Jedemo najviše hleba u Evropi

Osnovne životne namirnice u Srbiji skuplje su nego u Makedoniji i Crnoj Gori, a jeftinije od onih koje plaćaju građani Hrvatske , Slovenije i Bosne i Hercegovine, pokazalo je istraživanje „Politike”. Reč je o cenama petnaestak osnovnih proizvoda koje naša redakcija prati već nekoliko godina i koje se obično koriste u svakodnevnoj potrošnji u domaćinstvu. I u ovom istraživanju uporedili smo standardne cene istih proizvoda u trgovinama istog formata. Međutim, kada se ova korpa uporedi sa prosečnim zaradama u regionu dolazi se do zaključka da je naš standard najniži, jer se za prosečnu zaradu u Srbiji koja iznosi 379 evra može kupiti 10,5 ovakvih korpi. Sledi Makedonija koja sa zaradom od 363 evra ima novca za 11,4 ovakve nabavke, Bosna i Hercegovina 11,5, dok je prema ovoj našoj računici standard najbolji u Sloveniji čiji građani sa 1.020 evra prosečne plate mogu da odu mesečno 19,3 puta u nabavku ovih namirnica. U Hrvatskoj je prosečna zarada od 749 evra dovoljna za 14,3 ovakve kupovine.

– Kada se pogleda struktura ove korpe, zabrinjava i to što ona nije dostupna svim građanima Srbije, budući da se pojedini potrošači odriču namirnica koje ne mogu da plate. Kada pogledate strukturu potrošnje prehrambenih proizvoda vidi se da je kod nas niska potrošnja mleka i proizvoda od mleka, mesa i prerađevina, a dominira hleb i u sezoni, povrće. U ruralnim područjima i danas imate sredine u kojima deca odrastaju bez mleka jer im nije dostupno. Slabom potrošnjom ovog proizvoda, koji je najjeftiniji izvor proteina animalnog porekla, najugroženiji su deca i najstariji deo populacije – kaže za „Politiku” agroekonomski analitičar Vojislav Stanković.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je potrošnja poljoprivrednih proizvoda po stanovniku najniža u Evropi. Trošimo godišnje nešto više od četiri kilograma junećeg mesa, a stanovnici EU 14 kilograma. Potrošnja svinjskog mesa je 14 kilograma, dok u Evropskoj uniji prelazi 30 kilograma po stanovniku.

– Potrošnja mleka u Srbiji je 33 litre, a u Evropi dostiže i 100 litara po stanovniku. Kod nas svaki građanin godišnje konzumira 200 grama putera, a građani evropskih zemalja čak kilogram. Odraz siromaštva je potrošnja hleba i tu prednjačimo – više od 100 kilograma po stanovniku, a potrošači u Evropi upola manje – objašnjava Stanković. 

Više od četvrtine građana Srbije (25,5 odsto) živi u zoni siromaštva, dok još četrdesetak odsto njih živi neznatno bolje, pokazuju poslednji podaci zvanične statistike. U ukupnoj ličnoj potrošnji u našoj zemlji se samo za hranu i bezalkoholna pića mesečno izdvaja 35,4 odsto novca, što je daleko iznad evropskog proseka.

Stanković kaže da računica pokazuje da prosečan član domaćinstva u Srbiji za hranu i bezalkoholna pića ima na raspolaganju dnevno 2,13 evra. Zanimljivo je da je u Beogradu, po članu domaćinstva, za hranu raspoloživo 2,35 evra, u Vojvodini 1,91, a na jugu Srbije 1,93 evra.

– Mnoge će iznenaditi ovi podaci, ali oni pokazuju da su u ruralnim područjima naturalni prihodni i potrošnja mnogo veći u odnosu na gradove (imaju svoju proizvodnju i nisu mnogo vezani za nabavku tih proizvoda u trgovini) – dodaje on i kaže da su ukupni prihodi domaćinstva u Srbiji u ovom trenutku 57.986 dinara, a raspoloživa lična potrošnja po domaćinstvu je oko 26.000 dinara.

To je novac kojim bi trebalo prehraniti porodicu, platiti komunalne usluge, a tu su i odeća, obuća, zdravstvene usluge, troškovi za školovanje, kultura.