subota, 23.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:31

Stenograf skriven među novinarima

Kako je Slava Đukić u „Politici” objavio razgovor koji su novinari neformalno vodili sa Ivom Andrićem 1968, tek posle deset godina
Autor: Marija Đorđevićponedeljak, 27.03.2017. u 20:00
Славољуб Слава Ђукић (Фото Бранко Белић)

U „Politikinom” dodatku „Kultura, umetnost, nauka” prošle subote smo objavili deo razgovora koji su novinari našeg lista vodili sa Ivom Andrićem 1968. godine.

Andrić je rođen 9. oktobra 1892, pa će se ove, 2017. obeležiti 125 godina od njegovog rođenja i 42 godine od smrti (1975).  

Razgovor sa Andrićem vođen 1968. u našoj redakciji, objavljen je tek deset godina kasnije, u novogodišnjem broju „Politike” (1978/1979).

Pred čitaocima se našao zahvaljujući Slavoljubu Slavi Đukiću, tadašnjem novinaru „Politike” koji danas ima 87 godina i koji nam je ispričao kako je i zašto tek posle deset  godina objavio ovaj intervju.

Slava Đukić seća se da je dolazak Andrića na razgovor sa novinarima ostvaren zahvaljujući tadašnjem direktoru „Politike” Milojku Druloviću.

„Ja ne znam kako se on približio Andriću, ali ga je naš nobelovac veoma cenio. Istina je da Ivo Andrić nije ni znao šta ga čeka kada je dolazio na taj razgovor. Mislio je da će to biti obično novinarsko ćaskanje, a najmanje je očekivao da će se objaviti u novinama. I mogu reći da sam ja tu odigrao važnu ulogu.

Andrić naravno nije znao da među novinarima sedi stenograf koji sve beleži. Taj stenogram je došao u ruke Milojka Drulovića. Uspeo sam kasnije, da dobijem stenogram i objavim razgovor. To je sve bio rezultat moje profesionalne radoznalosti”, seća se Slava Đukić, a na pitanje da li je to bilo fer prema Andriću koji nije ni slutio da se razgovor stenografiše, Đukić odgovara:

„Nije bilo fer. Ali novinarstvo u osnovi nije baš fer. Moj gest je bio profesionalan i ja ga sa ove distance, potpuno  odobravam”, kaže Đukić.

Poznato je da je Andrić imao odbojnost prema ličnom publicitetu i za života je odbijao da se razgovori sa njim objavljuju.

U tekstu Dragoslava Adamovića – „Ko je na vas uticao i zašto” – zabeležene su i ove Andrićeve reči: „Objavite ovo kad ja umerem, biće to dobar nekrolog”.

Nešto slično rekao je i Vasku Ivanoviću savetujući ga da odloži štampanje teksta: „Možda će vreme učiniti da sve što smo razgovarali dobije na mudrosti. U svakom slučaju, u takvom trenutku će čitaoci biti blaži i prema meni i prema vama”.

Andrić je prvi put objavio u „Politici” priču 1925. godine „San bega Karčića”, a o njegovoj knjizi „Eks ponto” pisao je Milan Bogdanović još 1919.

Andrić je, seća se Đukić, od političara posebno cenio Marka Nikezića. „Govorio je za njega da pametno misli”.

U svojoj knjizi „Političko groblje” za koju kaže da mu je najomiljenija od svih jedanaest koliko je objavio, Slava Đukić je zabeležio da je „prilikom jednog susreta obično suzdržani i neprobojni Andrić rekao Nikeziću da mu se sviđaju njegovi govori, rado ih prati.

„A Nikezić, ne znajući kako da uzvrati, pravdao se tehničkim svojstvima: 'Radim na njima, redigujem tekstove'”.

Andrić mu je odgovorio: „Ne, ne mislim na vašu jezičku pismenost. Vi pismeno mislite”.

Novinari su tada u „Politici” dočekali Andrića sa velikim poštovanjem. „Bilo nas je mnogo. Ja ništa nisam pitao. Slušali smo šta govori, obraćali pažnju na detalje u ponašanju. On je stvarno bio veliki gospodin. Za medije je  bio mudrac, mnogo je šire razmišljao o svemu, nikad se nije upuštao u neke intrigantske teme”, kaže Slava Đukić.

Ovaj prekaljeni novinar i publicista počeo je karijeru u „Sportu” (1949), a potom je pisao za „Večernje novosti”, „Borbu”, „Politiku” i bio je glavni urednik NIN-a. Dodaje iskreno, da je imao malo privilegovaniji položaj u „Politici”. Sa 16 godina je otišao u rat, bio je borac Prve proleterske brigade, borio se na Sremskom frontu, učestvovao u oslobođenju Beograda...

Rođen je selu Slovac kod Valjeva i žao mu je što nije ostao više vezan za Valjevo, „kao, na primer, Matija Bećković”.

Danas, na pragu 90-te godine, malo ga je  izdao sluh, ali misao mu je bistra, a sećanja sveža. I sve više veruje u izreku koju je jednom čuo od svog prijatelja Isidora Papa: „Kome je veka, tome je leka”.


Komentari2
5710b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милош Лазић
Жао ми је што се нико из "Илустроване Политике" није сетио да тексту дода несвакидашњу занимљивост. Наиме, по повратку из Стокхолма, већ ивенчан Нобеловом наградом, Иво Андрић је те, 1961. године, пристао да разговара једино с новинаром овог Политикиног тада цењеног часописа Жиком Лазићем. Услов је био да ништа не бележи, и да разговор траје колико и шетња од зграде Удружења књижевника у Француској, до његовог дома у Добрињској улици, данас Андрићевог венца, на ободу Пионирског парка.
Sinisa
Izuzetan novinar i publicista

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja