utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:36

Pesnik koji je punio stadione

Jevgenij Jevtušenko je bio simbol sovjetske generacije pesnika šezdesetih godina 20. veka koja je izbila na scenu u vreme kad je bilo unosnije pisati stihove nego biti fudbaler
Autor: Ana Otaševićponedeljak, 03.04.2017. u 17:50
Јевгениј Јевтушенко (Фото Википедија)

Simbol sovjetske poezije iz vremena „odmrzavanja jugovine” Jevgenij Jevtušenko umro je u 83. godini u Oklahomi, SAD, gde je predavao dugi niz godina.

Teško je danas, u vreme kad je poezija gotovo iščezla iz javnog života, zamisliti slavu koju je imao kao mladi pesnik, kad je pred punim stadionima recitovao poeziju, poput Andreja Voznesenskog, još jednog pripadnika „generacije šezdesetih”, koja je raskrstila sa socrealističkom poezijom iz Staljinovog vremena.

Ova popularnost, koja može da se meri popularnošću rok zvezda koje su se u to vreme rađale na Zapadu, govori o vremenu kad je u Rusiji poezija bila više od pesničkog teksta. Jevtušenko je bio daroviti sportista, ali je za ovog mladića poreklom iz Sibira pesnički poziv bio privlačniji od fudbalske karijere.

U prelomnom trenutku sovjetske istorije, kad je kulturnom scenom prostrujao dah liberalizacije nakon što je Hruščov proglasio pad kulta ličnosti Staljina, organizovani su festivali poezije koji su nastavljali predratnu tradiciju modernista poput Ane Ahmatove, Marine Cvetajeve i Osipa Mandeljštama.

Jevtušenko je do početka šezdesetih godina 20. veka već imao nekoliko knjiga poezije koju je predstavljao van zemlje, na Istoku, ali i na Zapadu, gde su u njemu videli buntovnog mladog čoveka, simbol novog lica Sovjetskog Saveza.

Novi duh u poeziji podrazumevao je raskid s rigidnom partijsko-političkom strujom i temama koje su slavile rad i industrijalizaciju zemlje, s ratnom poezijom. Generacija kojoj je pripadala i darovita pesnikinja Bela Ahmadulina, Jevtušenkova prva žena, pisala je popularnu poeziju, dostupnu velikom broju ljudi, koja se bavila aktuelnim temama. Uneli su lirske elemente, ličnost pesnika i savremenog junaka, mladog čoveka umesto heroja.

Nisu zazirali od političke poezije, ali su retko izlazili iz postavljenih okvira, uživajući u ulozi koju im je dodelilo društvo, što pesnik i izdavač Gojko Božović naziva svojevrsnom poetikom prilagođavanja: „Jevtušenko je osudio staljinizam posle Staljinove smrti, kao što su njegove pesme pune osude nepravdi koje se događaju po svetu, izvan sovjetskog društva. Njegova poezija je puna politike, ali nekako je, gotovo uvek, to bila društveno prihvatljiva, nesubverzivna, beskonfliktna politika. Otuda je Jevtušenko i pesnik i simbol svog vremena, a njegove pesme primer žrtve koju su mnogi pisci komunističkog sveta podneli ne bi li opstali i bili prihvaćeni. I zato se Jevtušenkove pesme teško mogu razumeti izvan razumevanja vremena u kojem su nastale.”

Kornelija Ičin, profesor ruske književnosti na Katedri za slavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, govori o Jevtušenku kao o kontroverznoj ličnosti: „S jedne strane, pomerio je granice poezije, vraćajući liriku koja je bila proterana, a s druge strane, bio je deo establišmenta”.

Novi talas u poeziji koji je Jevtušenka gotovo preko noći izbacio na površinu vezao ga je za zvanične književne krugove, zbog čega je izazivao odbojnost kod pesnika poput Ahmatove i Josifa Brodskog.

Savremeni pogled na Jevtušenka u velikoj meri je formiran zahvaljujući Brodskom, koji ga je predstavio kao čoveka režima, bliskog obaveštajnim službama.

U knjizi intervjua „Solomon Volkov, Razgovori s Brodskim”, koju je na srpskom objavila izdavačka kuća „Russika”, u prevodu Nede Nikolić Bobić, ruski disident koji je 1972. godine bio prinuđen da napusti Rusiju da bi izbegao zatvor govori na jednom mestu o tome kako se Jevtušenko ponašao pre njegovog progonstva i kasnije, prilikom susreta u Americi, i kako ga je naposletku oklevetao.

Za Jevtušenka je, međutim, u pitanju veliki nesporazum.

Uvek u pravom trenutku na pravom mestu, prisutan na različitim poljima, u vreme perestrojke bio je prvi koji je sastavio antologije ruskih pesnika u kojima su se našli i oni koji su dugo bili zabranjeni.

Pred kraj života voleo je da ističe svoj filmski doprinos. Glumio je u nekoliko sovjetskih filmova i sam režirao dva, a bio je i koscenarista filma o kubanskoj revoluciji, „Soy Cuba” (Ja sam Kuba), Mihajla Kalatozova iz 1964. godine, koji je privukao veliku pažnju kad je nedavno izvučen iz bunkera. Jevtušenko je dobro poznavao Kubu, na kojoj je jedno vreme radio kao dopisnik „Pravde” i družio se s Če Gevarom, Salvadorom Aljendeom i Pablom Nerudom.

Od prvih pesama koje su obeležile generacije sovjetske omladine, poput „Padaju beli snegovi”, „Staljinovi naslednici” ili „Babi jar”, koja je inspirisala Šostakoviča da napiše Trinaestu simfoniju, popularnih „Teče reka, u magli se topi” i „Hoće li Rusi u rat”, do proznih ostvarenja, poput romana „Nemoj da umreš pre smrti”, Jevtušenko je sveprisutan autor u Rusiji, poznat i prevođen širom sveta.


Komentari10
b6dc2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sandra
Uobičajeni repertoar desničarskih komentatora Politike: gnusno nepoštovanje, neznanje, anti-amerikanizam. I u smrti velikog pesnika se traže načini da se čovek ponizi, da se ističu teorije zavere i druge budalaštine. Tužno. Da ste samo koji stih Jevtušenka pročitali, bilo bi vam oprošteno.
natalija
Tačno 100% Hvala na komentaru!
Preporučujem 1
gospodo, stidite se
Komentatori, da li ste culi za izreku "O mrtvima sve najbolje". Stidite se losih reci o mrtvom pesniku.
@gospodo, stidite se - dva pitanja
Da li to vazi i za Hitlera, Pol Pota, Staljina,...mislim i oni su mrtvi ? Zasto ste "diskriminatorni" sa "godpodo" - i gospodje pisu komentare (cesto mnogo bolje nego "gospoda")?
Preporučujem 3
Zoran V. Tosovic
Poreklom iz Sibira , ali sa prezimenom iz Istocne Ukrajine ! A znate li zasto ? Zato sto su jos ruski carevi slali sve koji im nisu bili po volji u taj strasni Sibir , sto su posle komunisti nastavili i usavrsili ! Citam upravo knjigu o sudbini ruskih povoloskih Nemaca ( Ida Bender : " Schön ist die Jugend ... bei frohen Zeiten " ) i zgrazavam se , uzasavam i placem nad sudbinom nevinih ljudi , dok " braca " Rusi " cute o komunistickim zlocinima , a Staljina vide kao pozitivnu licnost , a Putin i njegova ekipa uzimaju Drugi svetski rat , ili kako oni kazu " Otadzbinski rat " , za osnovu nacionalne samobitnosti i izgradnje savremene Rusije ! Mrzim Zapad ( ne obicne ljude i kulturu ) i mislim da sam najantizapadnije nastrojeni Srbin , ali ne volim ni Rusiju i Ruse , i cesto mi se povraca od njih ! Opsednutost Zapada mrznjom prema Rusiji i , s druge strane , Rusa i Srba komunizmom , za mene su potpuno nshvatljive stvari i mislim da i jedne i druge treba leciti !
Драгомир Ковачевић
Јевтушенко није био никакав "пример жртве коју су многи писци комунистичког света, поднели не би ли опстали и били прихваћени" (цитат из дневног издања Политике), с обзиром да су тај свој свет сматрали благодетним и успешним, с еманципованим становништвом, с којима се опходило као с "грађанима" а не као с "народом" где је то становништво, где су ти сељаци живели "као господа, племићи..." - да цитирам стих из његове "Станица Зима". И потом, као што се он питаше у тој поеми: где је још човек на свету, могао живети као господин? Овај пост-колонијал англосаксонски приступ смештању уметника у политичке епохе, заправо одражава убеђење да су и у нашим пределима, уметници у време социјализма, бил принуђени да се сагињу. Да, понеко можда, али тек понеко. Иако није био "комуњара", заплакао је кад је угледао заставу Совјетског савеза на бувљој пијаци. Њега је његова "Станица Зима" понела у свет, а она зима у "Крику јесењег јастреба" Бродскога је оборила у носталгију и лед Конектиката.
sibirski slavuj
"Bio je simbol sovjetske generacije" i umro je u Oklahomi.
nealternativni lesinar
mozda vam nisu rekli - SSSR vise ne postoji ( o tome da je 1991 otisao u SAD necu nista da kazem, tj kad su vece demokrate od najvecih demokrata zavladali Rusijom 90-tih)
Preporučujem 7

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja