nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:24

„Plava grobnica” u Trebinju i Beogradu

Milutin Bojić, generacijski vršnjak Stanislava Vinavera, Ive Andrića i Miloša Crnjanskog, bio je pesnik ozbiljnog filozofskog obrazovanja
Autor: Zoran Radisavljevićnedelja, 09.04.2017. u 21:25
Милутин Бојић (Фото Википедија)

Naučni skup, koji su organizovali Institut za književnost i umetnost iz Beograda, Biblioteka „Milutin Bojić” iz Beograda i opština Trebinje, posvećen je pesniku Milutinu Bojiću (1892–1917), koji je poživeo samo 25 godina.

Prvi deo okruglog stola, s temom: „Poetika Milutina Bojića”, u okviru projekta: „Smena poetičkih paradigmi u srpskoj književnosti 20. veka: nacionalni i evropski kontekst”, održan je u Trebinju 6.aprila, a nastavlja se danas i sutra u Institutu za za književnost i umetnost u Beogradu.

U Trebinju, pored izlaganja Jovana Delića i Aleksandra Jovanovića, bilo je zapaženo i slovo Svetlane Šeatović, rukovodioca projekta. Bojićeva Vizantija, u istorijskoj paradigmi, koju je sagledao pred Prvi svetski rat, i potom tokom boravka na Krfu, naglasila je Svetlana Šeatović, predstavlja najverodostojniji kritički pristup našoj srednjevekovnoj državi.

Kritikujući naše vladare u istorijskim dramama, Milutin Bojić je jasno video da mi nismo bili dostojni naslednici Vizanta, već oni koji su na njenoj nemoći gradili sopstvene kratkotrajne uspehe.

Svi potonji pesnici stvaraće svoju mistifikovanu Vizantiju, bez osvrta na našu ulogu u njenom rušenju. Pravi nastavljači Bojićeve slike Vizantije, neće biti pesnici, već prozni pisci Milorad Pavić i Goran Petrović.

U svom radu „Kultni sjaj umrlog pesnika”, Vesna Matović bavila se analizom  procesa konstituisanja Bojićevog pesničkog mita. Čini se da je on konstituisan još tokom rata 1917. i 1918. godine, i to u krfskom „Zabavniku”.

Temelje je postavio Branko Lazarević u prikazu pesničke zbirke „Pesme bola i ponosa” i elementi tog kulta jesu pesnikovo empatijsko poistovećenje sa nacionalnim kolektivom i njegovim tragičnim stradanjem, ekspresivnost pesničkog izraza koji daje osnovu da se govori o svojevrsnoj srpskoj Ilijadi ili Novom Kosovu.

Zorana Opačić se osvrnula na ratnu poeziju Milutina Bojića (1914–1917), koja je karakteristična po potrebi da se konkretan istorijski događaj, rat i stradanje naroda, mitskim antičkim i biblijskim motivima i motivima nacionalne istorije, kao i frekventnim uključivanjem odrednice „večno” u pevanje, univerzalizuju i vide kao činilac istorijskog toka, kao sudbinski usud i pravilnost, čime se strahota i užas vide kao prolazne, nešto što će, ma koliko nepodnošljivo jeste, biti prevaziđeno, baš kao i mnogo puta ranije.

Predrag Petrović bavio se Bojićevim biblijskim pesmama.

U Muzeju Hercegovine, zbornik radova: „Pesničke teme i poetski modeli Alekse Šantića”, s prošlogodišnjeg skupa, predstavili su Svetlana Šeatović, Jovan Delić i Aleksandar Jovanović. U Muzeju Hercegovine otvorena je i izložba srpskih ikona od 16. do 18. veka, iz crkava i manastira u BiH.

U Kulturnom centru u Trebinju, održana je svečana akademija – „Odavno je u prekidu veza s nebesima”, u čast Gojka Đoga, prošlogodišnjeg dobitnika nagrade „Jovan Dučić”. O Dučiću, i zavičaju, besedio je Gojko Đogo, a o nagrađenom pesniku govorio je Jovan Delić.

U okviru naučnog skupa u Beogradu, koji počinje danas, biće priređena izložba rukopisa iz zaostavštine Milutina Bojića, u istoimenoj biblioteci, i predstavljeno fototipsko izdanje „Pesama bola i ponosa”, u kojem je i čuvena pesma „Plava grobnica”. Ova knjiga, objavljena je samo nekoliko meseci pre pesnikove smrti, u Solunu.

Iz prvog izdanja sačuvano je samo osamnaest primeraka, zbog požara koji je izbio te 1917. godine. 

Naučni skup je posvećen pesničkom i dramskom delu Milutina Bojića, koje do danas nije sasvim dovoljno proučeno. Za sve nas, on je pesnik „Plave grobinice”, ali  učesnici skupa će pokazati i da je reč o mnogo svestranijoj umetničkoj i društveno važnoj ličnosti. Na skupu učestvuje 35 renomiranih proučavalaca srpske književnosti i istorije.

Milutin Bojić je personifikacija tragične sudbine i srpskog pesništva u vreme Prvog svetskog rata. Pesnik nesumnjivog izvornog i snažnog talenta, bezrezervno podržan od Jovana Skerlića, ostvario je sa 25 godina veliko lirsko i dramsko delo kao i poemu „Kain”.

Njegova „Sabrana dela”, objavljena 1978, u izdanju „Narodne knjige”, čine četiri obimna toma. Okrenut Bibliji i biblijskim motivima i likovima ostarelih sladostrasnika (David, Saloma), pa povezan sa vizantijskom tradicijom, on je već tada naslutio neke od puteva moderne srpske književnosti.

Razvijajući se i menjajući se ubrzano, od pesnika strasti, do pesnika „Zemlje oluje”, „Narandžinog cveta” i „Plave grobnice”, ističe Svetlana Šeatović, Milutin Bojić je i danas nesumnjivo jedna od najosobenijih i najznačajnijih pojava srpske moderne, pesnik kome rat nije dopustio da se razvije, već ga je prekinuo u punom zamahu.

Deleći sudbinu svoga naroda, kao učesnik oba Balkanska i Prvog svetskog rata, Bojić je intenzivno doživljavao ratne nesreće i smrti, učestvovao u književnom životu u vreme Prvog svetskog rata („Krfski zabavnik”) i ispevao stihove koji će biti inspirativni i za srpske pesnike krajem 20. veka (Ivan V. Lalić).

Iza njega su ostali i posthumno objavljeni soneti, koji takođe privlače istraživačku pažnju, jer su svedočanstvo i ličnog pesničkog bola.

U prvom talasu modernizma, nakon Drugog svetskog rata, Bojićev pesnički opus je stavljen na marginu srpskog pesništva 20. veka, da bi definitivno bio rehabilitovan tekstovima Miodraga Pavlovića i Ivana V. Lalića, sedamdesetih godina, prošlog veka.

Njegov dramski opus, dodaje Svetlana Šeatović, izizuzetno je važan i po tematskoj, i po formalnoj raznovrsnosti („Kraljeva jesen”, „Gospođa Olga”, „Uroševa ženidba”, „Lanci”), cenjen je i od najznačajnijih teatrologa našeg doba (Jovan Hristić).

U okviru dvodnevnog skupa u Beogradu, biće određeno mesto Milutina Bojića i u istorijskom, i književno-istorijskom kontekstu.

Podsetimo samo da je Bojić generacijski vršnjak Stanislava Vinavera, Iva Andrića i Miloša Crnjanskog. Milutin Bojić, bio je pesnik ozbiljnog filozofskog obrazovanja koji je, za razliku od većine naših parnasosimbolističkih pesnika, bio usmeren na nemačku, francusku i englesku literaturu i lektiru. Očekuje se da bi komparativno usmerena istraživanja, na dvodnevnom skupu u Beogradu, mogla, na mnoge teme, da ponude nove odgovore.


Komentari0
caabf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja