četvrtak, 22.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:44

Volterova lična biblioteka u Sankt Peterburgu

Šta se sve čuva u Ruskoj nacionalnoj biblioteci, jednoj od deset najvećih na svetu, koliko srpskih srednjovekovnih knjiga tu ima i koja je najstarija biblioteka u Rusiji, govori Aleksandar Ivanovič Vislij
Autor: Gordana Popovićpetak, 07.04.2017. u 17:52
Једна од десет највећих библиотека на свету (Фото Пинтерест)

Kada su boljševici došli na vlast u Rusiji, mnogo je bogatih ljudi plemićkog porekla otišlo u emigraciju, a pošto su odlazili u žurbi ostavljali su lične biblioteke koje su najednom postale ničije. Jedan od ukaza nove vlasti iz 1918. godine odnosio se na oduzimanje tih biblioteka i njihovo predavanje državi, što je zapravo omogućilo da se one sačuvaju. Uglavnom su ih premeštali u Sankt Peterburg i u Moskvu, a broj knjiga koje su se kao reke slivale u te biblioteke između 1918. i 1920. godine bio je toliki da bibliotekari nisu uspevali da ih sve registruju. Tih godina u ruske biblioteke dospele su i srpske srednjovekovne knjige kojih sada samo u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu ima 370.

Ovo je samo jedna od zanimljivosti koje nam je ispričao Aleksandar Ivanovič Vislij, generalni direktor Ruske nacionalne biblioteke u Sankt Peterburgu, ovih dana gost Beograda na poziv SANU, gde je potpisao sporazum o saradnji, održao predavanje, a zatim posetio i druge institucije. Ovim sporazumom srpske srednjovekovne knjige koje poseduje Ruska nacionalna biblioteka, a među kojima su Vukanovo jevanđelje, Radoslavljevo jevanđelje, jevanđelje Nikole Stanjevića, kao i 166. list Miroslavljevog jevanđelja, biće prebačene u digitalnu formu kako bi postale dostupne svim naučnicima. Nije, naime, sigurno da svih 370 knjiga pripada srpskom nasleđu i zato je nužno dati ih naučnicima na uvid da istraže šta pripada srpskom, a šta možda bugarskom, makedonskom ili ruskom nasleđu.  

– Reč je o rukopisima napisanim pre gotovo hiljadu godina na staroslovenskom jeziku i većina od njih nije sačuvana na teritoriji same Srbije, gde su se neprekidno vodili ratovi. Ruski sveštenici i trgovci izneli su ih iz Srbije i poklonili ih caru, a on ih je poklonio bibliotekama u Sankt Peterburgu i u Moskvi, gradovima koji su imali sreću da se u njima nije vodio rat. Jeste bila blokada Petrograda, Nemci jesu bili blizu Moskve, ali naše kulturno nasleđe nije stradalo. Međutim, ti trgovci nisu putovali samo u Srbiju, nego i na Svetu Goru, Makedoniju, Bugarsku i moguće je da među tim rukopisima ima i drugih, ne samo srpskih. To će samo naučnici moći da procene – kaže Aleksandar Ivanovič Vislij.

Ruska nacionalna biblioteka u Sankt Peterburgu osnovana je 1795. godine kao carska biblioteka kada je carica Katarina Velika izdala naredbu o njenom osnivanju. Zdanje se gradilo 17 godina i 1812. imperator Aleksandar Prvi je otvorio biblioteku.

– Prvi čitaoci, međutim, pojavili su se 1814. godine, posle rata sa Napoleonom. U samoj zgradi biblioteke bilo je predviđeno da stane 350.000 knjiga, a sada se u tom zdanju nalazi pet miliona knjiga i zato je malo tesno. Inače, biblioteka ima 37 miliona naslova. Već smo otvorili novu zgradu u Moskovskom bulevaru i sada se završava gradnja glavnog magacina u istom bulevaru, što će nam omogućiti da tih pet miliona knjiga iz stare zgrade prevezemo u novu kako bismo uradili remont, posle čega bismo ono najvrednije vratili u staru zgradu. Glavna zgrada biblioteke bi se i dalje nalazila u Nevskom bulevaru kao što je još na početku zamislila Katarina Velika i sada tražimo sredstva – kaže Aleksandar Ivanovič Vislij, tvrdeći da ne postoji upravnik biblioteke koji nam neće reći da država daje malo novca, mada on lično priznaje da u Rusiji država zaista vodi brigu o bibliotekama.

Po nekim informacijama Ruska nacionalna biblioteka iz Sankt Peterburga je najstarija biblioteka u Rusiji, ali naš sagovornik odmah to demantuje.

– Ne, najstarija je biblioteka moskovskog univerziteta Lomonosov, koji je osnovan 1755. godine, kada je otvorena i biblioteka. Ona sada nije najveća, ali je i dalje najstarija. Doduše, postoji biblioteka koja je nastala još ranije. Reč je o zbirci muzeja Kunstkamera, koji je osnovao Petar Veliki. Kasnije je iz ove biblioteke nastala biblioteka Akademije nauka u Sankt Peterburgu. Ali čak ni ona nije najstarija. Još je Ivan Grozni skupio za to vreme zaista impozantnu biblioteku i smatra se da je ta zbirka izgubljena. Ali nije sasvim tako, jer je posle njegove smrti zbirka prešla kod raznih plemića i posle se ipak našla u Ruskoj državnoj biblioteci koja se u narodu zove „Lenjinka”. Dakle, pitanje o najstarijoj biblioteci u Rusiji je za naučno istraživanje – smeje se Ivanovič Vislij.

Biblioteka u Sankt Peterburgu je na listi deset najvećih biblioteka na svetu, na kojoj se još nalaze i Kongresna biblioteka SAD u Vašingtonu, Britanska biblioteka, Biblioteka na Harvardu, Njujorška javna biblioteka, te nacionalne biblioteke Nemačke, Francuske, Kine, Kanade...

– Svakako, Kongresna biblioteka SAD je veća od Ruske nacionalne biblioteke, dok je biblioteka Nemačke manja. Međutim, poređenje sa nacionalnim bibliotekama Francuske, Španije, Velike Britanije, već je diskutabilno pitanje. Na primer, u Britanskoj biblioteci kažu da u fondovima imaju 160 miliona jedinica, ali svi patenti su takođe u tom broju bibliotekarskih jedinica, dok Ruska nacionalna biblioteka uopšte ne sadrži patente, jer u Moskvi postoji posebna biblioteka za patente. Ne možemo da upoređujemo po broju jedinica, ali je jasno da je Ruska nacionalna biblioteka starija od Britanske biblioteke koja je formirana 1972. godine spajanjem Biblioteke britanskog muzeja, Nacionalne biblioteke Velike Britanije, Biroa za patente i još 4 organizacije. Bez obzira na to što je Biblioteka britanskog muzeja formirana 1759. godine, sada se sve tako objedinjene vode od 1972 – objašnjava naš sagovornik.

Aleksandar Ivanovič Vislij kaže da je teško izdvojiti naslove najdragocenijih dela koja se čuvaju u Ruskoj nacionalnoj biblioteci. Bilo koja knjiga koja je pisana rukom pre hiljadu godina nema cenu, ističe on.

– Knjige koje su napisane još pre nego što je postojala mogućnost da se štampaju, poput Biblije, naše su svetinje i nemoguće je reći koja od njih je važnija ili ređa. Svaka je od neprocenjive važnosti. Ali posebno interesovanje može da izazove cela zbirka. Na primer, u Ruskoj nacionalnoj biblioteci čuva se Volterova lična biblioteka. Katarina Velika se dopisivala s njim, kao tada glavnim slobodoumnim filozofom Evrope, i posle njegove smrti jednostavno je kupila celu njegovu ličnu biblioteku koja broji 4.500 knjiga. Kako to da procenimo? Neprocenjivo je! – kaže na kraju Aleksandar Ivanovič Vislij.

 


Komentari3
c6a13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miodrag Bumbuc
Pre nego sto vrate nase knjige, neka ih fotokopiraju!!!
Књиге су вредност
Много је и изнешено. Прва станица су били Сремски Карловци, Срби су их удомили. После су одатле одлазили у бели свет. У својој библиотеци имам неке вредне књиге које су ми поклањали загранични Руси. За мене је био шок када кажу: "Срби су старији од Словена. " По њиховоом казививању у зидинама Кремља је Александриска библиотека коју су Срби склонили пред Турском најездом. Кремљ још увек неће да је отвори из само њима знаних разлога. Било како било, историју пишу победници и обично није у сагласју са истином, али данас јак ветар у леђа историским истинама су генетика, антропологија, лингвистика, археологија...и остале моћне науке које су једногласне: Порфирогенет је тежак фалсификат.
Jacob
Postovani, Slazem se da su knjige vrednost. I to od neprocenjivog znacaja. I slazem se da istoriju pisu pobednici i da ima neistina u onome sto se predstavlja, ali u krajnjoj liniji da li je to i bitno za nas? Hocemo li biti bolji ljudi i napredniji ako se ispostavi da smo ovde hiljadama godina i da smo najnaprednije pleme bili u Starom veku? Mi Srbi smo skloni da pravimo mitove od svega. I mislim da bi nam takva saznanja i da su tacna donela mnogo vise stete nego koristi. Nazalost. Na stranu sto je jedan veliki zagranicni Rus i najveci vizantiolog 20-og veka, a nas akademik, Georgije Ostrogorski na ogromnom broju mesta svog naucnog rada potvrdjivao da je Porfirogenit u pravu.
Preporučujem 36

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja