sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:29

U šta se zaklinju šefovi država

Većina predsednika evropskih zemalja može da bira hoće li pozvati Boga u pomoć
Autor: Aleksandra Petrovićnedelja, 02.04.2017. u 17:58
Доналд Трамп с примерком породичне Библије над којом је положио заклетву (Фото Ројтерс)

Predsednik Grčke kune se u ime Svete Trojice, predsednik Gruzije zaklinje se „pred Bogom i nacijom”, a članovi britanskog parlamenta kunu se „svemogućim Bogom” da će biti verni i istinski odani kraljici Elizabeti i njenim naslednicima. Nemački i rumunski predsednik u zakletvama ističu da će narodu obezbediti blagostanje.

Svaki predsednik najpre se zaklinje onim što se u njegovoj zemlji smatra najvećom svetinjom. Za Srbiju, to je Kosovo.

„Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti.”

Tako glasi tekst zakletve predsednika države, propisan članom 114. Ustava Republike Srbije.

Nije poznato da se u bilo kojoj drugoj zemlji u Evropi spominje deo njene teritorije u predsedničkoj zakletvi.

Celina teritorije i suverenost istaknuti su kao prioritet u zakletvi predsednika Srbije. Zatim slede ljudska i manjinska prava i slobode, Ustav i zakoni, mir i blagostanje. To su vrednosti koje sadrži i većina zakletvi u Evropi, samo je njihov redosled u tekstu drugačiji.

Predsednik Srbije ne zaklinje se na Jevanđelju, niti se obraća Bogu. Srbija je svetovna država, a crkve i verske zajednice odvojene su od države i nijedna religija se ne može uspostaviti kao državna ili obavezna.

Prilikom stupanja na dužnost, predsednik Republike Srbije polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom.

Mnoge predsedničke zakletve u Evropi imaju, međutim, veoma izraženu religijsku notu, uprkos tome što su države sekularne. U nekima je zaklinjanje Bogu obavezno, a u drugima postoji samo kao mogućnost, tako da predsednici mogu da dodaju religiozni deo ili da ga izostave.

Predsednici Litvanije, Nemačke, Austrije i Poljske mogu sami da odluče da li će na kraju reći: „Tako mi Bog pomogao!”, dok hrvatski i rumunski predsednik moraju da izgovore tu rečenicu. Predsednik Irske obavezno se zaklinje „u prisustvu svemogućeg Boga”, da bi na kraju zakletve rekao: „Neka me Bog vodi i održi me”. Neke zemlje nemaju religiozne reči u zakletvama. Slovenački i srpski predsednik nemaju ni mogućnost da odluče hoće li pozvati Boga u pomoć ili neće.

Analizu zakletvi predsednika i članova parlamenta u evropskim državama napravili su Miloš Stanić i Miroslav Đorđević, istraživači saradnici Instituta za uporedno pravo u Beogradu.

– Danas je u većini evropskih pravnih sistema dominantna ideja odvojenosti države i verskih zajednica, ali je ta odvojenost takva da podrazumeva njihovu međusobnu vezu i saradnju. Sekularna država nije neprijateljski nastrojena prema religijama, niti ustanovljava neku zvaničnu „državnu” religiju – kažu Stanić i Đorđević.

Smatraju da nijedna država ne treba da propisuje obavezan religijski deo zakletve. Jer, sloboda veroispovesti je jedna od osnovnih ljudskih sloboda, pa se postavlja pitanje šta će se dogoditi u slučajevima kad je za predsednika države izabran ateista. S druge strane, ako je predsednik hrišćanin, pitanje je kako će njegovu zakletvu na Jevanđelje doživeti građani koji su druge vere i oni koji ne veruju u Boga, ili su agnostici, skeptici ili jednostavno verski neopredeljeni.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u članu 9, garantuje svima „slobodu misli, savesti i veroispovesti”, a to uključuje i slobodu promene vere ili uverenja, kao i slobodu da se vera ili uverenje ispoljavaju, javno ili privatno, molitvom, učenjem, običajima i obredom.

Evropski sud za ljudska prava pozvao se upravo na član 9. Evropske konvencije kad je doneo presudu u slučaju „Buskarini i drugi protiv San Marina”. Dva člana parlamenta u San Marinu bila su prinuđena da polože zakletvu na Jevanđelju, jer bi u suprotnom izgubili poslanički mandat. Iako su istorija i tradicija San Marina povezani s hrišćanstvom, sud je ocenio da je od poslanika traženo da se zakunu na vernost religiji, a to nije u skladu s Evropskom konvencijom. Sud je zaključio da poslanicima ne sme da se nameće polaganje religijske zakletve, nego da im treba ostaviti slobodu da izostave religijske elemente.

– Sekularna država ne sme da nameće izgovaranje reči s religijskim sadržajem onima koji polažu zakletve, jer se možda takav sadržaj kosi s njihovim uverenjima. Nosioci javnih funkcija morali bi da poštuju ustavni poredak zemlje i svakako da zakletva s religijskim elementima može u tome da pomogne, naročito kad takvu zakletvu polaže osoba koja je religiozna. Međutim, izgovaranje reči s religijskim sadržajem ne treba da bude obavezno, već bi svaki pojedinac o tome trebalo slobodno da odluči. Na taj način religijska zakletva uklopila bi se u koncept savremene sekularne države – kaže Miloš Stanić.

„Zaklinjem se da ću biti veran odredbama Ustava, da ću čuvati dostojanstvo nacije, nezavisnost i bezbednost države, kao i da će dobro otadžbine i prosperitet njenih građana zauvek ostati moja vrhovna obaveza.” To je zakletva koju izgovara predsednik Poljske. Samo ukoliko to želi, na kraju može da doda i rečenicu: „Tako mi Bog pomogao”.

Obrnut je slučaj u Hrvatskoj, gde predsednik Republike, posle dugačkog teksta zakletve, mora da kaže: „Tako mi Bog pomogao”. U čitavom hrvatskom pravnom sistemu ne postoji nijedna druga odredba u kojoj se spominje Bog, pa se razmišlja i o brisanju poslednje rečenice predsedničke zakletve.

Pitali smo naše sagovornike kako se uopšte objašnjava „opstanak” Boga u zakletvama najviših državnih funkcionera u sekularnim državama, koje su odvojene od crkve i u kojima je garantovana sloboda veroispovesti.

– Sam pojam zakletve vezan je za Boga. Zakletva se definiše kao svečano obraćanje Bogu, čime se potvrđuje istinitost izjave ili ozbiljnost obećanja, zajedno s pretnjom božanskom presudom u slučaju neistinite izjave ili kršenja datog obećanja. Religiozna zakletva ima sličnu strukturu kao pravna norma, jer sadrži sankciju za neispunjenje obećanja. Razlika je u tome što kod pravne norme sankciju primenjuje država, odnosno državni aparat prinude, a kod religiozne zakletve sankciju treba da izvrši autoritet izvan države. Jasno je da pretnja takvom sankcijom ima sasvim drugačije dejstvo na religioznog čoveka u odnosu na onog koji nije religiozan – objašnjava Miroslav Đorđević.

Prve pravne norme proistekle su upravo iz religijskih zabrana, pa su religija i pravo vekovima bili nerazdvojno povezani. Religijske sankcije u zakonima obezbeđivale su njihovo poštovanje u slučajevima kada državni aparat nije bio dovoljno jak i dobro organizovan da ih sam sprovodi. Otuda i danas imamo ostatke religioznih elemenata u ustavima i zakonima.

Postoje „dokazne zakletve” i „zakletve lojalnosti”, otkrivaju naši sagovornici, koji su na doktorskim studijama na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Dokazne zakletve obično predstavljaju garanciju istinitog iskaza svedoka u sudskom postupku. Zakletve lojalnosti sadrže obećanje onoga ko stupa na državnu funkciju da će raditi po svom najboljem znanju i umeću i da će u potpunosti biti posvećen vršenju funkcije na koju je izabran.

„Kunem se da ću čuvati ustavni poredak, da ću postupati u skladu sa mojom savešću i da ću učiniti sve što je u mojoj moći za dobrobit Slovenije”, glasi jedna od najkraćih predsedničkih zakletvi u Evropi. Čini se da je najjednostavnija zakletva predsednika Austrije: „Svečano obećavam da ću verno poštovati Ustav i sve zakone Republike i da ću obavljati svoju dužnost po svom najboljem znanju i uverenju”. S malo reči, ipak je sve rečeno.


Komentari10
5f4fb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Konstantin Vukosavljević
Еј, ми јадни Срби. Када смо поштовали божије заповести, као у време Немањића, били смо међу најјачим народима. Поштовати Бога, то нису испразне фразе којима се застрашују људи, то је начин живота. То је начин опхођења и понашања према људима, према члановима породице и самоме себи. Дакле, бити моралан, бити радин, помагати другима, бити умерен у храни и пићу. Не види шта има у овоме лоше, јер и многи "неверници" се придржавају ових постулата. Нажалост, у нашој земљи лош однос према религији, проистче из њеног недовољног познавања. Питам вас, зашто је приликом проглашења Трампа за преседника САД, комплетна церемонија имала веома религиозни карактер, где су били присутни преставници свих религија.
Екатарина
Заклетва мора да добро звучи и да има готово бајковиту снагу. У симболима српске државности су: крст, двоглави орао, "Боже правде" и још понешто тако да се читав народ везује за њихов значај. Добро је за све (и вернике и атесите) док је колико-толико искреног односа према тој симболици. Проблем настаје када све постане пука форма и чисто лицемерје. А изгледа да је ово друго узело маха.
Nikola Kiric
Pa nisu oni ludi, zaklinju se onome koji ne moze da ih kazni za neispunjenje iste. Kad bi se meni zaklinjali, pazili bi sta rade.
Srboljub Tudej
Cemu tolika buka oko srpskog Dubrovnika i Krajine ako se za razliku od Kosova ne pominju u zakletvi predsednika Srbije? A sta je sa cirilicom, sljivovicom, ajvarom, cacanskim kajmakom i generatorom trofazne struje?
Миле
Све је то крајња станица српског народа који је са Косова дошао. Не буде ли Косова у Србији, неће ни Србије бити.
Preporučujem 14
dve vikendice
"Zaklinjem se u dve vikendice na obali Save..."

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja