ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 10.04.2017. u 22:00 Anica Telesković

Vlasnici strani, a dugovi državni

Kompanije u privatnom vlasništvu, stigle na dnevni red vlade: pojačana kontrola deviznih plaćanja „Agrokorovih” firmi i novčana pomoć za radnike „Goše”
Новица Коцић

Javna preduzeća u Srbiji tradicionalno su na tapetu zbog lošeg upravljanja. Međutim, dva primera iz privatne prakse: „Agrokor” i „Goša”, poslednjih nedelja pokazuju i da menadžeri u privatnim kompanijama i te kako mogu da pariraju direktorima državnih firmi kada je o pogrešnim upravljačkim odlukama reč. Problem je što loše poslovne odluke njihovih vlasnika nisu samo njihova privatna stvar, jer ceh na kraju plaćaju ovdašnji radnici i dobavljači. A njima su, opet, oči uprte u državu.

Ako je prodala firmu stranom vlasniku, može li država da „proda” i radnike? Odnosno, čija su briga zaposleni koji su na platnom spisku stranih investitora? U slučaju „Goše” iz Smederevske Palanke, slovački privrednik Vladimir Por, vlasnik Žos „Trnave”, koja je 2007. godine kupila fabriku vagona, radnicima je ostao dužan 15 plata. Iza njega je ostao dug državi za poreze i doprinose. Kada je pre nekoliko dana potvrdio da je kompaniju za 4,2 miliona evra prodao kiparskoj firmi „Lisnart holdings“, Vladimir Por se ovdašnjoj javnosti obratio saopštenjem. Naglasio je da dugovi „Goše” više nisu njegova stvar, a da je srpsko tržište za njega neprijatna prošlost.

Sa druge strane, i hrvatski biznismen Ivica Todorić, vlasnik „Agrokora”,  čiji su dugovi zatresli ceo region, minulog petka je svoj koncern poverio na upravljanje hrvatskoj državi. Sve što sam radio 40 godina, ostavljam državi, poručio je tada Todorić. U Srbiji, preko „Merkatora S”, „Dijamanta”, „Frikoma”, „Mg mivele”, „Kikindskog mlina” i „Nove sloge”, u okviru ovog koncerna radi više od 11.000 radnika.

(Foto D. Ćirkov)

Kako u ova dva naizgled slična, a suštinski različita slučaja naša država može da interveniše? Vlada je juče, u slučaju „Goše” donela zaključak kojim se odobrava novac za dodelu jednokratne pomoći radnicima u iznosu od 60.000 dinara. Država je preuzela na sebe i dugove prema PIO fondu u iznosu od 32 miliona dinara. Na istoj sednici odobrene su pare za overu zdravstvenih knjižica zaposlenima, jer radnici ove kompanije, zbog duga koji je njihov poslodavac napravio, nisu imali prava ni na lečenje. Jedan od njih D. M. (57) to je platio i glavom. Na radnom mestu je izvršio samoubistvo i time skrenuo pažnju javnosti na činjenicu da njegovim kolegama nije isplaćeno 15 plata.

Kompanija je dobila novog vlasnika sa Kipra, ali je dalja sudbina firme krajnje neizvesna.

Zanimljivo je da je 2007. godine „Goša” iz Smederevske Palanke dobila titulu najboljeg izvoznika i da se spominjala kao primer uspešne privatizacije u metalnom sektoru. Tu titulu ovoj kompaniji svojevremeno je dodelila Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza.

Sa druge strane, kada je o kompanijama koje posluju u okviru „Agrokora” reč, problema u isplati zarada radnicima, za sada, nema. I kada je o dobavljačima reč u Srbiji se ne dešava ništa neuobičajeno, tvrde nadležni. U susednoj Hrvatskoj, na primer, snabdevači su „Konzumu” obustavili isporuke u petak i u Todorićeve maloprodajne objekte stizao je samo hleb. Juče, nakon što je država imenovala investicionog bankara i konsultanta Antu Ramljaka za privremenog upravnika koncerna, dobavljači su ponovo počeli da isporučuju svoju robu, a najavljena je i deblokada „Agrokorovih” računa.

Uprkos tome što javno šalju smirujuće poruke dobavljači „Merkatora S” u Srbiji ne spavaju mirno. Nezvanično, ukupni dugovi prema snabdevačima iznose oko 54 miliona evra. U maloprodaji kašnjenja u naplati nisu neuobičajena ali su veliki dobavljači primetili da poslednja dva meseca, duže nego uobičajeno čekaju na naplatu.

– Imamo poverenja u Aleksandra Seratlića, direktora „Merkatora S”. Ako su brojke koje su iznete na sastanku sa dobavljačima tačne, onda kompanija ne stoji loše. Ono što nas brine je, šta ako Seratlić na primer, bude smenjen. Na čemu će se onda zasnivati naše poverenje da će dugovi biti izmireni. Brine nas neizvesnost i eventualno prelivanje problema iz Hrvatske ovde. Zato je važno da se, zajedno sa Slovenijom, napravi neka vrsta bloka prema situaciji u Hrvatskoj – kaže jedan od velikih „Merkatorovih” dobavljača koji je želeo da ostane anoniman.

Međutim, mnogo veći problem su kompanije „Dijamant”, „Frikom”, „Mg mivela”, „Kikindski mlin” i „Nova sloga”, koje su direktno vezane za koncern.

U Narodnoj banci Srbije, za „Politiku” kažu da zajedno sa vladom, u skladu sa svojim nadležnostima, preduzimaju odgovarajuće aktivnosti kako ne bi došlo do odliva kapitala iz domaćih kompanija koje su povezane u sistem „Agrokor”.

 – U pitanju su aktivnosti čiji je cilj da otklone ili ublaže eventualne ozbiljnije poremećaje, do kojih bi potencijalno moglo doći usled naglog odliva kapitala prouzrokovanog finansijskim problemima u poslovanju grupe društava sa sedištem u inostranstvu koja ima svoje prisustvo i u Republici Srbiji preko vlasništva u domaćim kompanijama – kažu u NBS.

Više detalja ne otkrivaju. Kako je „Politika” već pisala, primeniće se pojačana kontrola deviznih plaćanja. NBS ima te mehanizme, a to joj omogućuje Zakon o deviznom poslovanju. Reč je o propisu, koji uglavnom postoji u tranzicionim ekonomijama, koji centralnoj banci omogućava kontrolu kapitalnih transfera prema inostranstvu. NBS, po tom propisu, ima mehanizme da zaustavi neka plaćanja prema inostranstvu za koja ne postoji osnov.

Komentari35
50e6a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бошко
neko tamoпре napisa: >Motiv je globalno politicki a ne nase vlade. To nam je nagrada za poslednjju "revoluciju"< Колико се ја сећам задњу "пасивну револуцију" је извео "ганди" са "штрајком глађу и жеђу" "борећи се" за "поштене изборе" и шансу да постане председник, обећавајући да ће "довести 100 милијарди евра инвестиција" "чим га изаберу" Уместо 100 милијарди евра "инвестиција" добили смо од "гандија" и његовог "носача врећа" (ппв) са "покраденим гласовима", 10.5 милијарди евра већи јавни дуг, и 1.2 милијарде евра већи спољни дуг. Штету од 4 милијарде евра 2013-2014 због суша и поплава, пољопривреди, инфраструктури и енергетици са подављеним људима, док санирање водотокова (које кошта 30милиона евра) није било извршено јер је "носач врећа" (ппв-пв-пс) 5 година у кампањи "да европа нема алтернативу" и да све треба дати "страним инвеститорима". Ми јесмо капитулирали 1999. а да ли смо окупирани од 2012. и морамо да радимо на своју штету и да ли је "наша" влада или "глобална"
Ilic Momcilo
Ako Donald Tramp moze da, zbog negativnog poslovanja, bude oslobodjen placanja poreza na,koliko se secam, 10-tak godina,sta treba vise ocekivati od kapitalizma i danasnje demokratije.Ovo kod nas je samo produzetak zakona tog sistema i tu nam nema spasa.Koliko je poslodavaca i nasih i stranih kaznjeno zbog ne isplacivanja plata.!? Da li je nekome ko je pokazao neuspesnost u poslovanju i ispunjavanju obaveza, uskraceno pravo na otvaranje,uvek,nove firme,...i td. To je to i NEMA NAM DRUGE.! Kako neki komentatori kazu: I TACKA.
radmila
U zemljama EU važi zakon, Ako privredni subjekat više od tri meseca ne poravnava svoje obaveze prema radnicima, državi i PIO fondu, on se briše iz poslovnog registra a radnici se šalju na Zavod gde ostvaruju pravo na nadoknadu u zavisnosti od radnog staža. Zašto se to ne primenjuje u Srbiji? Kako je moguće da neko godinama ne uplaćuje doprinose a Poreska uprava i PIO fond ne reaguju? Šta rade finansijski inspektori? Ovo pokazuje da smo mi daleko od uređene i pravne države, jer očigledno je da institucije ne rade svoj posao. Ko će štititi gladne radnike i njihove porodice, pa zar nije to uloga države? Koliko smo obavešteni taj investitor iz Goše je dobio sredstva i iz Fonda za razvoj, pa je tako država još jednom oštećena. Ne treba dovoditi investitore po svaku cenu, da bismo se hvalili kako smo smanjili nezaposlenost, već dovoditi kvalitetne investitore koji će donositi nove tehnologije.
Velika cenzura
Socijalizam je u glava naroda i dalje , mrznja prema privatnom sektoru ne jenjava ,dok se masovno zaposljavanja u neradnom drzavnom sektoru i dalje nastavlja.Pa PIO prvo ne placa sama drzava na primeru Fiat a .... i tu je leglo nepostovanja svega i svacega :u drzavi .Posebna prica je izvlacenje para iz domace ekonomije i davanje nepovratno strancima ali istorija ce reci svoje ako zakon cuti
Бора
Тодорић је ушао у Србију 2003, а "Гоша" је продата 2007. Кривце треба тражити међу тадашњим властодршцима.
zuti su bili sitna riba
A ko sad dalje rasprodaje sve zivo po zemlji ?
Бошко
"приватизација" у Србији је синоним за реч пљачка. То се видело по највећој "приватизацији" Фонда друштвених станова (када је извршена општа криминализација грађанства) који у фонд станова вредан 300 милијарди евра "откупили" за пар гајби пива или кокаколе, предвођени "банкаром" који је вилу која је продата за 3.55 милиона евра "платио" 2000 немачких марака. "приватизација" се са "страним инвеститором" одвија на врло једноставан начин. Влада "доведе инвеститора", да му будзашто фабрику а онда из буџета "субвенцијама" плаћа бедно радник, који раде за профит "инвеститора" који га износи из земље. Гоша је типичан пример пљачке "приватизацијом" и сасвим нормално је да радници очекују да им плате исплати влада која их је и до сада плаћала кроз "субвенције" преко грбаче свих пореских обвезника. Који је "мотив" владе да уговара тако штетне уговоре са "инвеститорима" на штету целе државе? То и врапци знају само не и "гласачи"
neko tamo
Motiv je globalno politicki a ne nase vlade. Motiv je bio unistenje srpske privrede kroz sveopstu korupciju, korumpiranu politicku drzavnu strukturu, koja radi protiv interesa svog naroda za podrsku na sledecim izborima, korumpiranih partija, NVO, direktora i medija. To nam je nagrada za poslednjju "revoluciju"...kako smo radili tako sada zivimo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja