sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 07.04.2017. u 17:00 Mladen Kremenović

BiH bez akciza za gorivo i 75 miliona evra od MMF-a

Nije bilo podrške da se u parlamentu BiH odobri dizanje cena goriva, što je uslov za isplatu druge tranše međunarodnog kredita
(Фото Гаспром)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – I pored silnih potreba koje svi nivoi vlasti u BiH iskazuju za kreditnim sredstvima međunarodnih finansijera, u sredu nije bilo dovoljno poslaničkih ruku da se u parlamentu BiH odobri uvođenje akcize i povećanje cene goriva, kao uslov za isplatu druge tranše kredita Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) od oko 75 miliona evra i održanje teško sklopljenog aranžmana sa tom finansijskom institucijom.

Razlog da se, bar zasad, ne podrži uvođenje dodatne akcize na gorivo od petnaest feninga (7,5 evrocenti) po litru, međutim, nije preterana zabrinutost što bi viša cena tog energenta dovela i do lančanog poskupljenja. Još manje je posredi briga zbog zavisnosti budžeta od kredita i stalnog rasta spoljnog i unutrašnjeg duga. Pozadina odluke je politička igra.

Da neće sve ići glatko, slutilo se još kada je Dodikov SNSD, koji je opozicija na nivou BiH, pre oko mesec dana odbio dalje učešće u radu parlamenta BiH, obrazlažući takav stav svojatanjem Predsedništva BiH kada je Bakir Izetbegović podneo ranije već odbačeni zahtev za reviziju presude BiH protiv Srbije.  

Svoje neučešće su dodatno potkrepili i ranije proklamovanim stavovima da u parlamentarnom radu ne kane učestvovati sve dok u rukovodstvu parlamenta BiH sedi Šefik Džaferović iz SDA, za kojeg tvrde da je imao sumnjivu ratnu ulogu.

Zaobilazeći parlamentarnu salu u Sarajevu, poslanici SNSD-a su sve vreme rivale iz Saveza za promene optuživali za „popustljivost”. Donedavno su i u ovom slučaju, uprkos tome što bi izostanak novca iz kredita poljuljao finansijsku stabilnost i u RS, poručivali da nije njihova briga kako rade organi BiH, napominjući kako vladajuće partije u Sarajevu treba da ispune obaveze prema kreditorima i Briselu.    

Podsećali su i na to da su vlasti u RS ispunile sve preuzete obaveze, među kojima je bilo i izuzetno bolnih koje su u Banjaluci pratili i ozbiljni protesti – poput usvajanja Zakona o radu u RS, pa je, kako su tvrdili, red da i vlasti na nivou BiH ispune svoj deo nepopularnih obaveza.   

Uprkos prethodnom pristanku na reforme, u Savezu za promene protivljenje uvođenju dodatnih akciza na gorivo obrazlažu brigom za poljoprivrednike, uveravajući da seljaci taj namet ne bi mogli podneti bez uvođenja plavog dizela. To su vlasti u RS ocenili kao netačno, pa uveravaju kako su opredeljeni za dodatnu pomoć poljoprivredi nakon uvođenja akciza na gorivo.   

Iako su u Dodikovom SNSD-u to prvi mah odbijali, njihovi poslanici su ipak došli na sednicu i glasali za ta rešenja, ali neophodne većine nije bilo. Sem SDS-a, i deo poslanika iz Izetbegovićeve SDA odbio je da se o tim predlozima glasa po hitnom postupku. O tome će se ponovo raspravljati krajem meseca, iako danas ističe prvobitno zadati rok MMF-a, uz očekivanja da bi on mogao biti neznatno produžen. 

Svesni da Dodikova partija bojkotuje Parlament BiH, ali i toga da u RS, kao i Federaciji BiH, postoji potreba za novcem iz kredita, iz SDS-a su prethodno ironično poručivali da „SNSD slobodno može da se vrati u poslaničke klupe i izglasa predložena rešenja”. Nakon što su seli u klupe, ali pošto predlozi nisu usvojeni, cela situacija poslužila je da se podsmešljivo narugaju: „SNSD se vratio, a sarmu probao nije”. Povratku SNSD-a u poslaničke klupe podsmehnuli su se i u bošnjačkom SDP-u rekavši kako bez njih „ništa nije bilo isto”, to jest da je bilo „manje konflikata” i da su „rasprave bile kraće”. 

Poslanica SDS-a Aleksandra Pandurević potvrdila je spekulacije o postojanju pritisaka da se usvoji povećanje akcize na gorivo rekavši kako joj je drago da je postojala većina koja se „usprotivila i SNSD-u i strancima” koji su vršili „stravičan pritisak na poslanike da povećaju akcize i uništimo poljoprivredu”.  

Milorad Dodik, predsednik RS, rekao je da „zbog ovakvog ponašanja srpskih predstavnika u Sarajevu, putevi, auto-putevi, zdravstvo, poljoprivrednici neće dobiti ono što je planirano”. 

Nemogućnost da se u organima BiH ispune preuzeti zadaci za premijerku RS Željku Cvijanović dokaz je „strašnog deficita kredibiliteta”, ali i potvrda nepostojanja parlamentarne većine na nivou BiH, zbog čega se SNSD pojavio kao „spasilački tim reformskih procesa”.

„Problem je nastao u SDA, gde nema podrške za ono što je predložio Savet ministara BiH, ali i onih koji se čvrsto drže SDA, a to je SDS”, uzvraća Cvijanovićeva.          

Komentari0
04cb8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja