subota, 21.10.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:08

Izvezemo IT usluga koliko voća i povrća

Autor: Aleksandar Mikavicačetvrtak, 06.04.2017. u 20:00
Прошле године смо извезли воћа и поврћа у вредности од 755 милиона евра (Фото А. Васиљевић)

Prema podacima koje je „Politika” dobila od Narodna banke Srbije, izvoz kompjuterskih usluga u 2016. godini dostigao je 739,5 miliona evra, a trgovinski saldo bio je u plusu 407,3 miliona evra. Izvoz usluga telekomunikacija, kao i komunikacijskih i informacijskih usluga, u prošloj godini povećan je 21 procenat u odnosu na prethodnu, a njihov suficit je 28,3 odsto nadmašio 317,4 miliona evra ostvarenih u 2015. godini.

Prošlogodišnjim izvozom softvera približio se ostvarenoj vrednosti izvoza povrća i voća (755 miliona evra), a premašio je vrednost izvoza žitarica i proizvoda od njih (656 miliona evra) i pogonskih mašina i uređaja (628 miliona evra). U prvih pet grupa robe sa najvećim učešćem u prošlogodišnjem srpskom izvozu, tri navedene su zauzimale od trećeg do petog mesta.

Zanimljivo je da su u 2015. godini samo kukuruz i smrznuto voće imali bolji trgovinski bilans i veći doprinos smanjenju spoljnotrgovinskog deficita. Lane smo kukuruz izvezli za 342,9 miliona evra, a uvezli za 12,3 miliona, tako da je neto izvoz kukuruza iznosio 330,6 miliona evra. Ukupna vrednost izvoza smrznutog voća dostigla je 340,8 miliona evra, a njegov suficit trgovinskog bilansa vredeo je 318,2 miliona evra.

Inače, sektor telekomunikacijskih, kompjuterskih i informacijskih usluga od 2007. beleži najdinamičniji rast vrednosti izvoza u sektoru usluga Srbije.

Prema rezultatima istraživanja Mirjane Gligorić i Milojka Arsića, profesora beogradskog Ekonomskog fakulteta, u prethodnih nekoliko godina Srbija beleži snažan rast izvoza usluga, a raste i njihov pozitivan saldo, što bitno doprinosi smanjenju tekućeg deficita. U periodu 2010–2015. prosečna godišnja stopa rasta izvoza ovih usluga bila je 25,5 odsto. Srbija je u ovom petogodišnjem periodu po brzini rasta izvoza IT usluga bila na drugom mestu od svih zemalja centralne i istočne Evrope, odmah iza Litvanije.

„Od 2012. do 2015. godine gotovo jedna trećina smanjenja tekućeg deficita, a u 2015. gotovo dve trećine, duguje se povećanju neto izvoza usluga, što je u bitnoj meri posledica izraženog rasta izvoza kompjuterskih (IT) usluga”, ukazuju autori.

Ostvareni suficit u razmeni kompjuterskih usluga u 2015. godini pokrivao je 7,2 odsto deficita robne razmene, a u prvih devet meseci 2016. godine čak 11,5 odsto. Izvezena vrednost kompjuterskih usluga činila je 10,6 odsto ukupne vrednosti izvoza usluga u 2015, a 12,7 odsto u prvih devet meseci 2016. godine.

Prema podacima Svetske banke, izvoz usluga informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT) u svetu u 2014. godini dostigao je 1.536 milijardi dolara . Sa ostvarenim izvozom od 1,76 milijardi dolara Srbija je zauzela 52. poziciju u 2014, dok je prema podacima za 2015. godinu na 50. mestu. U poređenju sa zemljama u okruženju, bolje su rangirane samo Rumunija i Bugarska.

Najveći izvoz kompjuterskih usluga po stanovniku u 2014. godini imale su Estonija, Češka i Mađarska. Izvoz IT usluga po stanovniku u 2014. godini u ove tri zemlje iznosi 162 evra, što je 3,4 puta više nego Srbije.

Domaća stručna javnost je saglasna da Srbija za nekoliko godina može da udvostruči vrednost izvoza ovih usluga.

– Dalji rast izvoza kompjuterskih usluga doprineo bi da strani investitori Srbiju doživljavaju kao zemlju sa kvalitetnim ljudskim kapitalom, a ne zemlju jeftine radne snage – ubeđena je Mirjana Gligorić. – To bi dovelo do priliva poželjnih stranih ulaganja, otvaranja novih radnih mesta pre svega za visokokvalifikovane radnike i porastu produktivnosti. Zato je od posebne važnosti državna podrška razvoju IT sektora i izvozu IT usluga kroz opšte reforme za unapređenje uslova poslovanja i politiku obrazovanja.

Vlada Srbije je sredinom novembra prošle godine usvojila Strategiju razvoja industrije informacionih tehnologija sa merama za poboljšanje uslova poslovanja domaćih IT kompanija, podsticanje osnivanja novih preduzeća i proizvodnje sopstvenih proizvoda i podrške razvoju kadrova.

Ova nova industrijska grana vapi za kadrovima kojih nema, naročito za programerima. Prema nekim procenama, odmah bi moglo da se zaposli 30.000 IT stručnjaka koji bi imali najmanje dvostruko veću platu od prosečne u privredi. Nevolja je u tome što godišnje neophodnu diplomu stekne 1.000 do 1.500 mladih ljudi.

Upućeni tvrde da bi do 2020. u Srbiji moglo da se otvori od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u oblasti informacionih tehnologija, a država je postavila cilj da se do 2020. izvoz usluga u IT sektoru poveća na milijardu evra. Zato je nedavno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave izabralo prvih 100 polaznika obuke prekvalifikacije za rad u IT sektoru.


Komentari29
1332a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

neko tamo
Srpski IT sektor je lud ako bude cekao da se iskoluju softverasi u Srbiji. Pametnije je uvoziti ih iz Ukrajine...Sigurno ih ima dosta koji bi odmah dosli ali treba to da se lepo organizuje...
Beogradjanin Schwabenländle
У овој грани привреде може веома лако а стим и добро да се ради у позадини без велике рекламе, шта значи да се нигде не региструје, једноставно не постоје.
bosko sarenac
od 60 000 do 200 000 mesecno je ta crkavica :)
Uzgoj japanskih prepelica
Malo je poslova u kojima se na uloženih 4.500,00 dinara za mesec dana može zaraditi 24.000,00 dinara, a upravo ovoliko novca donosi uzgoj japanskih prepelica. Isplativost uzgoja japanskih prepelica ogleda se u malom utrošku hrane, jer prepelica pojede 2,7 kg koncentrata da bi snela oko 90 jaja. Jaje na tržištu vredi od 10 do 12 dinara. Primera radi od jaja koja snese sto japanska prepelica za mesec dana može se zaraditi i 24.000,00 dinara, dok se za njihovu ishranu utroši oko 4.500,00 dinara. Zarada se ostvaruje pošto se prvo uloži u opremu i matično jato japanskih prepelica.
Узун Мирко
Још када би мека роба ("софтвер") где би нам крај био! Овако, зарадићете криву кичму, ослепити и умрети пре шездесете године због непрекидног седења и буљења у монитор.
Узун Мирко
"Још када би софтвер могао да се једе, где би нам био крај!"
Preporučujem 13

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja