petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Živi jezik pokojne države

Sarajevska deklaracija o jeziku postala je tema vatrenih lingvističko-političkih rasprava na Balkanu
Autor: Mirjana Sretenovićpetak, 31.03.2017. u 18:00
(Илустрација Драган Стојановић)

Deklaraciju o zajedničkom jeziku za 20 sati potpisalo je više od 2.000 ljudi, ali nije poznato koliko ljudi u istom dokumentu vidi političku intrigu sa nepoznatim posledicama. Najviše se uzbudila javnost u Hrvatskoj gde tekst ovog dokumenta ocenjuju kao kukavičje jaje koje ih opet gura u jugo-zagrljaj sa Srbima, iz kojeg su krvavo izašli. I dok se čeka šta će na Balkanu promeniti ovaj dokument, koji je juče predstavljen u Sarajevu, i u Srbiji na pomen zajedničkog jezika kažu „neka hvala”, uz ocenu da je deklaracija zapravo samo – trojanski lingvistički konj.

Ukoliko deklaracija vodi u nešto što se zove pomirenje i ne ruši ugled srpskog jezika, za profesora Filološkog fakulteta u Beogradu Veljka Brborića, taj tekst ima smisla. Međutim, profesor dodaje da to ne zavisi od nas, već od državnih organa.

–U Sandžaku veliki broj sudskih sporova ne može da se privede kraju. Optuženi traži da mu se materijal dostavi na bošnjačkom, a ne na srpskom, jer ga navodno ne razume. To jeste apsurdno i oko toga se svi slažemo – kaže Veljko Brborić.

Slična besmislica je i postojanje bankomata na teritoriji Bosne i Hercegovine, gde korisnici biraju da li žele opciju na srpskom, hrvatskom ili bosanskom jeziku.

Profesor, međutim, postavlja pitanje zašto u pisanje teksta nisu uključeni naučnici sa fakulteta i instituta gde se proučava jezik.

– Mora se voditi računa o kom jeziku je reč u deklaraciji. Od lingvista tu su samo Ranko Bugarski iz Srbije, a iz Hrvatske Snježana Kordić, ostalo su reditelji, glumci, pisci. Pisci ipak nisu pozvaniji da govore na ovu temu od profesora jezika – smatra Brborić.

Njemu nije jasno i šta inicijatori očekuju od ove deklaracije.

– Pošto su tekst držali u tajnosti, to mi liči na ilegalan rad – dodaje naš sagovornik.

Pisac Ante Tomić objasnio je svoje razloge u tekstu „Zašto sam potpisao deklaraciju”, koji je preneo „Jutarnji list”. Naveo je da je hrvatski jezik „izmišljen da bi Hrvate držao u strahu, da ih muči kako ne govore jezikom koji zovu svojim, pa da vazda pitaju je li se reče hiljada ili tisuća, kisela ili mineralna voda, je li ispravno slavina, česma ili pipa...”

– Baš svi u Hrvatskoj, pa i najljući ustaše i pravaši, savršeno dobro znaju šta su kašika, bioskop, saksija i pantalone. Ni rođeni nakon raspada Jugoslavije nemaju problema s razumevanjem srpskog ili bosanskog, a navijači Hajduka, videli smo nedavno, znaju i ćirilicu. Svejedno, našim jezikoslovcima zbog nečega se sviđa špilati maloumnost tvrdeći kako to nema veze s nama, kako smo mi čist nekaj drugo – ističe Tomić.

Ovaj pisac pita da li smo glupi, ili je naš mozak nekakav loš stroj, s memorijom kao stari PC 286, pa u njega ne možemo da smestimo i hiljadu i tisuću, i stubu i stepenicu, i pipu i slavinu?

Ne misle tako u Hrvatskoj akademiji znanosti i umjetnosti. Predsednik Akademije Zvonko Kusić predviđa da deklaracija dovodi u pitanje pravo hrvatskog naroda na svoj vlastiti jezik s njegovim nacionalnim imenom.

S druge strane, Igora Mandića ova tema uopšte ne zanima. Za naš list pisac kaže da je o ovoj temi govorio pre 20 godina na srpskoj i hrvatskoj televiziji, u raznim polemikama i esejima.

– Sad se neko društvo formiralo sa tom idejom. Pošto me nisu pozvali, ne bih komentarisao. Nemam nikakav stav – kaže Mandić.

Čitaoci na „Politikinom” sajtu, pak, uvek rado komentarišu temu koja se tiče „vlasništva” nad jezikom. Predlažu ime za zajednički jezik „hrbski” i podsećaju na stavove Krleže, Andrića, pa sve do Ljudevita Gaja...

Razmišljajući o ovoj temi, pisac Vladislav Bajac podseća da su nam političari nametnuli tu formulu „država = jezik”.

– Laž se tako prodala za istinu. Jezik je živo telo svake kulture koje se ne podudara sa geografskim granicama – kaže Bajac koji je potpisao deklaraciju.

Kako dodaje, reč je o nečemu što svi znaju i što treba još jednom naglas reći: u Srbiji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori govori se jedan jezik sa četiri standardne varijante.

– Ova deklaracija ne traži nijednu od varijanti da bude iznad drugih, a opet ne možemo zbunjenim strancima da objasnimo kako se to mi svi potpuno razumemo, ali u javnom  prostoru zvanično govorimo različitim „stranim” jezicima – kaže pisac „Hamam Balkanije”.

 

Pisac Saša Ilić, potpisnik deklaracije:

Izvlačenjem ovog tepiha ispod nogu nacionalističkih političkih elita, ukida se mogućnost za dalje sprovođenje segregacije u školama i negovanje nacionalističkih mitova o autentičnosti nacija i njihovih jezika. Ova laž je ugrađena u ustave ovih država čije filologije su se pretvorile u kasarne. Odličan primer su prve reakcije filologa iz Srbije i Hrvatske (Kovačević/Jozić). Te reakcije potiču iz istog registra što samo govori u prilog tome da je ovakva deklaracija pogodila u neuralgičnu tačku.


Vladislav Bajac, pisac i potpisnik deklaracije:

Upravo sam u Parizu govorio o ovoj deklaraciji. Ona je posledica zdravog razuma, jezičkog i stručnog znanja, dobre volje i naročito – želje da mladima svih generacija u amanet ne ostavimo iznuđenu mržnju već prirodnu potrebu za zbližavanjem kako pomoću sličnosti tako i pomoću razlika. Jeziku je prirodno mesto van politike i iznad nacionalističke zloupotrebe.

 

Ante Tomić, pisac i potpisnik deklaracije:

Službena jezična politika u poslednjih 25 godina sažeto je glasila: „E, narode, idemo se praviti glupi”. Deklaracija o zajedničkom jeziku suprotstavlja se užasnom, idiotskom, neljudskom stanju u kojem je danas naš jezik. Potpisao sam je jer ona pomirljivo i prijateljski priznaje svakoga, jer afirmira različitosti, dozvoljava da jedna stvar može imati više imena, da mi svi, eto, govorimo jednim jezikom koji se od mesta do mesta različito zove, negde je hrvatski, negde srpski, negde bosanski, a negde crnogorski.


Potpisnici Deklaracije o zajedničkom jeziku:

Dubravka Ugrešić, Daša Drndić, Slobodan Šnajder, Olja Savičević Ivančević, Damir Karakaš, Bora Ćosić, Vedrana Rudan, Svetislav Basara, Dragan Velikić, Ivan Čolović, Svetlana Slapšak, Srećko Horvat, Mirjana Miočinović, Lenka Udovički, Srđan V. Tešin, Nenad Veličković, Oto Horvat, Ivan Ivanji, Ante Lešaja, Srđan Srdić, Drago Pilsel, Boris Postnikov, Heni Erceg, Nenad Rizvanović, Nikola Bajto, Asja Bakić, Ahmed Burić, Ferida Duraković...


Komentari127
53076
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

KukuNama
У Бечком књижевном договору од 1850. године, врло јасно је наведено да се користи један језик, и то: "- да не ваља мијешати нарјечја и градити ново којега у народу нема, него је боље од народнијех нарјечја изабрати једно, да буде књижевни језик. - да књижевно наречје буде јужно наречје, односно штокавско нарјечје и ијекавског изговора, из разлога што највише народа тако говори, што су готово све народне пјесме у њему спјеване и што је стара дубровачка књижевност у њему списана." Који је то језик према Вуку Караџићу? Па то је један и једини српски језик! Колико видим, и данас исти текст без проблема разумем. Према Бечком договору не постоје "хрватски", "бошњачки", "црногорски" језик, јер су се стране уговорнице тако сагласиле. Након распада Југославије, све се враћа у пређашње стање, нико нема права на узурпацију. Ако би се прихватила неокомунистичка декларација, не би више постојао српски језик, већ би он постао "дијалект" неког измишљеног "хрватско-бошњачко-црногорског" језика.
Stadijum verovanja u sopstvene lazi
@катана Ponekad se zaista pitam da li vi zaista verujete u sve to sto pisete...
Preporučujem 2
катана
Караџић је тврдио да су сви штокавци Срби иако су га они уверавали да нису. Та идеја долази од превазиђене науке Јозефа Шафарика и неколоицине других истомишљеника 19. века. Иначе хрватски потписниси тог Договра, Мажуранић, Деметер, Кукуљевић, итд, уопште нису веровали да су прихавтили "српски" језик. Напротив, Димитрије Деметер пише како је баш њима (Хрватима) "пошло за руком" да Срби прихвате њихов језик тако да "изван писменах [слова]" међу њима "нема никакове разлике". У то доба српски књижевни језик је био другачији од језика хрватских штокаваца. Читајте Његоша у оригиналу или спрске новине. Многи Срби данас очајно цитирају Људевита Гаја који каже да су хрвати узелио српски језик. Он то каже јер је веровао да су Срби и Хрвати исти народ (Илири), да су Срби илирски боље очували, и да је све што је српско такође и хрватско. Ипак, чињеница је, на жалост, да је Караџић српски књижевни језик ускладио и проближио хрватском, а не обрнуто.
Preporučujem 5
Pismo i kalendar 5.508 godina pre Hrista
Stručnjaci kažu da je većina Južnih Slovena nastalo od Srba (koji su i danas sa 9 miliona najbrojni Južnoslovenski narod), pa su tako i njihovi jezici nastali na osnovu SRPSKOG jezika, čiju je reformu uradio Vuk Karadžić pre 200 godina , a pre njega je sistematizovao Sveti Sava pre 800 godina, a najranije neki vinčanac, koji je izmislio pismo i napravio najstariji kalendar, koji je računao vreme 5.508 godine pre rođenja Hrista i koji su koristili Nemanjići !!
Pavišić Josip
Kada po raznim društvenim mrežama, čitajući komentare, vidim širok vokabular psovki i ostalih vulgarnosti, shvatih kako ne samo da nam je jezik isti, već smo i genetski povezani.
Gane
Od jutros 103 komentara! Biće ih još toliko - zapaljivih, iracionalnih, isključivih i ratobornih i nepomirljivih! To dovoljno govori ko je mogao predložiti tako nešto. "Engleska je Evropi ono što je sotona čovečanstvu" (a za nas ovde na Balkanu posebno) naveo je Andrić tuđe reči, onako usput, ali bez imalo sumnje u njhovu istinitost.
Milivoje Radaković
"Језик се зна шта је и како се дефинише..." Sjajno! Hajde da čujemo kako se definiše jezik, Platone, molim Vas.
Preporučujem 4
Платон, Јеванђеље и истина
@Gane Ма разумео сам Вас одлично, али бојим се да Ви нисте мене. Оваква "потпиривања страсти" су потребна, јер је то демократска размена мишљења, али је поента да се пише истина, што доста коментатора настоји, а то је некада била мисаона именица. Е због те чињенице, ми имамо ово данас са језиком, и не само са језиком, већ је он одлична парадигма за још увек постојећу српску равнодушност и резигнацију према свему што је изворно наше. То не сме да буде тако. Зато је ово потребно, а не да решавамо проблеме, то ће учинити поштени и часни историчари и лингвисти. Језик се зна шта је и како се дефинише, а да је заједнички језик бесмислица, слажем се.
Preporučujem 5
Prikaži još odgovora
Д. М.
Два различита народа не могу да створе лингвистички исти језик и не могу да буду власници истог језика. Лингвистички чињенично то је српски језик и историјски и творбено. Могли су Срби и Хрвати (као два народа) имати сличан језик, али исти не. Ранији Хрвати су признавали да су узели вуковски језик Срба, а касније су га, стицајем иза њих срећних околности, пр4еименовљавали и присвојили тврдећи чак да то лингвистички није исти језик. А тек остали (Бошњаци, Црногорци) с Хрватима тврде да тај српски језик имају право да зову ако хоће. Где то има да неко зове нечији језик како хоће. И зашто нико е4нгелски или било који други језик моћнијих народа зове како хоће. То што су Хрвати и други новостворени "народи" имали и имају исти или готово исти језик који су Срби створили нема логике да они тај језик зову како хоће. Постоји нешто што се зове историја језика. А како си то Хрвати и други на Балкану историјски добили "свој" језик који данас узимају право да зову како хоће? На Балкану и то може.
Bokmater
@Власништво - Mislim da su stvari odavno jasne, ne samo glede Marulića.
Preporučujem 1
Власништво и поседовање српске културне баштине
@Bokmater Стих се твори од речи, наравно, али стих је стих, а речи су речи. Значи говоримо о два потпуно различита појма. Тако да те две речи нису никакви синоними, ни буквални, ни смислени. Ништа мени не боде очи код Марулића, јер ту нема ни хрватских речи, ни хрватског језика. Кајкавски би могао да се подведе под "хрватски" јер је заиста везан за хрватски народ, а не за српски, али штокавски и чакавски свакако не. Према томе, гледе Марулића, ствари су јасне.
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja