subota, 14.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Šansa u obnovi vodenica, vetrenjača, salaša

Etno-sela s našim bogatim nasleđem prilika su za razvoj seoskih sredina, rečeno na skupu u Sirogojnu koji je organizovao SANU
Autor: B. Pejovićutorak, 11.04.2017. u 21:30
Сирогојно сваке године посети десет хиљада домаћих и страних туриста (Фото: С. Јовичић)

Sirogojno – U traganju za načinom i razvojnom šansom da nam selo oživi i ojača, Srpska akademija nauka i umetnosti pozabavila se i etno-selima, našim bogatim kulturnim nasleđem. Tim povodom naučno-stručni skup na temu „Etno-sela i seoske ambijentalne celine u Republici Srbiji i Republici Srpskoj“ održan je u Muzeju „Staro selo“ iz Sirogojna, primeru dobre prakse u ovoj oblasti koje svake godine pohodi na desetine hiljada domaćih i stranih posetilaca.

Govorilo se na skupu o etno-selima, kućama i postavkama, etno-muzejima, nepokretnim kulturnim dobrima, zaštićenim seoskim ambijentalnim sredinama, etno i eko turizmu.

– Srbija raspolaže izuzetnim prirodnim lepotama, vrednim i marljivim ljudima, istorijskim i kulturnim znamenitostima, bogatom narodnom zaostavštinom. A sve to je samo delimično iskorišćeno. Ovim skupom želimo da skrenemo pažnju javnosti na značaj našeg kulturnog nasleđa, na primerima da pokažemo šta se može uraditi. Te teme imaju širok značaj za privredni, kulturni, a posebno turistički razvoj Srbije, kao i Republike Srpske, čiji se projekti takođe ovde predstavljaju – rekao je akademik Dragan Škorić, predsednik odbora SANU za selo.

Akademik Dragan Škorić:
Kad bismo sve vodenice doveli u funkciju i napravili katalog, da pored auto-puta ne piše samo 'vinski put' već i 'put za vodenicu', to bi moglo biti veoma atraktivno za turizam Srbije

Po njegovim rečima, Vlada Srbije i lokalne samouprave moraju ovome da posvete znatno više pažnje i da sačine konkretne strategije. U svakom pogledu, posebno u finansijskom. – Ali na prvom mestu je izgradnja infrastrukturnih objekata, jer imamo dosta sela, preko 400 u Srbiji, koja nemaju puta, vezu sa svetom. A mnogo je toga što treba zaštititi, aktivirati i staviti u funkciju u seoskim sredinama. Recimo vodenice: koliko ih ima u Srbiji, koliko zapuštenih. Kad bismo sve vodenice doveli u funkciju i napravili katalog, da pored auto-puta ne piše samo „vinski put“ već i „put za vodenicu“, to bi moglo biti veoma atraktivno za turizam Srbije. Imamo i vetrenjače u Vojvodini, samo nekoliko ih je u funkciji, a veliki broj propada, sa njih se razvlači ono što se može poskidati. Pa u Banatu imamo zamkove koji propadaju, a kada bi se nekoliko njih dovelo u funkciju to bi bilo atraktivno. Zašto mi to ne činimo kad su naše severne komšije Mađari to uradili. Ima i zapuštenih salaša, većina je takvih u južnoj Bačkoj. Realizacijom ovih i sličnih ideja Srbija bi na turističkoj karti Evrope mogla da postane veoma prepoznatljiva – napomenuo je akademik Škorić, dodajući da je bogato etno-nasleđe naše zemlje deo njenog kulturnog identiteta i kulturno-turistički resurs, koji treba da razvijamo, čuvamo i prenesemo na buduće generacije kao nastavak našeg civilizacijskog hoda.

Skupu se obratio i pesnik Ljubivoje Ršumović i to, kako reče, u svojstvu Zlatiborca i predsednika Kulturno-prosvetne zajednice Srbije: – Kao Zlatiborac iz obližnjeg Ljubiša pomalo sam zavideo Sirogojnu na razvojnim uspesima sa zadrugom, pletiljama, etno-selom. A i KPZ se bavi selom: hronikama, takmičenjima sela u proizvodnji i stvaralaštvu, stvaraocima, dodeljuje Vukovu nagradu, zlatne značke i drugo. Selo i njegove vrednosti ne treba da zaboravimo.

O etno-muzeju u Sirogojnu podrobnije je govorila direktorka te ustanove Svetlana Ćaldović Šijaković, a o našem narodnom graditeljstvu i gradnji tog muzeja na otvorenom etnolog Bosa Rosić koja ga je zajedno s Dobrilom Smiljanić početkom osamdesetih stvarala. Prof. dr Milovan Mitrović ukazao je na značaj kulturnog i nacionalnog identiteta, samosvojnosti uporedivši to sa glavicom luka. – Nema zdrave glavice bez dubokog korena, kao ni bez zdravih listova. Uostalom, naši najuspešniji naučnici su oni koji su povezani sa tlom, ukorenjeni u nasleđe – rekao je Mitrović.

Bilo je u stručnim saopštenjima reči i o već uređenim ambijentalnim celinama: predstavljen je Tršić kao primer dobre prakse, etno-park u Ravni kod Knjaževca, zaštićena ambijentalna celina Negotinske pivnice, mogućnosti revitalizacije stare seoske celine Bebića luka, privatna etno-naselja, pregled stanja etno-sela u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, etno-lokacije u Republici Srpskoj…


Komentari2
232de
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Luka Lukić
Како ли ови научници замишљају обнову објеката народног градитељства (воденица) кад је локална самоуправа (Град Крушевац) ставила "шапу" на право коришћења воде са Расине? Кад су нам комунисти конфисковали воденицу педесетих година прошлог века нико није постављао питање воде. Скоро два века радила је воденица у селу Шогољ, а сада не дају воду!
Ciko
Evo ideje, vauceri za seoski turizam.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja