ponedeljak, 08.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 04.04.2017. u 17:00 Jelica Antelj

Osnovne životne namirnice skuplje 10 odsto

„Po­li­ti­ki­na” kor­pa od 15 na­mir­ni­ca u ju­nu pro­šle go­di­ne vre­dela je 4.266 di­na­ra, a danas 4.619 di­na­ra
„Политикино” истраживање и званична статистика се не поклапају када је реч о поскупљењу хране (Фото Д. Јевремовић)

Cene pojedinih životnih namirnica u Srbiji poskupele su u proseku za oko deset odsto za manje od godinu dana. „Politikina” korpa od 15 proizvoda u junu prošle godine vredela je 4.266 dinara, a juče 4.619 dinara. Najviše su poskupela jaja, što je i uobičajeno u ovo doba godine, zbog veće potražnje i predstojećeg Uskrsa. Novi cenovnici našli su se i na pilećem mesu, mleku i mlečnim proizvodima, šećeru i kafi. Gotovo da nema proizvoda koji nije skuplji, a to je i subjektivan osećaj potrošača koji iz dana u dan odvajaju sve više novca za osnovne namirnice.

Šta kaže zvanična statistika
Cene proizvoda i usluga prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u februaru 2017. godine, u odnosu na januar 2017. godine, u proseku su porasle 0,7 odsto. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su 3,2 a sa decembrom 2016. godine 2,2 odsto.U odnosu na januar ove godine cene hrane i bezalkoholnih pića u februaru porasle su 1,6 odsto. Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva poskupeli su 1,3 procenta, a alkoholna pića i duvan 0,5 odsto. Cene usluga u restoranima i hotelima u ovom periodu skočile su 0,3 odsto, obrazovanja 0,1 odsto, dok je prema podacima zvanične statistike pad cena zabeležen na odeći i obući 2,2 odsto, komunikacijama 0,3 procenta, a zdravstvu 0,1 odsto. 

Prema rečima Vojislava Stankovića, agroekonomskog analitičara, cene rastu i uprkos tome što pada potrošnja i nema deficita u snabdevanju. Zato je, kaže, teško komentarisati ovakva kretanja, a jedino logično objašnjenje je da tržište u ovom trenutku ne funkcioniše kako bi trebalo. Po njegovom mišljenju postavlja se i pitanje marži koje niko ne kontroliše.

– Raspoloživa sredstva za hranu u dnevnoj potrošnji po stanovniku u Srbiji danas jedva prelaze dva evra, a udeo hrane u ličnoj potrošnji je od 36 do 38 procenata, što je iznad svih zemalja u EU. Lošiji smo i od Rumunije i Bugarske koje za hranu izdvajaju nešto više od 30 odsto. Da ne govorimo o visoko razvijenim zemljama u kojima taj udeo u ličnoj potrošnji ide i ispod 10 procenata – kaže Stanković.

Cene hrane su u Srbiji i dalje visoke i kako su više puta za naš list rekli u Ministarstvu trgovine, ovo bi moglo da se promeni konkurencijom u maloprodaji. Dolazak „Lidla“, kao prvog diskontnog lanca u Srbiji, kako se očekuje trebalo bi da donese i mogućnost da se potrošači snabdevaju hranom po nižim cenama, budući da su „Lidlovi“ cenovnici i do 30 odsto niži od najnižih u Srbiji. Navodno, većina domaćih trgovaca strepi pred ovim konkurentom, međutim stručnjaci kažu da je mala verovatnoća da će dolazak konkurencije u maloprodaji značajnije uticati na rast kupovne moći. I dok se u gradovima živi bolje, kako kažu, većina (u unutrašnjosti i manje razvijenim delovima zemlje) i dalje živi na rubu egzistencije, sa nedovoljno novca i za osnovne potrepštine.

– Ovakva cena mleka je na našem tržištu neprihvatljiva. To pokazuje i pad potrošnje, ne samo mleka, nego i sireva i drugih proizvoda. Na tržištu se već vidi da nam iz komšiluka, Hrvatske i Slovenije, stiže jeftinije mleko. Međutim, potrošnja i dalje ne prelazi 40 litara po stanovniku, dok u Nemačkoj dostiže sto litara po stanovniku godišnje – objašnjava Vojislav Stanković.

Kada je reč o potrošnji mesa – u rangu smo sa Albanijom. Prosečan građanin Srbije troši četiri kilograma junećeg i 15 kilograma svinjskog mesa, što je značajno manje u odnosu na evropski prosek koji iznosi 34 kilograma po stanovniku godišnje.

Kako preživeti? Prosečna zarada isplaćena u Srbiji prošlog meseca iznosila je 46.990 dinara ili 379 evra. Prema rečima potrošača, uglavnom, snabdevajući se na sniženjima kojima trgovci sve više pribegavaju. Zbog pada prometa i borbe za kupcima, prodavci se utrkuju nedeljnim akcijama kada se u velikim lancima može kupiti meso po cenama nižim i do 20 odsto, a jeftinije su i druge namirnice poput mleka, sireva, suhomesnatih proizvoda...

Komеntari33
cd632
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stefan Petkovic
Sve po evropskom standardu osim plata. *suVomesnatih proizvoda, Politiko.
Ljubisa Vukovic
Medju ekonomskim 'paradoksima' recitiji je Giftinov paradoks: 'sa povecanjem cene hleba njegova potrosnja raste' jer oskudniji novcani fondovi ne dozviljavaju potrosacima kupovinu sire lepeze proizvoda hrane, da se u tom sektoru potrosnje zadrzim. Ostali paradoksi i zablude. Prvo, marze i hrana; "uzivamo" u tzv. ' slobodnom trzistu koje ovde podrazumeva da se cene 'zidaju' kako se kome prohte. Setih se SFRJ, rezim regulisanih marzi; u trgovini na veliko mogu ucestvovati najvise dva posrednika koji dele jediinstvenu marzu a u trgovini na malo samo jedan ucesnik. To nije sputavalo razvoj trgovine -RKB, C-market, Centroslavija, Angropromet-Nis...Ovde se licitira sa dolaskom " Lidla" kao da ce to nesto bitno promeniti; ponasace se ' racionalno' kao i drugi lanci bez obzira sto ce imati odredjene " akcije" za uzi izbor tzv. mesovite robe. To vidimo u Grckoj. Zablude. A kvalitet-na sta se svela 'formula' za kafu? Deklarisanje-bezbednost proizvoda? Kljucno je pravilno definisati problem?
Ko to tamo peva
Mora neko da plati onolike sendvice pa jos i voznje autobusima sirom zemlje
dasa
Ne da nam ide ali samo prema ponoru.Nema nam spasa kad je predsednik lik koji ne poštuje ustav i pljačka penzionere.
Милош
Зашто о томе нисте писали пре избора? Кога је сад брига?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja