subota, 16.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:39
NAJSTARIJA MUZIČKA ŠKOLA U SRBIJI

Stogodišnjica punoletstva „Mokranjca”

Hram muzike u utorak proslavlja 118. rođendan, a i danas nema svoj dom. – Školu trenutno pohađa 700 učenika koje obrazuje više od 100 nastavnika
Autor: Branka Vasiljevićnedelja, 26.03.2017. u 15:05
Упорним вежбањем до медања на такмичењима (Фото Анђелко Васиљевић)
Седиште школе у Дечанској улици (Фото Анђелко Васиљевић)

„Mokranjac”, najstarija muzička škola u Srbiji, prekosutra slavi 118 godina postojanja. Osnovana je kao Srpska muzička škola na inicijativu Beogradskog pevačkog društva i Stevana Stojanovića Mokranjca, jednog od najznačajnijih stvaralaca srpske muzike.

U njenim učionicama kao nastavnici i učenici bile su mnoge muzičke ličnosti značajne za našu, ali i svetsku kulturu – kompozitori, izvođači, muzikolozi i pedagozi: Petar Konjović, Miloje Milojević, Stevan Hristić, Josip Slavenski, Kosta Manojlović, Ljubica Marić, Konstantin Babić, Dejan Despić...

Uprkos uspesima i nemerljivom uticaju na srpski kulturni identitet škola se svih ovih godina selila s mesta na mesto. Ni danas „Mokranjac” nema svoju zgradu. Časovi i predavanja održavaju se na dve lokacije – u Dečanskoj i Krunskoj ulici. Ali, ni to izgleda ne ometa decu željnu muzičkog znanja da razvijaju talenat i naše blago na najbolji način predstavljaju i u zemlji i u inostranstvu.

– „Mokranjac” danas ima više od 700 učenika i oko 100 nastavnika, među njima 40 magistara i nekoliko doktora muzike. Svi su odlično muzički potkovani. Uspešno grade solističke karijere, članovi su kamernih, operskih ansambala i orkestara, aktivno učestvujući u muzičkom životu Beograda i Srbije – priča Miloš Trajković, direktor Muzičke škole „Mokranjac”.

– Škola obuhvata pripremno, osnovno i srednje muzičko obrazovanje. Osnovna škola ima dva odseka: za klasičnu muziku i srpsko tradicionalno pevanje i sviranje (kaval, gusle, frula...). Srednja ima tri odseka: vokalno-instrumentalni, teoretski i etnomuzikološki koji čuva i neguje našu autentičnu narodnu baštinu – ističe Trajković.

„Mokranjac” ima odličnu prolaznost na prijemnim ispitima na akademijama i konzervatorijumima kod nas i u svetu. Upravo to je razlog što mnogi dečaci i devojčice svoje znanje stiču upravo tu.

– Violinu sviram sedam godina, a prošle godine bila sam laureat na Republičkom i Međunarodnom takmičenju u Valjevu. Nastupala sam u Pragu, Rimu, Sloveniji i svuda osvajala prve nagrade – kaže Katarina Vasiljević, učenica prvog razreda srednje škole.

Prestižnu međunarodnu nagradu u Parizu na takmičenju „Nikolaj Rubinštajn” osvojila je i Natalija Mijailović, koja već osam godina svira klavir.

– Veliki uspeh je biti deo ove škole. Ona mi je prioritet, mada ne zapostavljam ni klasično obrazovanje. Možda je malo naporno, jer sam sedmi razred i imam dosta predmeta pa moram sve da uklopim. Ali kada dođem u „Mokranjac”, ja se opustim. Ovde radim ono što zaista volim i za šta sam se opredelila – ističe Natalija.

Za klavirom već sedam godina je i Bogdan Dugalić. Naporno vežbanje se isplatilo. On je prošle godine sa orkestrom nastupao na takmičenju u Italiji.

– Trenutno se spremam za još jedno međunarodno takmičenje u Italiji. Uklapam sve obaveze iako dve školske godine, sedmi i osmi razred, polažem odjednom. Profesori mi u obe škole izlaze u susret, kako bih stigao da uradim sve na vreme – kaže Dugalić i ističe da vodi računa i o fizičkoj kondiciji.

– Mnogi misle da je sviranje klavira lagano, ali je to kao i sviranje violine izuzetno naporno – kaže Dugalić.

 

Muzička istorija

Na sednici u kabinetu Velike škole 1899. godine počela je muzička istorija ove kuće. Na predlog profesora Đoke Stanojevića, predsednika Beogradskog pevačkog društva, dogovoreno je da se osnuje muzička škola. Pristanak su dali Stevan Mokranjac, Cvetko Manojlović i Stanislav Binički.

– Srpska muzička škola bila je pod najvišom zaštitom kralja Aleksandra Prvog, a njeno prvo sedište bilo je u stanu Beogradskog pevačkog društva u Brankovoj ulici, u zgradi koja danas ne postoji. Upisano je 48 đaka. Proces osamostaljivanja škole od Društva počeo je 1902. godine. Te godine škola se preselila u Ulicu kralja Milana 45. I ta zgrada više ne postoji. Sledeća godina trebalo je da bude od velikog značaja za nas jer je kralj dao saglasnost da se gradi Umetnički dom, a da škola preraste u Srpski konzervatorijum. Ali, kralj je ubijen i od toga ništa – priča Trajković.

Škola se 1905. preselila u Čika Ljubinu ulicu, gde je danas zgrada Filozofskog fakulteta, a zatim u Ulicu Zmaja od Noćaja, pa u jedan stan u Vasinoj ulici, u zgradu na uglu ulica Kralja Petra i Uzun-Mirkove, a 1928. na četvrti sprat zgrade u Ulici Miloša Velikog, sve do 1993. godine kada je škola dobila novi prostor u Dečanskoj ulici.

– U vreme Prvog svetskog rata na vrata nije stavljen katanac. Krajem 1918. godine imala je više od 150 đaka. Izgleda da ratni bubnjevi nisu uspeli da spreče srpsku omladinu da se muzički obrazuje. Škola se između dva rata razvijala i u jednom momentu bilo je 900 učenika... – priča Trajković.

I taman kada se mislilo da su teška vremena prošlost, počeo je Drugi svetski rat.

– Zgrada u kojoj je bila škola demolirana je, nastavnički kadar prepolovljen jer su neki nastavnici poginuli, neki zarobljeni, a neki ranjeni. Ipak, 1943. godine bio je 1.201 upisan đak. Nastava se odvijala sve do savezničkog bombardovanja. Rad je nastavljen tek posle oslobođenja Beograda. Ta posleratna godina je od posebne važnosti jer je škola tada ponela ime jednog od svojih osnivača Mokranjca

– objašnjava Trajković i ističe da se svi spremaju za koncert koji će se povodom Dana škole održati 3. aprila u Kolarčevoj zadužbini.

Kroz školu su za ovo vreme prošle generacije i generacije đaka, elita koja je oblikovala muzički život Srbije. Među nekadašnjim đacima značajnim za razvoj kulture i nauke u našoj sredini bili su: Stanislav Vinaver, Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Ksenija Atanasijević, Moša Pijade, Marko Čelebonović, Pavle Vasić, Lujo Davičo...


Komentari2
ad609
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vera
Samo je voda na izvoru bistra!
Sasa Trajkovic
Cestitam ovaj veliki ljubilej u nadi da ce jednog dana ova zemlja a i mi kao drustvo imati vise senzibiliteta za umetnost i vise sluha za lepo, kulturu a da ce kic, sund, ne kultura i primitivizam zavrsti na dubristu civilizacije tamo gde mu je i mesto.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja