Zahvaljujući afirmativnim merama za povećanje broja romskih srednjoškolaca koji se upisuju na fakultete, broj akademaca iz redova romske nacionalne manjine raste iz godine u godinu. U praksi, međutim, ima i zloupotreba: mesta na budžetu namenjena romskim studentima zauzimaju i pretendenti na indeks koji se prijavljuju kao pripadnici ove nacionalne manjine, iako to nisu.
Procene romskih organizacije su da se na takav način svake godine „odlije” između deset i dvadeset odsto indeksa namenjenih romskim studentima.
Sve su to bili razlozi zbog kojih je, povodom 8. aprila, Međunarodnog dana Roma, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković organizovala susret romskih studenata sa Mladenom Šarčevićem, ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Na sastanku je predloženo da se pre davanja preporuke za upis na fakultet formira komisija čiji bi članovi utvrdili da li svršeni srednjoškolac koji pretenduje na korišćenje afirmativnih mera upisne politike poznaje osnove romskog jezika, romsku kulturu i tradiciju i da li je učestvovao u projektima za poboljšanje položaja romske nacionalne manjine. Ovaj model predložila je grupa studenata romske nacionalne manjine iz nekoliko gradova, kao i Udruženje romskih studenata iz Novog Sada i NVO Vojvođanski romski centar za demokratiju. Reč je o radnom predlogu koji može biti dopunjavan i modifikovan, a trenutno nije sasvim jasno da li bi se pravo na afirmativne mere odnosilo i na one koje ispune uslove, a nisu pripadnici romske nacionalne manjine.
„Ovo je prvi sastanak studenata romske nacionalne manjine sa ministrom prosvete koji je organizovala Kancelarija poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kako bi se otvoreno pričalo o problemima koje imaju mladi akademci i predložile ideje kako da se ti problemi prevaziđu. Zahvaljujući mladom pravniku romske nacionalnosti koga smo zaposlili u našoj kancelariji, saznali smo kako se u praksi zloupotrebljavaju afirmativne mere. Drago nam je da je ministar izrazio spremnost da zajedno rešavamo ove probleme i tako omogućimo što većem broju mladih Roma da upisuju i završavaju fakultete, s obzirom na to da oni spadaju u najmanje obrazovanu populaciju“, izjavila je Brankica Janković.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević u izjavi za „Politiku“ izrazio je zadovoljstvo što je ove godine, zahvaljujući afirmativnim merama podrške, na fakultete širom Srbije upisano 178 romskih studenata – skoro dvostruko više nego prethodne godine kada ih je upisano svega 96. On je, međutim, dodao da su prosvetne vlasti primetile zloupotrebe prilikom upisa na fakultete od strane studenata neromske nacionalnosti. Zbog toga je pozdravio ideju romskih akademaca da komisija nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, prilikom izdavanja potvrde za upis na fakultet, ima pravo da proveri da li svršeni srednjoškolac poznaje romski jezik, kulturu i tradiciju.
Mladi pravnik Milan Nikolić, koji danas radi u Kancelariji poverenice za zaštitu ravnopravnosti, kaže da nikada ne bi upisao fakultet da nije bilo afirmativnih mera podrške romskim studentima. Naime, po stručnom uputstvu Ministarstva prosvete, svaki fakultet dužan je da odvoji po jedan odsto indeksa za pripadnike romske nacionalne manjine i studente sa invaliditetom. On je, međutim, 2013. godine izgubio pravo na studentski dom, jer su bolji prosek ocena imali studenti koji su se prilikom upisa na fakultet izjasnili kao Romi, iako su bili pripadnici većinskog naroda.
„Nakon završetka srednje škole budući student odlazi u Nacionalni savet romske nacionalne manjine sa molbom da dobije preporuku da može da koristi afirmativne mere na osnovu toga što je romske nacionalnosti. Tu preporuku dostavlja fakultetu na kome konkuriše – zajedno sa ostalom potrebnom dokumentacijom. Zloupotrebe nastaju zato što nacionalni savet praktično nikoga ne može da odbije i ne izda mu preporuku, jer svako može da se izjasni kao pripadnik romske nacionalne manjine. Prilikom apliciranja za studentski dom potrebna je potvrda nacionalnog saveta i kancelarije za inkluziju Roma da je osoba romske nacionalnosti – i tu se ponovo otvara prostor za zloupotrebu”, zaključuje Nikolić.
