četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 10.04.2017. u 22:00 Katarina Đorđević

Hraniteljske porodice su jedna velika familija

Drugu godinu zaredom, Centar za porodični smeštaj i usvojenje organizovao je dan susreta braće i sestara koji odrastaju u različitim hraniteljskim porodicama
Хранитељице Виолета Абас са двоипогодишњим дечаком и Силвија Заћиревић са петогодишњом девојчицом, његовом сестрицом (Фото: К. Ђорђевић)

Sudbine hraniteljica Silvije Zaćirević (36) i Violete Abas (40) verovatno se nikada ne bi ukrstile da u njihove porodice nisu stigli brat i sestra – po materi.

Petogodišnja devojčica stigla je pre godinu i po dana u porodicu Zaćirević iz Centra za zaštitu odojčadi i dece u Zvečanskoj ulici, a njen dvoipogodišnji brat došao je u porodicu Abas pravo iz porodilišta.

Violeta i Silvija su samo dve od 120 hraniteljica koje su juče prisustvovale proslavi Dana braće i sestara u jahting klubu „Kej”, koju već drugu godinu zaredom organizuje Centar za porodični smeštaj i usvojenje, da bi se deca koja odrastaju u različitim hraniteljskim porodicama taj dan družila. Divan prolećni dan deci je dodatno ulepšao i omiljeni dečji pesnik Ljubivoje Ršumović, koji je mališanima recitovao svoje stihove i upriličio nagradnu igru u kojoj su najsrećniji mališani dobili njegovu knjigu „Fazoni i fore”.

– Od kada je progovorila, zove me mama, što mene ispunjava neverovatnom srećom i ponosom – uz osmeh priča Silvija i priznaje da je crnpurasta devojčica unela novu radost u njenu veliku porodicu.

– Moja deca od 12, devet i osam godina doživljavaju je kao svoju sestru, a ona nam hiljadu puta na dan kaže koliko nas voli i koliko je srećna što odrasta u našoj porodici. Prve godine života provela je u domu u kome joj nisu nedostajali ni hrana, ni igračke. Njoj je samo mama falila. To je jedina imenica koja nema zamenicu – dirljivo poentira priču o hraniteljstvu ova plemenita žena.

Kada su Silviji javili da je mama devojčice koja odrasta u njenoj hraniteljskoj porodici rodila dečaka i da je on smešten u porodicu Abas, odmah su kontaktirali sa njima jer su želeli da brat i sestra rastu sa saznanjem da nisu sami na ovom svetu. Obe porodice se trude da se deca druže barem jednom mesečno i da rođendane i druge važne datume proslavljaju zajedno.

– Pokušavamo da im objasnimo njihovu porodičnu situaciju rečima koje ona razumeju. U tome nam veoma pomažu stručnjaci Centra za porodični smeštaj i usvojenje. Pre nego što je devojčica stigla u našu porodicu, prošli smo kroz temeljnu psihološku obuku u okviru koje su nam stručnjaci otvoreno govorili o svim lepim, ali i manje lepim epizodama u odrastanju ovih mališana. Jedna od lekcija koju smo naučili jeste da bi dete trebalo da odrasta sa istinitom pričom o svom poreklu i da bi trebalo da bude u kontaktu sa bratom ili sestrom – priča Silvija.

Hraniteljica Violeta Abas, u čijoj porodici odrasta dvoipogodišnji dečak, takođe ima dvoje dece koja su joj podarila dva unuka, a uskoro očekuje da im se porodica uveća za još jednog člana.

– Ja sam postala majka sa 17 godina i vrlo rano sam shvatila da u životu nema veće sreće od dečje graje. Kada su moja deca malo porasla, odlučili smo se da postanemo hranitelji i do sada smo odgajili tri dečaka. Poslednji je kod nas stigao sa nepunih mesec dana i čim je prohodao i propričao, upoznali smo ga sa njegovom sestricom i koristimo svaku priliku da se deca druže. Nažalost, njihova biološka majka nema kontakt sa svojom decom – priča ova hraniteljica.

Ljiljana Skrobić, savetnik za hraniteljstvo i autor programa za podršku braći i sestrama, kaže da 141 sestra i brat trenutno odrastaju u različitim hraniteljskim porodicama u Beogradu, Valjevu, Šapcu i Loznici.

– Iako se stručnjaci Centra za porodični smeštaj i usvojenje trude da braću i sestre smeste u istu porodicu, nekada to jednostavno nije moguće. Nekad braće i sestra ima puno, pa hranitelji nisu u mogućnosti da ih sve zbrinu pod jednim krovom, ponekad je u interesu dece da budu razdvojena, a nekada je razlika u godinama između dece velika. Iako prilikom obuke hranitelja insistiramo na tome da braća i sestra moraju da budu u kontaktu, neka od njih nemaju kvalitetne odnose, što dodatno otežava njihovo detinjstvo i životni put čini još kompleksnijim. Zato već drugu godinu organizujemo ovu manifestaciju – objašnjava naša sagovornica.

Direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje Dobrila Grujić kaže da su za braću i sestre do sada organizovana tri kampa u prirodi, na kojima je bilo pedesetoro dece, ali i jedno vikend okupljanje, kome je prisustvovalo 17 dece. Sa zadovoljstvom ističe da raste broj hranitelja – na evidenciji Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd, nalazi se više od hiljadu dece koja odrastaju u 850 hraniteljskih porodica.

Komentari5
6616f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovanka Voždovčanka
I ja se slažem sa prethodnim komentatorima, mada je meni nešto drugo u ovom članku zadržalo pažnju. Opisuje se slučaj, očigledno romske, devojčice, koja je oduzeta majci, a majka je nastavila da rađa decu koju ne može da izdržava. I, umesto da država i one silne NVO, kojima su "puna usta" diskriminacije Roma, spreče dotičnu da, svake 2 godine, rađa po jednog nesrećnika za ulicu, oni tu decu, jedno po jedno, dočekuju u porodilištu "kao na traci", i daju hraniteljima. Dalje u tekstu piše da je nekada nemoguće svu decu iz jedne biološke porodice smestiti u istu hraniteljsku porodicu, jer ih ima puno. Znači, opet ista priča. Neodgovorna porodica, ili "samohrana" majka, "štancuju" potomstvo koje ne mogu da izdržavaju, a država ne čini ništa da to spreči. Ima li tome kraja?
Mia Babic
U potpunosti se slazem sa prethodna dva komentara.
Твртко
У потпуности се слажем се са Колосеумом - и његовим коментаром да су хранитељске породице зло за децу само бих додао и то да је са становишта друштва неприхватљиво је да неки људи добијају новац зато што хране децу а други људи опет не добијају новац за исти посао. Зашто друштво једнима плаћа (хранитељима) да "гаје" децу, а другима (усвојитељима па - и самим родитељима који гаје децу) не плаћа? Пошто на ово нема одговора који би био разуман већ би се свело на љубав и на приче како ова категорија (родитељи и усвојитељи) раде нешто из љубави ... онда то имплицира да "хранитељи" заправо све раде због новца! Дакле, - они не могу и не смеју да постоје јер се деца не "гаје" због новца.
koloseum
Hraniteljske porodice su veliko zlo i to treba odmah ukinuti i zabraniti. Svi koji su pokusali da u Srbiji usvoje dete znaju da je to teze nego vratiti srpsku vojsku na Kosovo. Umesto da se to pojednostavi i da deca dobiju prave porodice koje ce ih voleti i biti sa njima do kraja zivota, a kasnije da mogu da naslede imovinu svojih roditelja, ide se na ovu biznis varijantu gde pojedinci uzimaju decu na cuvanje kao sto seljaci uzimaju mladu junad na tov. Ogorcen sam zato sto znam tri primera gde su osobe posle punoletstva bukvalno izbacena na ulicu, a te porodice su uzele novu decu na cuvanje. Ako neko misli da dete os 18 god. u ovoj zemlji moze da opstane samo i bez roditeljske pomoci, neka u tom uzrastu izbaci svoju decu na ulicu.
Маја М.
Хранитељство је бизнис. Ни на западу није другачије.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja