nedelja, 15.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:03

Osnovne životne namirnice skuplje 10 odsto

„Po­li­ti­ki­na” kor­pa od 15 na­mir­ni­ca u ju­nu pro­šle go­di­ne vre­dela je 4.266 di­na­ra, a danas 4.619 di­na­ra
Autor: Jelica Anteljutorak, 04.04.2017. u 17:00
„Политикино” истраживање и званична статистика се не поклапају када је реч о поскупљењу хране (Фото Д. Јевремовић)

Cene pojedinih životnih namirnica u Srbiji poskupele su u proseku za oko deset odsto za manje od godinu dana. „Politikina” korpa od 15 proizvoda u junu prošle godine vredela je 4.266 dinara, a juče 4.619 dinara. Najviše su poskupela jaja, što je i uobičajeno u ovo doba godine, zbog veće potražnje i predstojećeg Uskrsa. Novi cenovnici našli su se i na pilećem mesu, mleku i mlečnim proizvodima, šećeru i kafi. Gotovo da nema proizvoda koji nije skuplji, a to je i subjektivan osećaj potrošača koji iz dana u dan odvajaju sve više novca za osnovne namirnice.

Šta kaže zvanična statistika
Cene proizvoda i usluga prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u februaru 2017. godine, u odnosu na januar 2017. godine, u proseku su porasle 0,7 odsto. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su 3,2 a sa decembrom 2016. godine 2,2 odsto.U odnosu na januar ove godine cene hrane i bezalkoholnih pića u februaru porasle su 1,6 odsto. Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva poskupeli su 1,3 procenta, a alkoholna pića i duvan 0,5 odsto. Cene usluga u restoranima i hotelima u ovom periodu skočile su 0,3 odsto, obrazovanja 0,1 odsto, dok je prema podacima zvanične statistike pad cena zabeležen na odeći i obući 2,2 odsto, komunikacijama 0,3 procenta, a zdravstvu 0,1 odsto. 

Prema rečima Vojislava Stankovića, agroekonomskog analitičara, cene rastu i uprkos tome što pada potrošnja i nema deficita u snabdevanju. Zato je, kaže, teško komentarisati ovakva kretanja, a jedino logično objašnjenje je da tržište u ovom trenutku ne funkcioniše kako bi trebalo. Po njegovom mišljenju postavlja se i pitanje marži koje niko ne kontroliše.

– Raspoloživa sredstva za hranu u dnevnoj potrošnji po stanovniku u Srbiji danas jedva prelaze dva evra, a udeo hrane u ličnoj potrošnji je od 36 do 38 procenata, što je iznad svih zemalja u EU. Lošiji smo i od Rumunije i Bugarske koje za hranu izdvajaju nešto više od 30 odsto. Da ne govorimo o visoko razvijenim zemljama u kojima taj udeo u ličnoj potrošnji ide i ispod 10 procenata – kaže Stanković.

Cene hrane su u Srbiji i dalje visoke i kako su više puta za naš list rekli u Ministarstvu trgovine, ovo bi moglo da se promeni konkurencijom u maloprodaji. Dolazak „Lidla“, kao prvog diskontnog lanca u Srbiji, kako se očekuje trebalo bi da donese i mogućnost da se potrošači snabdevaju hranom po nižim cenama, budući da su „Lidlovi“ cenovnici i do 30 odsto niži od najnižih u Srbiji. Navodno, većina domaćih trgovaca strepi pred ovim konkurentom, međutim stručnjaci kažu da je mala verovatnoća da će dolazak konkurencije u maloprodaji značajnije uticati na rast kupovne moći. I dok se u gradovima živi bolje, kako kažu, većina (u unutrašnjosti i manje razvijenim delovima zemlje) i dalje živi na rubu egzistencije, sa nedovoljno novca i za osnovne potrepštine.

– Ovakva cena mleka je na našem tržištu neprihvatljiva. To pokazuje i pad potrošnje, ne samo mleka, nego i sireva i drugih proizvoda. Na tržištu se već vidi da nam iz komšiluka, Hrvatske i Slovenije, stiže jeftinije mleko. Međutim, potrošnja i dalje ne prelazi 40 litara po stanovniku, dok u Nemačkoj dostiže sto litara po stanovniku godišnje – objašnjava Vojislav Stanković.

Kada je reč o potrošnji mesa – u rangu smo sa Albanijom. Prosečan građanin Srbije troši četiri kilograma junećeg i 15 kilograma svinjskog mesa, što je značajno manje u odnosu na evropski prosek koji iznosi 34 kilograma po stanovniku godišnje.

Kako preživeti? Prosečna zarada isplaćena u Srbiji prošlog meseca iznosila je 46.990 dinara ili 379 evra. Prema rečima potrošača, uglavnom, snabdevajući se na sniženjima kojima trgovci sve više pribegavaju. Zbog pada prometa i borbe za kupcima, prodavci se utrkuju nedeljnim akcijama kada se u velikim lancima može kupiti meso po cenama nižim i do 20 odsto, a jeftinije su i druge namirnice poput mleka, sireva, suhomesnatih proizvoda...


Komentari33
68911
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stefan Petkovic
Sve po evropskom standardu osim plata. *suVomesnatih proizvoda, Politiko.
Ljubisa Vukovic
Medju ekonomskim 'paradoksima' recitiji je Giftinov paradoks: 'sa povecanjem cene hleba njegova potrosnja raste' jer oskudniji novcani fondovi ne dozviljavaju potrosacima kupovinu sire lepeze proizvoda hrane, da se u tom sektoru potrosnje zadrzim. Ostali paradoksi i zablude. Prvo, marze i hrana; "uzivamo" u tzv. ' slobodnom trzistu koje ovde podrazumeva da se cene 'zidaju' kako se kome prohte. Setih se SFRJ, rezim regulisanih marzi; u trgovini na veliko mogu ucestvovati najvise dva posrednika koji dele jediinstvenu marzu a u trgovini na malo samo jedan ucesnik. To nije sputavalo razvoj trgovine -RKB, C-market, Centroslavija, Angropromet-Nis...Ovde se licitira sa dolaskom " Lidla" kao da ce to nesto bitno promeniti; ponasace se ' racionalno' kao i drugi lanci bez obzira sto ce imati odredjene " akcije" za uzi izbor tzv. mesovite robe. To vidimo u Grckoj. Zablude. A kvalitet-na sta se svela 'formula' za kafu? Deklarisanje-bezbednost proizvoda? Kljucno je pravilno definisati problem?
Ko to tamo peva
Mora neko da plati onolike sendvice pa jos i voznje autobusima sirom zemlje
dasa
Ne da nam ide ali samo prema ponoru.Nema nam spasa kad je predsednik lik koji ne poštuje ustav i pljačka penzionere.
Милош
Зашто о томе нисте писали пре избора? Кога је сад брига?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja