nedelja, 15.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:03

Produžavaju vek elektrani kojom se Drina popela uz Taru

U planu obnova RHE „Bajina Bašta“, našeg jedinstvenog hidrotehničkog objekta
Autor: Branko Pejovićponedeljak, 10.04.2017. u 21:41
Заовинско језеро је водоакумулација ХЕ Бајина Башта (Фото С. Јовичић)

Bajina Bašta – Kad su zbog suše praznije vodoakumulacije ili je sezona povećane potrošnje struje, važnu rezervu našem elektroenergetskom sistemu obezbeđuje Reverzibilna hidroelektrana (RHE) „Bajina Bašta“.

Jedinstveno postrojenje u ovom delu Evrope, neobičan poduhvat kojim je voda Drine potekla uz planinu Taru, ove godine navršava tri i po decenije korisnog rada.

Boraveći nedavno u poseti pogonima „Drinsko-limskih hidroelektrana“, v. d. generalnog direktora Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić najavio je niz ulaganja u modernizaciju i remont ovdašnjih hidrocentrala, s planom da zapadna Srbija bude znatno efikasniji i stabilniji energetski deo EPS-a. On je rekao da se sada radi velika revitalizacija HE „Zvornik“, kao i da će 13 miliona evra biti uloženo u obnovu HE „Bistrica“. Grčić je, uz to, najavio i revitalizaciju Reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta“, zahvaljujući čemu će radni vek ove jedinstvene elektrane biti produžen 20 godina.

A njen radni vek traje od 1982. godine, s tim što se posebnosti te RHE i graditeljski napori uz koje je pravljena retko pominju u ovo vreme. Prokopavanjem planine Tare za gradnju ove elektrane dugim podzemnim tunelom i cevovodom su povezana dva jezera, dve vodoakumulacije, koje razdvaja visinska razlika od oko 600 metara.

Zna se da je sredinom šezdesetih godina napravljena protočna HE „Bajina Bašta“ u Perućcu, jedan od kapitalnih elektroenergetskih objekata. Tokom njenog rada primećeno je da se u proleće i jesen, kada nadođe, ćudljiva Drina preliva preko brane u Perućcu, pa ogromna količina vode ostaje neiskorišćena. Došlo se stoga na ideju da se gradnjom nove pumpno-akumulacione hidroelektrane drinska voda iz Perućca pumpama izbaci na Taru i tu u novoj vodoakumulaciji uskladišti. Pa onda kada je energija najpotrebnija, da je istim putem vrate u jezero i proizvedu potrebnu struju. Osmišljeno je ovo sredinom sedamdesetih, a tu nameru narod je to odmah povezao s Tarabića proročanstvom i pominjao predskazanje da će „Drina poteći uzbrdo i popeti se na Taru“.

I ostvareno je, uz graditeljske poslove koji su trajali šest godina. Prvo je uoči početka gradnje RHE liticama Tare probijen krivudavi put dug oko 11 kilometara, a onda su 1976. krenuli veliki hidrotehnički radovi. Planina je probijana mašinom zvanom „krtica“, postavljane su široke cevi u nju: od Perućca je kroz zemlju uzbrdo vodio kosi cevovod dug oko 1,7 kilometara širine bezmalo pet metara, a na njega je nastavljen horizontalni tunel dug osam kilometara i širok u proseku 6,3 metra. Gore na planini, u selu Zaovine, korito reke Beli Rzav pregradili su branom „Lazići“ i napravili novu vodoakumulaciju, povezanu s Drinom i jezerom Perućac pomenutim tunelom i cevovodom. Viškove drinske vode uzbrdo guraju i u Zaovinsko jezero izbacuju dve snažne pumpe-turbine. O graditeljskim podvizima i svečanom puštanju u rad RHE 27. novembra 1982. godine svedoči dokumentarni film napravljen 1986. koji se može videti na Jutjubu.

Tim poduhvatom Drina je izašla na planinu Taru i spojila se s vodom Belog Rzava, a vodoakumulacija Zaovinskog jezera, osim vredne energetske rezerve, postala i zanimljiv predeo za turiste i ljubitelje očuvane prirode. Njena bistra voda ovde se razliva u pet zaliva podno travnatih visova obraslih borovima i Pančićevom omorikom.

Radeći neumorno tri i po decenije ova RHE (maksimalne snage 614 megavata) u kritičnim situacijama u proizvodnji struje intervenisala je u najkraćem roku, čuvajući tako stabilnost elektroenergetskog sistema. Sa punom vodoakumulacijom na Tari, kažu stručnjaci, moguć je bez upumpavanja vode neprekidan rad RHE u trajanju od dvadesetak dana, kad drugi izvori zakažu ona je zlatna rezerva. Predstojeća ulaganja u njenu revitalizaciju trebalo bi da pomognu da još dugo i pouzdano radi.


Komentari2
7b3be
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bice veselo
Koja ono stranka bese na vlasti u tom periodu i kakvi su to experti,bez stranih investitora ,podigli ovo u predivnom prirodnom prostoru,ne narusavajuci prirodnu okolinu...
duško sekulić
ribolovni raj

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja