nije stvar samo u muzici, tu je najvažnija borba protiv kiča i šunda koji nas svakodnevno dave sa komercijalnih TV kanala, ali važna je i turistička i svaka druga promocija Beograda i Srbije.

Kako to rade Italijani?

Njima je neophodno učešće nacionalne radio-televizije, grada, države, i sponzora. Mada, moram da primetim da su zabavno-muzički festivali uglavnom svuda u krizi. Pogledajte samo „Pesmu Evrovizije” – previše svetlosnih efekata i plejbeka... Muzika se tu negde izgubila.

Šta ste vi uradili od prošlog „Proleća u Beogradu”?

Mnogo, ali uglavnom na koncertnom planu. Dirigovao sam širom Srbije, najčešće u Smederevu, a pre nekoliko dana na sceni Narodnog pozorišta u Kikindi, sa Jadrankom Jovanović i mladim Dušanom Svilarom, uz dugotrajne ovacije divne publike. Prošle godine sam se vratio autorskom radu: pisao sam muziku za film i seriju Zdravka Šotre „Santa Marija dela Salute”. Posebno mi je drago što sam muziku snimio sa Simfonijskim orkestrom RTS-a, što je dalo poseban kvalitet i „zvučnu boju” ovom projektu.

Smatrate li našu filharmoniju muzičkom reprezentacijom Srbije?

Naravno, to je bez sumnje naš najbolji orkestar čiji je kvalitetan zvuk postavio veliki maestro Uroš Lajovic, koji je bio šef dirigent posle 2000. godine. Njihov jedini problem je malo, odnosno simbolično prisustvo srpskih dirigenata i kompozitora u programu, jer, mora se reći, to je evropski presedan.

Šta planirate?

Niz zanimljivih koncerata. Najpre 17. aprila na Kalemegdanu sa Jadrankom Jovanović na „Danima Beograda”, pa već sutradan, 18. aprila, u Nišu – program „Sve bilo je muzika” sa niškim velikim revijskim orkestrom „Impresija” i lokalnim zvezdama, a 6. maja u Kragujevcu, na Dan grada, prirediću veoma zanimljiv koncert simfonijskih obrada pesama grupe „Smak”.

Hoće li i dalje biti muzike u Domu sindikata?

Nadam se uskoro boljim danima. Za razliku od većine beogradskih bioskopa koje je privatizacija uspela da zatvori, Dom sindikata je preuzeo sposoban mlad čovek – Igor Stanković. Krajem juna se kreće sa adaptacijom, a otvaranje se očekuje početkom naredne godine. Biće to multimedijalna dvorana sa najsavremenijom tehnikom. Svakako će tu biti obnovljeno „Beogradsko proleće”, a reditelj Darijan Mihajlović i ja planiramo spektakularnu postavku mjuzikla „Povratak otpisanih” za april 2018. godine.

Čemu vama sve služi muzika?

Najčešće begu od stvarnosti, posebno u poslednje vreme.

Koje instrumente svirate?

Klarinet, violinu – ne mnogo uspešno, a klavir – malo bolje.

 

Tito je cenio i voleo umetnike

Svirali ste za Tita? Kakav je bio?

Muzičari, po prirodi svog posla, moraju da poznaju političare. Uostalom, na srednjovekovnim i renesansnim dvorovima kompozitori su, takoreći, bili u radnom odnosu. Imao sam čast i veliko zadovoljstvo da sa Zdravkom Čolićem i „Sedmoricom mladih” sviram na Titovom poslednjem rođendanu maja 1979. godine u Dobanovcima. Tito je veoma cenio i voleo umetnike, pa je shodno tome i odnos prema kulturi u nekadašnjoj SFRJ bio adekvatan. Sad je mnogo drugačije, sve je na tržištu, kriterijumi su popustili, pa su kultura i umetnost svedeni na nivo incidenata. Sve zavisi od ličnog entuzijazma, pa ko preživi...


Komentari2
9f20e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

stanislav sr
Za ovaj festival nemamo para - a imamo za onu budalaštinu od pesme Evrovizije. Ko donosi odluku o učestvovanju na toj ispolitizovanoj, kičavoj i besmislenoj priredbi? Krajnje je vreme da odustanemo od tog bacanja para, sada, kad već nismo odustali onda kada je doneta ponižavajuća odluka o učesnicima prve i druge klase (preteča Evropske Unije sa više brzina). Kome i čemu služi to glupo takmičenje na kome ima svakakvih gluposti - osim kvalitetne muzike. MOLIM VAS - odustanite od toga. Uštedite tu neki dinar i dajte ga za končnu rekonstrukciju Muzeja ili bilo čega sličnog. Hvala.
Sasa Trajkovic
Kompliment kompozitoru koji se zaista bori Don Kihotovski sa Srbskim vetrenjacama za pravu muziku koja je skrajnuta sa svih medija na margine drustva dok su nas mediski prostor preplavili kic, sund, ne kultura i primitivizam. Nazalost u Srbiji kultura se tretira kao nesto opasno ili jednostavno kao trisak pa su sve lepe ideje unapred osudjene na propast jer Srbijom nicu svakakavi kvazi umetnicki festivali na kojima se promovise sve samo ne umetnost a estrada zaradjuje veliki novac dok za autenticne festivale sa decenijskom tradicijom nema novca. Bilo bi lepo kada bi bar neko u politici imao sluha za lepo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja