ponedeljak, 16.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04
14. BFI

Koreografija je poput terapije

Izraelskoj koreografkinji Šaron Ejal uručena nagrada „Jovan Ćirilov – za korak dalje” Beogradskog festivala igre
Autor: Biljana Lijeskićsreda, 29.03.2017. u 15:30
Шарон Ејал на додели награде „Јован Ђирилов” (Фото Д. Жарковић)

– Nije moje da mnogo pričam, jer sam pre svega balerina i koreograf, moje je da igram i stvaram. Zato ću kratko reći: Hvala! Ovako se obratila Šaron Ejal, slavna izraelska koreografkinja, prisutnima u Skupštini grada, gde joj je gradonačelnik Beograda Siniša Mali uručio nagradu „Jovan Ćirilov – za korak dalje”. Priznanje drugu godinu zaredom dodeljuje Beogradski festival igre (BFI), a nagrada joj je pripala za predstave „Sara” i „Kiler Pig”, odigrane na prošlogodišnjem BFI, za celokupno stvaralaštvo.

Šaron Ejal je bila oduševljena nagradom i poklonom – vajarskim delom Beograđanke Andree Prokopijević, ali nije krila umor. U Beograd je doputovala iz Osla i dan kasnije nastavila dalje, u neku novu svetsku metropolu, u društvu supruga i bliskog saradnika Gaja Behara i malog sina Čarlija, koji se posebno radovao skulpturi u vidu stilizovane baletske patike. Šaron Ejal stvara ne bežeći od teških i intrigantnih tema u čijem središtu su jaka osećanja. .

– Moj posao, igra, koreografija su moja terapija i moja potreba. I kada ljudi to prepoznaju i povežu se sa onim što poručujem, to je onda više nego odličan osećaj, kaže u razgovoru za Politiku. „Zapravo, osećam da mogu mnogo toga da ponudim i pružim ljudima i tu, u stvari, nastaje istinsko specifično iskustvo, jer publika može da dođe, vidi, oseti, čuje, razume i da se oseća povezano sa mojim predstavama. Sve je u povezanosti. Taj jedinstveni osećaj ne možeš da platiš, dovoljno je samo da budeš tu! Sve ostalo je posledica toga”.

Balet Britanske Kolumbije iz Vankuvera izveo je ove godine na otvaranju njeno delo „Bil” koje istražuje granice čovekove senzualnosti i u svojoj muzičkoj osnovi ima tehno. Na zatvaranju BFI, 11. aprila, trupa LEV koju je Ejal osnovala izvešće komad „OKP (Opsesivno-kompulsivni poremećaj), koji je inspirisan istoimenim tekstom Nila Hilborna.

– Ovo delo je nastajalo pune dve godine dok nije dospelo u ovoj formi na scenu. Tekst „OKP” Nila Hilborna me je pokrenuo. Njegove rečenice su bile ram za moju koreografiju i pre samog procesa rada. Nisam želela da napravim tužnu priču, već da iščupam nešto što dugo nosim u sebi. Komad koji govori o osujećenoj ljubavi smo kreirali Gaj Behar i ja, a sve prati tehno muzika di džeja Orija Lihtika.

Šaron Ejal je veoma rano postala zvezda, a značajne stvari u njenoj karijeri su povezane sa Batševa plesnom kompanijom, koju su davne 1964. u Izraelu osnovale Marta Grejem i baronica Batševa de Rotšild. Ejal je u ovu trupu, koja je rasadnik talenata, došla 1990, dve nedelje pre nego što je na mesto umetničkog direktora stupio čuveni koreograf Ohad Naharin. Prvo je bila balerina, a potom i koreograf i bila je, slobodno se može reći, Naharinova muza. O tom periodu nam je rekla:

– Batševa je odlična i čudesna kompanija, ali ono što je najneverovatnije u toj priči jeste to da sam igrajući sa njima pronašla svoj put, jer sam imala slobodu da budem ono što jesam. A Naharin je zaista fascinantan i čudesan umetnik. Iako sam skoro dve decenije provela u kompaniji Batševa, na kraju sam osetila potrebu da napravim 2013. svoju trupu LEV. Zašto sam to uradila? Jednostavno sam morala, jer se tada pojavio onaj osećaj kao kad se probudite i znate da morate nešto drugo i drugačije da uradite u svom životu. Svako od nas ima svoj put i treba da ga prati. Zato treba ići sporo i slediti svoje srce.

Gaj Behar je imao značajnu ulogu u kreiranju noćnog života Tel Aviva, ali i kao kustos multidisciplinarnih umetničkih događaja. Sa Ejalovom je prvi put sarađivao na predstavi „Bertolina” i od tada su partneri na poslovnoj i životnoj sceni.

– Behar i ja smo se upoznali 2005. Jednostavno, zaljubili smo se i počeli smo da stvaramo zbog naše uzajamne ljubavi. Imamo isti ukus, iste snove. I vrlo je prosto, volimo se i radimo ono što volimo. Gde smo se upoznali? Zapravo prvi put smo se upoznali u muzeju. A taj trenutak jednostavno ne mogu da opišem. Za naš rad je bitan i Ori Lihtik, odličan muzičar. Ni taj susret ne mogu da opišem, nekad se neke stvari u životu jednostavno nameste. Mi se odlično prepoznajemo i razumemo, jer reč je o deljenju istog umetničkog sna.

 

 


Komentari1
30e36
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Kratko i jasno, čestitke na velikom priznanju i nada da ćemo je ponovo videti u nekoj novoj koreografiji.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja