sreda, 24.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

Ustavna konverzija hrvatskih kredita u švajcarcima

Autor: Jelica Anteljponedeljak, 10.04.2017. u 22:00
Код нас око 20 хиљада људи подигло стамбене кредите у швајцарцима (Фо­то Д. Јевремовић)

Ustavni sud Hrvatske ocenio je ustavnim Zakon o konverziji stambenih kredita u švajcarskim francima i poslao jasnu poruku svim vladama u regionu.

Ustavnošću propisa koji omogućava konverziju ovih kredita u evre po kursu na dan uzimanja zajma poručeno je praktično da država sme, može i treba da se umeša u problem sa kojim su se njeni građani suočili uzimanjem stambenih kredita u ovoj valuti.

– To je u skladu sa Ustavom i evropskim standardima, ali predstavlja i obavezu socijalne države. Ocenjujući ustavnost ovog zakona, Ustavni sud Hrvatske je detaljno obrazložio zbog čega je država mešanjem u ugovorne odnose građana i banaka, postupala sa legitimnim ciljem, kao i zašto to mešanje nije ni na koji način povredilo prava banaka. Svi oni argumenti koje su banke isticale u Hrvatskoj, poput navodne diskriminacije, povrede prava na imovinu ili retroaktivnosti, a koji se suštinski ne razlikuju od argumenata koji su isticani i u Srbiji, ocenjeni su kao neosnovani. Time je, bar što se Hrvatske tiče stavljena tačka na agoniju korisnika kredita u švajcarskim francima, i to na način koji jeste najprikladniji ” kaže za „Politiku” advokat Vojin Biljić.

Budući da je slične argumente NBS koristila u opravdavanju razloga nedonošenja istog zakona i u Srbiji, Udruženje bankarskih klijenata „Efektiva“ juče je zatražilo hitno donošenje ovog propisa.

– Ovakvo zakonsko rešenje doneto je u Hrvatskoj i Crnoj Gori, a u Bosni i Hercegovini je u proceduri. Jedino naša država, odnosno centralna banka, nije uradila ništa konkretno kako bi pomogla svojim građanima, kaže Dejan Gavrilović iz ovog udruženja i podseća na jedan primer koji je dokumentovan u njihovom udruženju, a reč je o građaninu koji je podigao 150.000 evra u francima, uplatio banci 135.000 evra, a banka od njega potražuje još 400.000 evra.

„Efektiva”, osim donošenja zakona, traži i obustavu prinudne naplate u svim kreditima u švajcarcima kao i u svim ostalim kreditima, dok NBS ne preuzme svoju kontrolnu funkciju i ne poništi sve ugovorne odredbe koje su nezakonite.

Zanimljivo je i to da je Ustavni sud Hrvatske primetio da građani prilikom zaključenja kredita nisu bili zaštićeni od nepoštene bankarske prakse, a to tretirao kao ključnu činjenicu. Takođe je zaključeno da zakonom na banke nije pao prekomeran teret i da je mera konverzije kredita iz švajcarskih franaka u evre, legitimna i pravična.

Biljić kaže da se sud nije bavio time da li je dozvoljena valutna klauzula u ovim kreditima, što je i bilo očekivano s obzirom na to da su inicijativu podnele banke. Međutim, u nekim drugim državama, i ovo pitanje je rešeno i to tako što su sudovi nalazili da valutna klauzula u švajcarcima nije ni bila dozvoljena u trenutku zaključenja ugovora o kreditu.

– Interesantna je argumentacija španskih sudova, koji su na stanovištu da su krediti u švajcarskim francima izvedeni finansijski derivati (ugovori koji se preprodaju na tržištu i koji su kod nas zabranjeni), a da građani koji te kredite imaju protiv svoje volje učestvuju u toj trgovini, zbog čega ovi krediti nisu bili dozvoljeni ni u trenutku zaključenja – kaže on.

Dok čekamo kako će se o pitanju kredita u švajcarskim francima izjasniti naši sudovi, naši sagovornici podsećaju da je pravni okvir u Srbiji isti kao i u Hrvatskoj, Austriji, Španiji, Mađarskoj i drugim zemljama čiji građani više nemaju problem sa ovim kreditima, uz samo jednu razliku. U Srbiji su krediti u švajcarskim francima i formalno zabranjeni odlukom NBS iz 2011. godine, zbog čega je bilo očekivano da se problem kredita prvo reši upravo kod nas. Da podsetimo, to je bilo pre šest godina, sudovi i država ćute, a građani i dalje plaćaju rate u švajcarcima.

U Srbiji je oko 20.000 ljudi podiglo stambene kredite u švajcarskim francima. Oko 2.500 njih je podnelo tužbe protiv banaka po raznim osnovima, a 500 se odlučilo na raskid ugovora.


Komentari12
2883a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bankar bez posla
Kljucna stvar je sto strane banke zaradjuju na siromasnom stanovnistvu Srbije i tako zaradjen novac iznose iz nase jadne drzave. Politicari sve to gledaju i aminuju, zarad socijalnog mira i statistike ("iznosa prosecne plate"," pada stope nezaposlenosti ?"...) A koristi od stranih banaka u Srbiji nema niko; privreda nam je urusena jer se poslovanje svelo na to da mala privreda radi da bi placala kamate bankama, stanovnistvo ne moze da zivi bez kredita, bankarski sluzbenici rade pod nepodnosljivim pritiskom dobro placenih menadzera koji na tudjoj grbaci cuvaju svoje pozicije...A sve moze drugacije... Kada bi se finansijama bavili ekonomisti a ne politicari, svima bi nam bilo bolje!
БоБ
Кључна ствар је што је банкама дозвољено да кредите издаје у страној валусти. То је противзаконито. Конвертују се кредити из швајцараца у евре.. па која корст од тога? Шта ћемо ако којим случајем евро ојача као и франак? Опет Јово наново...
Dragan Djuric
Ocekujem da drzava Srbija stane u zastitu gradjana i na isti nacin postupi i kod nas. Nadam se da ce nasi komentari kao i sve sto se ucinilo u Srbiji povodom ovog problema konacno dopreti do najvisih instanci vlasti
Bankar bez posla
Draga Dragana, problem je sto oni sto treba da odluce, ne znaju! Nazalost neodlucivanjem, kriju se iza svog neznanja...Ocigledno im treba nacrtati...
Preporučujem 12
glas iz naroda
Slušajući obrazloženje predsjednika VS Hrvatske, primjetio sam da su se oni u presudi ponijeli ljudski-humano i logički ispravno. Ako npr. nakon 15 godina plaćanja anuiteta kredita, glavnica bude veća od početne, to je znak da je u pitanju lihvarenje koje čak i Biblija svrstava u grijehove. Država mora intervenisati oporezivanjem banaka za ekstra dobit ili nekom sličnom mjerom kojom bi sve svela u okvire zdravog razuma. Ovo su najobičnije špekulacije banaka i treba biti rezolutan u zaštiti građana. Inače, koji će nam moj država?! Da štiti lihvare? Ne nadam se puno od ovih naših, jer su potpuno u službi stranog kapitala i zato dobijaju "pohvale" od MMF, EDRBa i lsičnih lihvara.
Vesna Rajic-Kosteski
U Srbiji je izvrsena pogresna, nepostena privatizacija bankarskog sektora. Izostala je reforma i suprevizija istog pa smo doziveli u drzavi bankarski imeprijalizam i to posle 5.Oktobra. Banke i ostale fin.institucije u Srbiji su stimale libor, naknade,marze kamate redovne i zatezne zbog cega u svetu banke placaju kazne drzavnoj kasi u stotinama milona dolara i evra. U Parlamentu ni jedan ministar finansija nije trazio da se donese Zakon o obaveznim odnosima koji bi limitirao visinu zat.kamatnih stopa. Banke su u ugov.sa val.klauzulama - zaduzili klijente u stranoj valuti nezakoniti jer je sredstvo placanja u nasoj zemlji dinar.Banke se nisu zaduzile kod stranih banaka i za klijente kupile stranu valutu koju su posle prodale kako bi omogucile dinarsku likvidnost za kredite ! NBS na celu kartela banaka odlicno sve zna i ne reguje. NBS treba da objavi specifikacije i kako i kada je koja banka terminski i kolicinsku kupovala stranu valutu od kojih banaka i izvore tih sredstava.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja