ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

Pupinovi pronalasci i snovi

Do sada nepoznati detalji iz života naučnika iz Idvora predstavljeni u gimnaziji u Pančevu, koju je Pupin pohađao pre tačno 150 godina
Autor: Aleksandra Petrovićponedeljak, 03.04.2017. u 20:00
У Панчеву је највећи мурал с ликом Пупина на свету, величине 10 пута 12 метара (Фото: Регионални центар за таленте „Михајло Пупин” у Панчеву)

Naučnik iz Idvora ima svoj most u Beogradu i krater na Mesecu, a manje je poznato da ima i svoje kolo i pastoralu. Kompozitor Vladimir Konstantinović komponovao je „Pupinovo kolo”, koje je prvi put izvedeno u Los Anđeles holu na Vidovdan 1914. godine. Na internetu se može slušati „Pastorala Mihajlo Pupin”, koju bez predaha svira na fruli njen autor maestro Bora Dugić.

Svi podaci i svi detalji o našem naučniku sada mogu da se pronađu na jednom mestu, u monografiji „Naučnik i patriota Mihajlo Idvorski Pupin”, koja je nedavno predstavljena u gimnaziji „Uroš Predić” u Pančevu. Pre tačno 150 godina mladić iz Idvora je ovde krenuo u školu i taj jubilej bio je povod da dva naučnika, dva Dragoljuba – dr Martinović i dr Cucić, naprave ilustrovanu monografiju, u kojoj se, pored poznatih činjenica, nalaze i ekskluzivni detalji, koji do sada nigde nisu objavljeni.

Na primer, zna se da je Pupin dobio Pulicerovu nagradu za svoju autobiografiju „Od pašnjaka do naučenjaka”, koja je u SAD uvrštena u školsku lektiru, ali sada prvi put možemo da pročitamo da žiri nije bio jednoglasan. Naime, Pupin je 1924. godine dobio Pulicera u kategoriji „Biografije i autobiografije”. Žiri koji je odlučivao o ovoj nagradi imao je tri člana, a predsednik žirija Vilijam Alen Vajt dao je glas drugom kandidatu. Vajt je bio čuveni novinski izdavač, političar i autor, takođe dobitnik Pulicerove nagrade za autobiografiju, koja mu je dodeljena posthumno 1947. godine.

„Mislim da je Džordanova knjiga bolja, ali jednako snažno osećam da je Pupinova knjiga izvanredna i da odluka neće izazvati protest”, napisao je Vajt u obraćanju sekretaru Univerziteta Kolumbija. Drugi član žirija, istoričar Rojal Kortezus, bio je oduševljen Pupinovom knjigom: „Ne mogu reći kako snažno saosećam sa Pupinom. Ovo je prvoklasni primer amerikanizma, procesa amerikanizacije, čoveka koji je potpuno prilagođen geniju zemlje i vraćanju duga, da tako kažem, zapisavši sve. Dobro je napisano i interesantno. Čini mi se da potpuno prikazuje stanje našeg malog američkog postignuća, živeći život i zabeleživši ga”, napisao je Kortezus u pismu Vajtu. Treći član žirija Henri Dvajt Sedvik, čuveni advokat, akademik i autor mnogih biografija, između ostalih Horacija i Marka Aurelija, jednostavno je napisao predsedniku žirija: „Pupinova autobiografija je najbolja i ja ću svoj glas dati njemu”.

Te godine Pulicerova nagrada je dodeljena i u kategoriji za istoriju, za karikaturu-crtež, za poeziju, za roman i za dramu. U monografiji je objavljena i fotografija diplome i medalje koju je te 1924. godine dobio Pupin, a autori su pronašli i nekoliko sličnosti koje povezuju naučnika i čuvenog novinara.

Džozef Pulicer (1847–1911) bio je mađarski Jevrejin rođen u Maku, 200 kilometara jugoistočno od Budimpešte, u Austrijskom carstvu. Dakle, ističu autori, rođen je u istoj državi, prilično blizu Idvora i u približno vreme kao Pupin. Posle očeve smrti, opet kao i u slučaju Pupina, Pulicer je 1864. godine emigrirao u Ameriku. Nakon građanskog rata postaje prvo novinar, a potom i vlasnik jednog časopisa. Uložio je velika sredstva u razvoj žurnalistike na Univerzitetu Kolumbija, koji će nakon njegove smrti, 1917. godine, uspostaviti nagradu nazvanu po njemu.

Mihajlo Pupin rođen je 1854. godine u Idvoru u Banatu. Međutim, svi zvanični američki izvori tvrde da je rođen 1958. godine, a to je zato što je Pupin slagao podatak o godini rođenja kad se upisivao na koledž Kolumbija u Njujorku. Danas njegovo ime nose laboratorija i zgrada Instituta za fiziku na Univerzitetu Kolumbija, zatim Institut za telekomunikacije i elektroniku u Beogradu, Tehnički fakultet u Zrenjaninu, osam škola u Srbiji, jedan krater na Mesecu, medalje za pronalazaštvo, stotine ulica u gradovima širom bivše Jugoslavije i naravno – most u Beogradu.

Kako je Pupin učio, o čemu je sanjao i šta ga je vodilo ka pronalascima iz oblasti elektronike i telekomunikacija – sve je objedinjeno u monografiji koju je finansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a izdavač je Dom kulture „Mihajlo Pupin” u Idvoru. U monografiji se može naći i detaljan opis svih nagrada koje je Pupin dobio, među kojima su Edisonova medalja i Eberova nagrada.

Detaljno je objašnjen značaj svih Pupinovih pronalazaka, kojih ima i više nego što zvanični podaci govore. Knjiga je namenjena prvenstveno mladima, a cilj je da Pupin dobije u školskim programima mesto koje zaslužuje.

Dečak iz Idvora bio je opčinjen zvukom. O tome svedoči i njegova priča iz autobiografije kako je noću čuvao volove i kako je u mrklom mraku banatske ravnice mogao da zna gde se volovi nalaze, kojom se brzinom kreću, pa čak i da ih čuje kako pasu. Pupin je još tada imao viziju radio-talasa, telefonije i radio-tehnike.

Knjiga otkriva kako je Pupin bio opčinjen srpskom tradicijom i američkim prosperitetom, da je izumeo 36 patenata i zaradio mnogo novca, okupljao Srbe u Americi, zastupao Srbiju u ratovima i na Mirovnoj konferenciji i poklonio Srbima svoje bogatstvo. Kada su mu govorili da rizikuje, rekao je: „Ako propadne Srbija, neka propadnem i ja”.

– Ideja nam je bila da na jednom mestu objedinimo sve što se o Pupinu može naći na internetu i sve što je objavljivano u stručnoj literaturi. Stručnjaci u monografiji mogu naći reference koje su im potrebne da prodube svoje znanje, a laici mogu da saznaju nešto više o Pupinu. To je osnova da i dalje otkrivamo nove detalje i dorađujemo i doterujemo ono što znamo – kaže Dragoljub Cucić, doktor istorije i filozofije fizike, koji vodi Regionalni centar za talente „Mihajlo Pupin” u Pančevu.

Pančevci su ponosni što je Pupin baš u gradu na Tamišu započeo svoje školovanje. Na ulazu u gimnaziju postavljena je spomen-ploča s likom naučnika i tekstom: „Sanjar koji je sanjao svoje snove na javi”.

U Pančevu se nalazi i najveći mural s Pupinovim likom na svetu, veličine 10 puta 12 metara. Na zgradi Pošte, u centru Pančeva, akademski slikar Aleksandar Stanojev iz Ilandže naslikao je lik naučnika. U jednom uglu murala su pančevački svetionici na ušću Tamiša u Dunav, a u drugom uglu Kip slobode u Njujorku – dva simbola koja, kako je rekao slikar, predstavljaju Pupinovo polazište i cilj, njegov početak i njegov kraj.


Komentari15
c1bff
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pogled sa strane
Status Pupina je u Srbiji podignut znatno iznad njegove stvarne vrednosti zahvaljujući nekvalifikovanoj spisateljici i crkvi. Po njima je Pupin jedan od najvećih naučnika Amerike. Objektivno on nije međju prvih hiljadu. Ima 34 patenta i oko 70 tehnickih publikacija sto je manje nego sto stotine naših ljudi u Americi ima. Uzmimo Gordanu Novaković-Vunjak koja ima višestruko vise na istom univerzitetu. Laz da bez njegovih otkrića ne be bilo moderne telefonije i dalje se promoviše. Istu ideju je dao pre njega dao teoretičar Heavyside. AT&T je otkupio Pupinov patent i učinio ga bogatim ali ga nije primenio već je koristio pronalazak Campbel sa MIT. Pupin je bio odličan samopromoter i većina informacija o njemu potiče iz njegove autobiografije a ne iz objektivnih izvora. Bio je na visokim položajima koji su vise politike funkcije kao i kod svih dekana, predsednika udruzenja i sl. Umro je 12 godina pre osnivanja NASA-e ali se i dalje širi laz da je on osnivač. Teslu je sekao kad god je mogao.
Немања
Можеш ли да нам кажете шта сте ви постигли у животу да бисте тако коментарисали?
Preporučujem 13
Gnjatija
@Велика имена. Ја бих рекао овако: Тесла је једини човек којег Америка није била достојна. Та велика, ако не и највећа земља икада, није му била дорасла. Он је само давао а она само узимала! С Пупином ствар стоји мало друкчије. Његова љубав према Америци је била узвраћена. Једноставно је био промишњенији од Тесле. Прославио се и као проналазач и као теоретичар и као дипломата, док је Тесле презирао све друго сем проналазаштва. Његов пиоритет није била ни српска ни америчка подврста већ људска врста као таква. Пупин је превасходно великоамериканац, а тек после тога изумитељ, Србин и човек. Ниједном речи да помене истребљење Индијанаца, а камоли Теслу! Осећао је да је инфериорнији. Манимо сада све друге доказе осим овог: Тесла се бавио енергетиоком уопште а Пупин само њеном применом у информатици. Иначе је сластио и мастио преко сваке мере, скривајући чак и годиште (зато што је био мање успешан иако је пре дошао у Амерки и био две године старији).
Доктор са Чубуре
Немамо много великих људи, у просеку можда једног на 100 година. Зато имамо више него довољно оних других, малих спремних да уложе сву своју енергију у унижавање тих великана. Ширењем таквог мрака ти мали доприносе да светлост великих на тамној подлози засија још јаче. Онима који истински желе даље, довољно као путоказ.
Idvor
Пре него напишете свакојаких глупости о Пупину у коментарима, предлажем вам да прочитате његову ауто биографску књигу која се зове " Са Пашњака До Научењака".....та књига би требала да буде обавезно штиво за читање у основним школама или средњим школама.
Relax
Ništa istorijski izvori? Autobiografija. Pa jel u autobiografiji objasnio zašto Tesla nije sa njim govorio?
Preporučujem 7
Relax
Ova devojka koja nas, skoro pa se može reći poslednjih godinu dana proganja svojim "znanjima o velikom naučniku", izgleda da je sebi pronašla solidno uhlebljenje. Pupin naučnik? Da se čovek slatno nasmeje. Deplasirano je više govoriti o njegovom ponašanju prema Tesli, zato sam jedan citat: "У Америци је 1958. године установљено одличје Медаља Михајла Пупина која се додељује сваке године за посебне заслуге, за допринос националним интересима Америке. На листи носилаца овог признања налази се и Едгар Хувер (1961) некадашњи директор америчког Федералног истражног бироа (ФБИ)" Huver je bio poznati američki humanista.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja