petak, 05.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 04.04.2017. u 11:37 J. Kavaja

Onakav si kakva ti je pretraga

„Gugl”, „Fejsbuk” i „Tviter” sakupljaju najviše podataka o korisnicima na internetu
Просечан корисник дневно посети на стотине страница које остају забележене у историји претраге (Фото Ројтерс/Ф. Леноа)

Dok se Donald Tramp sprema da potpiše odluku izglasanu nedavno u američkom kongresu, koja će dodatno smanjiti privatnost korisnika interneta, aktuelne su preporuke stručnjaka kako zaštititi lične podatke koji su u digitalnoj eri roba za prodaju. I to ne samo u SAD, na koje se nove mere odnose, jer podaci koje ostavljamo dok krstarimo internetom predstavljaju pravi rudnik informacija na osnovu kojih se može otkriti mnogo o osobi, od zdravstvenog stanja preko kupovnih navika do osetljivih podataka o ličnosti.

Kongres i prethodno Senat glasanjem su olakšali američkim pružaocima usluge interneta da ravnopravno sa kompanijama poput „Gugla” i „Fejsbuka” ubiru plodove tzv. ekonomije špijuniranja korisnika, u kojoj je sve što oni rade na internetu proizvod koji se može unovčiti, prvenstveno kod oglašivača.

Prosečan korisnik dnevno poseti na stotine stranica koje ostaju zabeležene u istoriji surfovanja. Različiti akteri pokušavaju da obezbede pristup toj istoriji tako da skoro svaki korak u onlajn okruženju prate i snimaju stotine nevidljivih pratilaca. Reč je o mreži skrivenih „senzora” koji, ne odajući ničim svoje prisustvo, skupljaju ove podatke. Ali šta ako neko dođe do ovih obimnih baza i ukrsti podatke? Istraživačka laboratorija fondacije „Šer” nedavno je uz pomoć alata nemačke organizacije „Taktikal tek” na osnovu tih nevidljivih pratilaca rekonstruisala profil, kretanje i interesovanja jedne osobe.

Švajcarski novinar, koga predstavljaju kao mister Džej, pružio im je uvid u deo svoje istorije surfovanja, na osnovu čega su istraživači, analizirajući posećene adrese, posebno popularnih usluga „Gugla” (mape, „Jutjub”, pretragu), uspeli da stvore sliku o tome kako izgleda njegov radni dan, a kako dan odmora, šta ga interesuje, a šta planira, pa čak i kako izgleda apartman koji je iznajmio prilikom jednog putovanja u inostranstvo.

Saveti za bezbednije surfovanje
Stručnjaci za onlajn bezbednost imaju nekoliko preporuka kako zaštiti istoriju surfovanja. Jedan od njih je da se koristi brauzer „tor”, koji onemogućava praćenje posećenih sajtova i ne otkriva lokaciju. Priznaju, međutim, da je on više za ljude koji se dobro razumeju u tehnologiju, jer ga nije baš lako instalirati. Takođe, usporava internet i mora redovno da se ažurira da bi se obezbedila sigurna veza.
Drugi predlog je da se koristi VPN – virtuelna privatna mreža u okviru javne mreže. Ona „maskira” računar ili telefon dok posećuje sajtove i vrši enkripciju podataka tako da niko, pa ni provajder interneta ne može da prati saobraćaj. I ovde bi trebalo da postoji oprez, jer i VPN može da prodaje podatke. Zato se umesto besplatnih preporučuju one koje se plaćaju.
Savet je i da se instalira neka od aplikacija koje blokiraju praćenje korisnika („Privacy Badger”, „Ghostery”) i da se gde god je to moguće promene podešavanja privatnosti. Na primer, „Gugl” prati lokaciju korisnika i čuva istoriju pretraga, ali to može da se zaustavi u nekoliko poteza.

I da nisu znali njegovo ime, lako su mogli da ga otkriju zahvaljujući tome što „Fejsbuk” insistira na upotrebi pravog imena. Eksperiment je takođe pokazao koje kompanije izvlače najviše podataka o korisnicima. Nije iznenađujuće da „Gugl”, „Fejsbuk” i „Tviter” spadaju u kompanije sa najvećim brojem „tragača”.

Istraživačima bi oduzelo previše vremena da čitaju sve stranice koje je gospodin Džej posećivao. Zato su koristili „Guglov” alat „Cloud Natural Language” koji može da na osnovu ključnih reči iz dokumenata, novinskih tekstova ili blogova izvlači informacije o ljudima, mestima i događajima. Takođe može da „razume” raspoloženje o nekoj temi na društvenim mrežama ili analizira nameru u nekom razgovoru.

Sve što su otkrili vodi do zaključka da ako bi neka privatna kompanija ili državna služba primenila ovu tehniku na velikom uzorku populacije, to bi predstavljalo zastrašujući uvod u projekat „policije za misli” (referenca na tajnu policiju iz Orvelove „1984”) koja bi hapsila ljude na osnovu sumnje da planiraju da počine zločin, upozorava evropska mreža organizacija za zaštitu digitalnih prava i sloboda EDRI.

U istraživanju se pominje još jedan zanimljiv projekat koji može da pruži uvid u buduću primenu analize podataka kao što je onlajn istorija. Program „adams” agencije „Darpa”, koja razvija nove tehnologije za američku vojsku, vredan 35 miliona dolara, trebalo bi da otkrije i spreči insajderske pretnje. Na primer, da „vojnik dobrog mentalnog zdravlja odjednom postaje sklon ubistvu ili samoubistvu”, ili da „insajder postane zlonameran” ili da „vladin službenik zloupotrebi položaj da podeli poverljive podatke”.

„Ovim projektom se suštinski stvara platforma da se u velikim sistemima otkrije potencijalni novi Edvard Snouden ili Čelsi Mening tako što će se analizirati istorija internet pretrage pojedinaca, uz ostale izvore, kao što su podaci o telefonskim razgovorima i lokaciji”, navodi se u istraživanju. Dodaje se da pomama za podacima nije ograničena na zapadne zemlje, jer i u Kini se radi na tome da se razvije softver koji bi kombinovanjem podataka o navikama i ponašanju običnih građana predviđao terorističke napade pre nego što se dese.

Komentari0
4b5dc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja