sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 30.03.2017. u 19:04 Jelena Popadić

Imovina SPC na Kosovu nije otimana, već uništavana

Agencija za restituciju je vratila Pravoslavnoj crkvi 5.200 hektara na Kosovu, ali te parcele niti su uknjižene, niti mogu da se koriste
Војници Кфора на стражи пред манастиром Високи Дечани (Фото З. Анастасијевић)

Srpska pravoslavna crkva još prikuplja podatke o zemljištu, šumama, vinogradima i kućama na Kosovu i Metohiju kojima raspolaže, kaže za naš list episkop raško-prizrenski i kosovskometohijski Teodosije. Prema zvaničnim podacima Eparhije raško-prizrenske, našim crkvama i manastirima na Kosmetu nije nasilno oduzimana imovina nakon NATO agresije 1999. godine.

– Nemamo potpuni uvid u katastarske promene u svim opštinama, tako da nije isključeno da tamo gde sada nema više Srba postoje manipulacije i sa crkvenim katastrom – upozorava vladika Teodosije.

Iako su predstavnici vlasti nekoliko puta isticali da celokupna imovina države, građana srpske nacionalnosti i SPC na Kosovu vredi više od 200 milijardi evra, episkop Teodosije ističe da crkva nema evidenciju o vrednosti svoje imovine na području pokrajine.

– Najvrednije što imamo na Kosovu i Metohiji jesu srednjovekovni manastiri i hramovi. To posebno važi za Pećku patrijaršiju, Visoke Dečane, Gračanicu i Bogorodicu Ljevišku, koje su na spisku svetske baštine Uneska – reči su episkopa raško-prizrenskog.

Iako posle juna 1999. godine imovina SPC nije nasilno oduzimana, naš sagovornik podseća da je od tada uništeno više od 150 crkvenih objekata.

– Našoj crkvi naneta je ogromna šteta, a samo je jedan deo oštećenog obnovljen. Zbog uslova u kojima živimo, do sada načinjena šteta nije mogla da bude adekvatno procenjena – kaže vladika Teodosije.

Odluka kosovskih vlasti da prisvoje imovinu Republike Srbije ozbiljno je političko pitanje, napominje on. Ona bi mogla da ugrozi restituciju imovine koja je Pravoslavnoj crkvi oduzeta posle Drugog svetskog rata.

– U svakom slučaju, insistiraćemo na restituciji kao pravu koje kosovske vlasti ne mogu da ignorišu. Što se tiče imovine koju posedujemo, ona nije državna, već isključivo vlasništvo SPC, a to barem deklarativno priznaju zakoni i ustav Kosova – kaže episkop Teodosije.

Pre samoproglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, Agencija za restituciju je vratila SPC 5.200 hektara crkvenih i manastirskih imanja na Kosovu. Najviše zemljišta vraćeno je manastiru Devič (3.000 hektara), Pećkoj patrijaršiji (846 hektara), Dečanima (750 hektara) i manastiru Draganac (207 hektara). Međutim, niti te parcele mogle da budu uknjižene, niti mogu da se koriste, jer Priština ne poštuje odluke srpskih državnih organa.

Štaviše, ostala je neuknjižena imovina koja je još ranije vraćena crkvi – najdrastičniji primer je 27 hektara manastira Dečani, koje je SRJ vratila SPC još 1997. godine. Episkop raško-prizrenski objašnjava da opštinske vlasti Dečana i dalje odbijaju da izvrše promenu u skladu sa katastrom, iako im je vrhovni sud Kosova naložio da to urade. On dodaje da je zahvaljujući intervenciji Unmika manastiru omogućeno korišćenje zemlje.

Kada je vrhovni sud Kosova 2013. godine potvrdio da ovih 27 hektara pripadaju Dečanima, lokalna vlast je, uz pomoć bivših pripadnika OVK, organizovala proteste ispred manastira. Albanci su čak nosili parole na kojima je pisalo „Dečani nisu srpski, već albanski manastir“, „Monasi su na silu okupirali manastir“ i „Dalje ruke od naše zemlje“.

Novi Zakon o vraćanju oduzete imovine ne važi za Kosovo

Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, u razgovoru za naš list kaže da su sve odluke o vraćanju imovine crkvama i manastirima na Kosmetu donesene po Zakonu o vraćanju (restituciji) državne imovine crkvama i verskim zajednicama iz 2006. godine. Ovaj pravni akt važio je i za teritoriju Kosova, ali to nije slučaj sa novim Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. godine, kojim se precizira da će se njegova primena na Kosovu „urediti posle prestanka međunarodne uprave uspostavljene u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN”.

Katastarske knjige na sigurnom

Na Kosovu i Metohiji katastar zemljišta bila je jedina evidencija o nepokretnostima. Prema tim podacima, država, SPC i građani srpske nacionalnosti imaju papire da su vlasnici oko 52 odsto teritorije KiM.

Veći deo ove dokumentacije, iz bezbednosnih razloga, 1999. prenet je sa KiM u druge delove Srbije. Na osnovu tih katastarskih knjiga pre nekoliko godina je urađen digitalni katastarski plan, pa sada Srbija poseduje elektronsku bazu podataka o svim vlasnicima zemljišta na Kosovu i Metohiji. Originalna dokumentacija je u rukama naše države, dok su Unmiku predate kopije u koje ne mogu da se unose promene. Prema Rezoluciji 1244 UN nepokretnom imovinom može da upravlja samo Unmik, ali bez prava raspolaganja (prodaje ili kupovine).

Slavica Radomirović, nekadašnja direktorka Katastra na KiM, upozorava da su privremene institucije u pokrajini formirale svoj katastar baziran na falsifikatima.

– Građa koju mi posedujemo je ogromna i zaštićena u Geozavodu u Beogradu. Priština godinama traži da im predamo tu dokumentaciju, ali mi nemamo nijedan razlog da im to vratimo jer se time položaj Srba neće poboljšati – rekla je Radomirovićeva. (D. S.)

 

Komеntari0
db1fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja