petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 01.04.2017. u 20:30 Milenko Pešić

De Niro bacio oko na rezidenciju SFRJ

Pitanje deobe preostale 51 nekretnine bivše Jugoslavije u inostranstvu vredne više od 110 miliona dolara biće tema Mešovitog komiteta zemalja naslednica u Beogradu
Кућа на њујоршкој Петој авенији у којој је Мисија Србије при УН процењује се на 30 милиона долара (Фото Гугл фото)

U Beograd, najverovatnije krajem aprila, dolaze predstavnici bivših jugoslovenskih republika kako bi se dogovorili o podeli preostale 51 nekretnine zajedničke države koja se nalazi u inostranstvu, čija je vrednost 110,6 miliona dolara. Srbiji, prema tom sporazumu, od ove imovine pripada 39,5 odsto, odnosno 43 miliona dolara.

„Tačan datum održavanja 19. sastanka Mešovitog komiteta za raspodelu diplomatske i konzularne imovine bivše SFRJ još nije utvrđen i u toku su konsultacije država sukcesora o terminu”, kaže za „Politiku” Veljko Odalović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije, ali i dodaje da je do sada bilo nekih ideja da se skup održi krajem aprila ili sredinom maja.

Bivša Jugoslavija je širom sveta imala 123 diplomatsko-konzularna predstavništva, rezidencije i stana i do sada su po Aneksu B Ugovora o pitanjima sukcesije podeljene 72 nekretnine. Srbija je dobila 30, Hrvatska 18, Slovenija i Bosna i Hercegovina po 10, Makedonija četiri objekta. Odalović ističe da na beogradskom sastanku nije realno očekivati i konačan dogovor o preostalim nekretninama, ali ipak očekuje napredak u deobi nekih objekata. Posao koči i činjenica da imovina još nije u potpunosti popisana.

Simona Vučak iz Ministarstva spoljnih poslova Slovenije ukazuje da je spisak od 123 ambasade, konzulata i stana nepotpun: „Slovenija je došla u posed dokumenata za nekoliko stanova u Rimu koji pripadaju bivšoj SFRJ, a nisu uključeni u listu Aneksa B. Osim toga, još neke države naslednice i dalje pokušavaju da dobiju tačne informacije o vlasništvu nekih drugih objekata”, ističe Vučakova.

I Veljko Odalović potvrđuje da je Slovenija na prošlom sastanku na Brdu kod Kranja predstavila podatke iz italijanskih zemljišnih knjiga, prema kojima postoji jedan broj stanova koji u Rimu koji se vode kao vlasništvo SFRJ, a nisu evidentirani u Dodatku Aneksa B. Beogradski sastanak trebalo bi i da pogura prodaju pet svakako najvrednijih objekata u Njujorku, Tokiju, Bernu i Bonu, čija se vrednost procenjuje na 70 miliona dolara.

U Njujorku se nalaze dve najatraktivnije nekretnine, od kojih je jedna šestosobni dupleks apartman s četiri kupatila, na adresi Park avenija 730, na koji su, kako je pisala američka štampa, bacile oko i filmske zvezde Robert de Niro i Džek Nikolson.

Povodom oglasa za angažovanje posredničke agencije za prodaju ovih pet nekretnina u paketu, „Njujork post” je napisao da je penthaus u Park aveniji, koji sada vredi više od 20 miliona dolara, a ne koristi se od 1992. godine, jugoslovenska vlada kupila 1975. godine za 100.000 dolara.

Druga nepokretnost, takozvana Bikmanova kuća, koja je pod zaštitom grada Njujorka, nalazi se na Petoj aveniji 854, preko puta Central parka. U ovoj kući na 3.650 kvadrata sada se nalazi Misija Srbije pri UN, a kako piše „Njujork post”, cene sličnih nekretnina na toj lokaciji dostižu između 28 i 36 miliona dolara.

„Pregovori o angažovanju posredničke agencije su u finalnoj fazi. U ovim složenim pregovorima učestvuju sve države sukcesori i potpisivanje ugovora očekuje se u kratkom roku. Tek posle zaključivanja sporazuma s posredničkom agencijom kreće druga faza, pronalaženje potencijalnih kupaca i na kraju prodaja ovih pet nekretnina”, kaže Veljko Odalović.

Na sastanku u Beogradu razgovaraće se i o objektima i zemljištu u Adis Abebi, Nju Delhiju i Moskvi oko kojih postoje sporenja. U slovenačkom Ministarstvu spoljnih poslova kažu da imovina u Indiji i Rusiji ne može da pripadne isključivo Srbiji. U slučaju Nju Delhija ugovor o korišćenju ne uključuje odredbu o reciprocitetu, a za ambasadu SFRJ u Moskvi ističu da je izgrađena na parceli u vlasništvu Sovjetskog Saveza. Po osnovu reciprociteta i SSSR je izgradio ambasadu u Beogradu na zemljištu u vlasništvu Jugoslavije. Zato Simona Vučak ističe i da Slovenija, pa čak i Ruska Federacija, mogu biti naslednice, pozivajući se na sporazum iz 1958. godine.

Odalović objašnjava da, kad je u pitanju Moskva, sam Dodatak Aneksa B sporazuma o pitanjima sukcesije napominje da je u pitanju „reciprocitet, odnosno činjenica da su zemljišta za izgradnju DKP bivše SFRJ i bivšeg SSSR-a ustupljena u Moskvi i Beogradu na recipročnoj osnovi po Sporazumu iz 1958. godine između Vlade FNRJ i bivšeg SSSR-a”.

Generalni sekretar MSP-a Srbije smatra da Slovenci nisu baš u pravu kad polažu pravo na objekat u Moskvi.

– Primera radi, pomenuti sporazum predviđa trajnu obavezu strana ugovornica „da se na zgradama i ogradama, kao i na trotoarima pored ovih zgrada i zemljišta ambasada ne postavljaju nikakvi objekti koji služe gradskim vezama i komunikacijama”. Tako se opravdano postavlja pitanje kako će neka druga država sukcesor bivše SFRJ, osim Srbije, to da garantuje ruskoj ugovornoj strani. Jer se ta nepokretnost nalazi na našoj teritoriji i bilo kakva odluka o tome jeste suvereno pravo Republike Srbije – objašnjava Veljko Odalović.

 

Hadžikapetanović: BiH zadovoljna sprovođenjem Aneksa B

Iako celi proces deobe imovine bivše SFRJ traje veoma dugo, sprovođenje Aneksa B je znatno ispred ostalih aneksa iz Sporazuma o pitanjima sukcesije, jer mi jedino u toj oblasti danas imamo konkretne rezultate, kaže za „Politiku” Adnan Hadžikapetanović, sekretar Ministarstva spoljnih poslova Bosne i Hercegovine, uoči sastanka u Beogradu. „Sprovođenje Aneksa B realizuje se dobrom dinamikom, a na poslednjem sastanku doneta je odluka koja otvara mogućnost i češćih susreta, kako bi se što brže rešavala operativna pitanja, koja su preduslov za što kvalitetniji ishod sastanka Zajedničkog komiteta”, kaže Hadžikapetanović.

Komеntari16
7c81d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
Bolje De NIro nego neki siptar ili ustasa . De NIro je osvedoceni prijatelj Srbije i moguce je da bi kada ode na onaj svet to zavestao opet Srbiji . Mada ima puno dece tako da necu da se kladim . Neka su ona i njemu i nama ziva i zdrava , ali on je zaista iskren prijatelj Srbije uz Seron Ston . Ostali su ili iz interesa ili po zadatku kad zatreba .
Ненад Рајковић
Ja ako bih ovako neuk mogao da predložim da, pošto imamo suficit, da mi pare damo tim sukcesorima i da lokacije koristimo i iznajmimo za dobru kintu. Ko se ne slaže sa tim, nek predloži nešto drugo.
Nebojsa
Imam neodoljivi utisak da cemo biti ptevareni u podeli..
Bosa S
Srbija ce sve to da da za stabilnost i mir. A i zato sto ne znaju da pregovaraju.
Njujorčanin
Na fotografiji koju objavljujete je ulaz u zgradu u kojoj se nalazi bivša rezidencija ambasadora (Jugoslavije) u UN. I ona treba da se "podeli", iako Srbija sve ove godine plaća troškove odršavanja zgrade u kojoj se ona nalazi, na Park aveniji. Misija Srbije (bivše Jugoslavije) pri UN se nalazi na 854 Peta aveniji i nalazi se u jednoj od retkih "town hous-a" u toj aveniji i posle rata je kupljena od porodice Vanderbiltovih (vlasnica je bila Emili Vanderbilt Vajt, praunuka čuvenog Korneliusa Vanderbilta). Novac za kupovinu su 1947 skupili naši emigranti a glavni deo je došao od prodaje vredne violine poznatog violiniste Zlatka Balokovića. Pitanje za novinara je na koju imovinu od dve pomenute je bacio oko Bobi De Niro?
Mihajlo Hovanec
Pravedno bi bilo da se vidi koliko je Srbija platila toskove odrzavanja. Ne dolazi u obzir tekuci troskovi i taksa na posed jer je Srbija koristila taj posed. Obracuna se odgovarajuca kamata za taj period i od glavne mase koja se dobije posle prodaje izvrsi raspodela po kljucu koji je dogovoren. Da je Srbija u tom periodu imala neki prihod od te zgrade (sto ne verujem) onda bi i taj prihod trebao da se podeli po kljucu jer je i vlasnistvo po kljucu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja