subota, 31.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 29.03.2008. u 22:00 Pol Krugman

Ludovali smo kao da je 1929.

Бранислав Кнежевић

Ako Ben Bernanke bude uspeo da spreči krah finansijskog sistema, dobiće zaslužene pohvale za svoj herojski trud.

Međutim, pitanje koje bi trebalo postaviti glasi: kako smo stigli dovde?

Zašto je finansijskom sistemu potrebno spasavanje?

Odgovor je da u suštini plaćamo cenu svojevoljne amnezije. Odlučili smo da zaboravimo šta se dogodilo tridesetih godina prošlog veka i odbivši da učimo iz istorije – mi je sada ponavljamo.

Suprotno popularnom uverenju, krah berze 1929. nije bio ključni momenat u Velikoj depresiji. Ono što je pretvorilo običnu recesiju u kolaps sa civilizacijskim posledicama bio je talas opsade banaka u Americi 1930. i 1931.

Kriza bankarstva trideset godina prošlog veka pokazala je da neregulisana finansijska tržišta bez nadzora suviše lako mogu da dožive katastrofalan sunovrat.

No, kako su decenije prolazile ova lekcija je zaboravljena i sada je učimo na teži način.

Da bi se razumeo problem, mora se znati šta banke rade.

Banke postoje da pomire suprotstavljene interese štediša i pozajmljivača. Štediše žele slobodu – pristup novcu za kratko vreme. Uzajmilac želi poverenje: neće da rizikuje da mu se iznenada zatraži otplata.

Banke obično zadovoljavaju želje obe strane: deponenti imaju pristup svom novcu kad god žele, a najveći deo novca koji se poveri bankama ide u dugoročne kredite. To funkcioniše zato što se povučeni novac manje-više nadomeštava novim depozitima, pa su banci potrebne samo skromne rezerve keša da bi svoja obećanja ispunila.

Međutim, ponekad – često samo na osnovu puke glasine – banka bude izložena navali štediša, kada veliki broj deponenata istovremeno pokušava da povuče novac. Tako banka iz koje deponenti hoće da povuku novac ostaje bez keša kojim podmiruje zahteve i može da propadne čak i ako je glasina bila lažna.

Da stvar bude gora, juriš na banku može da bude zarazan. Ako deponenti jedne banke izgube novac, verovatno će se unervoziti i deponenti druge banke, što pokreće lančanu reakciju. A može da bude i širih ekonomskih posledica: dok preživele banke pokušavaju da prikupe keš obustavljajući odobravanje kredita, nastaje začarani krug u kome navale na banke izazivaju slom kreditnog tržišta, zbog kojeg druge firme propadaju, a to opet stvara nove probleme za banke i tako dalje.

To je ukratko ono što se dogodilo 1930. i 1931. i zbog čega je Velika depresija bila onako dramatična. Zato se kongres postarao da se to nikada ne ponovi sistemom propisa i garancija koje su obezbedile zaštitnu mrežu za finansijski sistem.

I svi smo kasnije živeli srećno, ali ne zauvek.

Volstrit je negodovao zbog propisa koji su ograničavali rizik, ali i mogući profit. I malo-pomalo je izvrdao – jednim delom ubedivši političare da olabave pravila, ali uglavnom stvarajući „bankarski sistem u senci” koji se oslanjao na složene finansijske aranžmane kojim se zaobilazila bezbednosna regulativa bankarstva.

Na primer, u starom sistemu, štediše su imale zakonski strogo regulisano federalno osiguranje depozita, a banke su njihov novac koristile za stambene kredite. Vremenom je to, međutim, zamenjeno manje bezbednim sistemom.

Kako su godine prolazile, bankarstvo u senci je preuzimalo sve više posla jer su igrači u ovom sistemu bez propisa imali, izgleda, bolje ponude od konvencionalnih banaka. U međuvremenu, svi oni koji su brinuli zbog činjenice da novom, vrlom svetu finansija nedostaje sigurnosna mreža etiketirani su kao beznadežno staromodni.

U prevodu, ludovali smo kao da je 1929. – a sada je došla 1930.

Aktuelna finansijska kriza zapravo je „apdejtovana” verzija juriša na banke od pre tri generacije. Samo što ljudi sada ne izvlače novac iz banaka da bi ga stavili u slamarice, već rade ono što je današnji ekvivalent tome – izvlače novac iz bankarskog sistema u senci da bi ga pretvorili u blagajničke zapise. A posledica je kao i onda začarani krug finansijskog zatezanja.

Bernanke i njegove kolege u Federalnim rezervama čine sve što mogu da prekinu taj začarani krug. Možemo samo da se nadamo da će uspeti. U protivnom, nekoliko sledećih godina biće vrlo neprijatne – ne nova Velika depresija, nadamo se, ali sigurno najgora kriza posle više decenija.

Čak i ako Bernanke uspe, to nije način da se vodi ekonomija. Vreme je da se nauče lekcije iz tridesetih i da se ponovo uspostavi kontrola nad finansijskim sistemom.

(Objavljeno u Njujork Tajmsu 21. marta)

Komentari3
bd20a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zile
vredno je procitati sta pise majkl perelman, profesor iz kalifornije, u zadnjem delu Kradja americkog napretka- ili kako su desno-krilci osvojili vlast. Delo je ekonomske prirode. Ova kriza sada je kriza ustvaru tzv. vojnom Kejnijanizma. Taj englez Kejnz je kao sto je vec poznato predlozio da se kapitalizam pokusa spasiti povecanom ulogom drzave u ekonomiji sto se pretvorilo u dve vojne partije koje vladaju Amerikom. Naravno da ce cena da bude ogromna. Veca je steta od tzv. Demokrata, koji uvek rade suprotno od onoga sto obecaju da bi bili izabrani. To se vec godinama ponavlja. Sem toga ovaj pisac Krugman je desnicarski ludak. Tako ga strucnjaci iz sveta klasificiraju. On pojma nema vec prepisuje.
radisa
Sve se svodi na to ko komanduje stampanjem novca i burzom a ostalo je stvar manipolacija jos ako ste uz to vlasnik veceg broja banaka,osiguravajucih drustava,medija i raznih instituta u svim razvijenim drzavama sve postaje lagano.Bilo gdje zabodete ruke u novcane tokove uhvatite rep od barona Rothschilda.Jedan koji je pokusao staviti americku stampariju pod jurisdikciju Kongresa i cak ostampao jednu seriju USS$ sa crvenim brojevima da se rijesi privatnih bakara koji komanduju stamparijom FED-A je ubijen u Dalasu(Kenedy).Problem je sto dolar nije vise pretezna valuta rezerve,pa kada je adam u Iraku poceo prodavati naftu za Eure samo poslije 6mjeseci bombardiran kao sto ce biti i Iran koji je isto ucinio na dan sanoproglasenja "kosovo banana".29 kriza je spekulacija da se dovede Hitler,Musolini u kombinaciju II svjetskog rata da bi se Evropa stavila pod cizmu Novog svjetskog poretka i uskog kruga sa vrha piramide koje kontrolise sve od pocetka stampanja novca za potrebe Njenog velicanctva u Londonu.Bernake i njegov predhodnik koji je i jedan od krivaca za ulazak organizirani haos na Zemlji zbog dolara-WC papira koga ne prima dobije nosacem aviona ili atomsku bombu kao poklon ili ce novi poredak biti bez dolara ili nas nece biti vidjecemo nicija nije gorila do jutra.Daj Boze da se Srbi sloze,oboze,umnoze i ne gloze.
Мирко Контић
Нешто ми говори да је криза у Југославији деведесетих директно повезана са овим стањем у Америци сада.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja