utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47
GRADIĆ PEJTON

Legalizacija uspomena

Autor: Miloš Lazićnedelja, 09.04.2017. u 21:55
(Фото З. Анастасијевић)

Neki dokoni hroničar je zabeležio da je do poslednjeg svetskog rata Makenzijevom, od Slavije do Čubure i kafane „Priština”, bilo nanizano trideset svratišta za odrasle, i da je većina imala „živu” muziku, vredan personal i veselu klijentelu.

A onda su kafane desetkovane, pa bi se danas mogle pobrojati na prstima jedne ruke: nema „Zorana”, „Novog Beograda” ni starog „Englezovca”, „Trandafilović” se premetnuo u prodavnicu, velika „Vltava” u bakalnicu, „Mala Vltava” u poslastičarnicu...

Ni „Prištine” nema odavno, ali je bar na njenom mestu krajem šezdesetih osvanula kafana „Čubura”, eno je tamo i danas.

Zapravo, na uglu Čuburske i Mačvanske ulice, baš preko puta mesta gde su nekad bile krčma „Čubura” i kuća s drvarom koju je držao otac Bate Stojkovića, nikao je zanatski centar sa četrdeset lokala sklepan od drveta, prvi u Beogradu, možda i u državi?

Bio je takav da su ga veseljaci odmilja prozvali „Gradić Pejton”, po istoimenoj televizijskoj „sapunici” koja je u to vreme praznila ulice po Srbiji.

Slučaj nije promakao ni nadležnima pa je Ranko Radević, arhitekta iz Goldsvortijeve ulice koji ga je projektovao, 1968. godine ovenčan Oktobarskom nagradom grada Beograda. Da je odlikovan Ordenom zasluga za narod komšije bi se zaklele da se to odličje skrasilo na pravim grudima.

Jer, boemska Čubura ponovo je prodisala punim plućima i razvigorila se. „Vltava” je tada bila stecište beogradskih advokata, u „Maloj Vltavi” je u ilegali zasedao kružok bivših „turista” s Golog otoka vazdan zaokupljen urotničkim šaputanjima, dok su se u „Trandafiloviću” šepurile parajlije.

Nigde mesta za normalan svet. Lokali u „Pejtonu” bili su skučeno tesni kao nerazgažene cipele, pa su zanatlije izgledne mušterije čekale u kafanskoj bašti leti, a za prva dva stola do ulaza zimi.

Preko puta kafanskih dveri radnjicu je držao Bata tašner, do njega beše pečatorezac, a iza električar čiji je lokal baštinio majstor za izradu kandila, obućari i krojači su se rasporedili unaokolo, po revirima, muški i ženski frizer bili su skupa, duge snežnobele venčanice modnog salona bile su i ostale ukras Čuburske ulice...

Ali, najistaknutije mesto zauzimala je jedna od prvih starinarnica u Beogradu, koju je s varljivom srećom držao Nidža Rumeni, sve dok joj naziv nije promenio u „antikvarijat”. Jer, čuburske udžerice bile su oduvek pune starih, istrošenih i iznošenih stvari, pa su nove sirotinji oduvek bile draže, samo im je starinarnica nedostajala da ih podseća na život. Ipak, za svaku muku tu se mogao pronaći lek... Gotovo svaku!

Čuburci su, kao i svakog slučajnog namernika, i tranziciju dočekali širom raširenih ruku. Pomislili su, valjda, da će posedeti malo, koliko da se izduva, pa nastaviti svojim putem. Ali, ne biva.

Promaklo im je i ono važno upozorenje 1996. godine, kada je najavljeno rušenje kafane „Orač” na uglu Avalskog druma i Ulice kneginje Zorke, pa su o istom trošku nestala mnoga zdanja sa znamenitim kafanama, od Slavije do „Savinca”. Dobro, de, „Orač” je počeo s radom tek 1948. u zgradi u kojoj je pre toga bila abadžijska radnja, ali „Astronomija” je za sobom imala čitavo stoleće, a ni cigla nije preostala od nje! Tek tada je i na Čuburi zaigrala mečka! Tako je otkrivena bolna istina da je Beograd revnosnije rušen u miru, nego u svim ratovima što su minuli njegovim atarom.

Prvi na udaru našao se „Pejton”, i dalje veseo, ali već star i oronuo. Umesto dragog i jedinog stecišta prijatelja i komšija, naprasno je postao interesantno gradsko građevinsko zemljište, a meračio ga je svako ko nije žurio na voz i imao malo sumnjivog kapitala. Jer, nekad ukleta periferija postala je preko noći prestižno mesto za stanovanje (tri hiljade maraka, a docnije evra za kvadrat).

– Čim smo saznali za podmukle namere ondašnje vlasti organizovali smo protestne skupove sa potpisivanjem peticije za spas „Pejtona” – priča Tomislav Stojanović, pečatorezac i „gradonačelnik” čuburskog drvengrada, vadeći odnekud podeblju kartonsku fasciklu sa zapisnicima, dokumentima i novinskim isečcima, pa i spiskom većine zainteresovanih „investitora”.

– Sa istim ciljem bilo je i pesničkih resitala, pozorišnih predstava ili muzičkih koncerata usred „Pejtona”, dolazili su pisci, glumci, muzičari, slikari, novinari... i ostali Čuburci, sve sam čestiti svet. Mada, iako se čulo za našu muku, Damoklov mač nam je sve vreme visio nad glavom, a pred vratima brundao buldožer. Očajni, obratili smo se gradskim vlastima, pa su nas primili Goran Vesić, gradski menadžer, i Milutin Folić, gradski urbanista. Od njih smo saznali da, zvanično, „Pejton” i ne postoji, da mu je još onomad vek oročen na deset godina. A onda je usledilo iznenađenje. Jer, obećali su da će nam svakako pomoći oko legalizacije i upisa u katastar, pa da nastavimo tamo gde su nas pretnje rušenjima prekinule. Hvala im. Prvi put sam nakon toga mirno zaspao.


Komentari8
24555
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ilic Momcilo
Uspomene.!Nesto moje, umesto komentara, ako moze.! "Da li je put kojim sam krenuo/put asfalta ili kaldrme turske./ Ni sam ne znam zasto se saplicem/ i zasto mi sve ulice izgledaju uske//Zasto pevam u sebi,cemu se nadam./zasto umesto asfalta osecam makadam./Kakvu mi zelju kriju razum i dusa,/sta je to u meni, sto ih umesto mene slusa.//Odjednom zasjase svetlosti zore,/probi se dan kao kad se noci umore./I rece mi pesma koju pevam u sebi,/sta to trazim i zbog cega progledao ne bi'.//Trazim pesmu koja ne ide,/uz solitere i gradske buke./Trazim pesmu koja se peva, a ne glumi,/zbog koje srce kuca,k'o gladan detlic u sumi.//I tako mi dusu, obasja svetlost zore,/uz pesmu koju pevah u sebi, more./Pesmu koja mi rece uz svetlost dana,/"Bese nekad Mitke i Kostana." ima jos,ali dosta je. Sada ide gitara i pesma,kao nekada. Bese nekad.!
Деда Звонце
Губитком кафана, бифеа, оних не баш претерано чистих и нашминканих, Београд је изгубио свој идентитет, неки би рекли - душу! А и своју специфичну културу оличену у дружењу различитих друштвених слојева, у причама и шалама између најумнијих и најсиромашнијих. И сви су могли нешто да науче једни од других, ту није било места уображености, гордости, ,,пувакању" што би се рекло ондашњим жаргоном. Нико није био, нити је смео да буде понижаван и омаловажаван. То је био тај дух Београда који је ишчезао у неповрат.
Restitucija
Sve to sto ste popljackali i oteli sada morate da vratite vlasnicima ili njihovim potomcima jer sva ta zemlja na kojoj su ilegalno napravljeni nekakav Pejton i druge komunisticke gluposti ima zakonitog vlasnika.
Добронамерни читалац
Неко је пљачкао пре и током рата, неко у револуционарном заносу, тако да смо сви ми некакви пљачкаши. Због тога, поштовани господине Реституцијо, немојте нас и ви делити, довољно смо завађени и без вашег коментара.
Preporučujem 2
Љуба Стојановић
Стилски лепо написано, чак надахнуто, али... 1968 кад сам дошао на студије у Београд на месту Пејтона била је ресторан башта Кикевац, не мање чувена од кафана набројаних у тексту. Било је негодоавања што се рушила због скучених локала који нису били склепани, већ као што се из текста види брижљиво пројектовани. Није то била некаква ледина, него нешто (релативно скоро) рушено. Па ће тако и место Пејтона кад тад доћи нешто друго (не обавезно боље).
Чубурац
"Кикевац" се налазио на углу Улице 14. децембра и Максима Горког.
Preporučujem 17
Laza
Srbija je zemlja sa najvise menjacnica po glavi stanovnika.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja