Svakog jutra posle neprospavane noći bio sam rešen da se konačno vratim u svoju kuću u selu Ljubožda kod Istoka, iz koje su me Albanci proterali pre 18 godina.
Želja da se ponovo prošetam svojim pašnjakom i da udahnem svež metohijski vazduh konačno se ostvarila 27. marta, kada sam se vratio na svoje ognjište, kaže Žarko Zarić (63) za „Politiku”.
Sa još 12 domaćina iz ovog metohijskog sela vratio se u Ljuboždu krajem prošlog meseca. Svi su se smestili u podrum nedovršene kuće meštanina Čede Simića. Rešeni su da tu ostanu dok njihovi domovi ne budu obnovljeni. Ne smeta im što spavaju na podu, u podrumskoj memli, jer su po svaku cenu rešili da obnove svoja imanja. Barem ono što je od njih ostalo.
– Kada sam video temelje svoje kuće, jedino što je od porodičnog doma ostalo, srce mi je zaigralo. Setio sam se detinjstva, mladosti, rođenja svoje dece… Uspomene ne može niko da im oduzme, iako je sve iz kuće od 250 kvadrata odneto. Ne samo kreveti, ormani, stolovi, lusteri, čak su i zidove porušili – priča Zarić, čija je porodica godine prognanstva provela kod rođaka u Kraljevu, Kragujevcu, Gornjem Milanovcu i Zrenjaninu.
Uprkos svemu što su doživeli od komšija Albanaca, Zarić kaže da nema nameru da isteruje pravdu i naglašava da je najvažnije da sačuvaju zavet i veru.
– Kada sam se vratio, poljubio sam temelj naše kuće i zarekao sam se da ću joj vratiti život. Mi koji smo 14. juna 1999. godine bili u koloni vozila koja je napuštala pokrajinu nikada se nismo pomirili sa sudbinom prognanika – ističe Zarić.
Povratnike u selo Ljubožda danonoćno čuva Kosovska policijska služba (KPS). Često ih obilaze i patrole Kfora, u čijem sastavu su vojnici iz Slovenije i Italije.
– Kad krenemo u centar sela po namirnice, prati nas vozilo KPS-a. Prebrodili smo početni strah, mada opasnost od napada ekstremista uvek postoji. Od monaha iz Dečana samo dobili brašno, ulje i šećer. Ipak, najdraži poklon je šporet „smederevac” u kome pečemo hleb – kaže Zarić.
Nekoliko dana nakon što su se trinaestorica srpskih domaćina vratila u selo, Albanci iz okolnih naselja organizovali su
jednočasovne demonstracije u Ljuboždu. Svoje nekadašnje komšije nazivali su teroristima i okupatorima, poručujući im da se vrate odakle su došli.
– Mi smo se i vratili odakle jesmo, vratili smo se svojim kućama – kaže Žarko Zarić i dodaje da se nisu uplašili ni kada su im demonstranti prišli na dvadesetak metara od kuće u čijem podrumu borave.
– Siguran sam da bi nas napali da ispred nije bilo nekoliko pripadnika Kosovske policijske službe, a malo dalje je bila stacionirana i patrola Kfora – navodi Zarić.
Kosovsko ministarsko za povratak i zajednice, na čijem čelu je Dalibor Jevtić, odigralo je verovatno ključnu ulogu u povratku prve grupe Srba u Ljuboždu.
– Bićemo sa njima svakodnevno i gledaćemo da u svakom smislu pomognemo ovim ljudima i da nagradimo njihovu veliku želju za povratak. Sve porodice u ovom selu, koje su izrazile želju da se vrate, dobiće svoj krov nad glavom. Nekima će biti izgrađene nove, a drugima obnovljene postojeće kuće – kaže Jevtić za „Politiku”.
Žarko Zarić nema iluziju da će sve biti kao nekada i da će sve ići glatko. Ipak, najavljuje da će se već ovog leta steći uslovi da se, osim glava porodica, vrate i ostali članovi – žene i deca.
– Očekujem da će mojoj porodici biti vraćeno imanje, ukupne površine sedam hektara. Najveći deo tog poseda uzurpirale su komšije Albanci. Možda im se čini da nas je malo, ali nam je srce veliko i puno jer smo se vratili na svoje – zaključuje Žarko Zarić.
