U napuštenim hangarima, vagonima i skladištima iza beogradske Autobuske stanice, gde je stotine izbeglica sa Dalekog istoka potražilo privremeno sklonište od zime, fotograf Igor Čoko zabeležio je prizore koji prevazilaze kontekst u kome su nastale.

Serija fotografija „Zarobljeni”, na izložbi u galeriji „Eurocentar”, u okviru Beogradskog meseca fotografije je prisan pogled na dramu koja se odvija u centru dvomilionske prestonice, skrivenu od naših očiju.

Prizori iz života imigranata u dehumanizovanom prostoru u kome su pronašli privremeno utočište u objektivu Igora Čoke se pretvaraju u viziju kraja sveta, sa ljudskim siluetama koje se gube u oblaku toksičnog dima.

Sa druge strane, iza ograde, pomaljaju se obrisi grada na vodi koji gradi privatna kompanija Eagle Hills, utopije o prosperitetu za koji je dovoljno pronaći bogatog investitora iz Emirata. Dvojica muslimanskih izbeglica klanjaju se u sumrak okrenuti leđima betonskoj konstrukciji koja niče iza njihovih leđa. Na glavi su, suprotno običaju, zadržali kape, jer je napolju minus deset. Sa jedne strane ograde – Dubai na Savi, sa druge Alep.

Na ovakvim kontrastima Čoko gradi svoj autorski izraz. Njegova snaga je u portretima ljudi čiji pogled vam se ureže u pamćenje, u kompozicijama na kojima bi mu pozavideli najveštiji slikari. Svetlo je tu da naglasi konture tela, izraz lica, pokret. Zato ove fotografije prevazilaze funkciju dokumentarnog svedočanstva, približavajući se likovnoj i filmskoj estetici.

Za ovog autora je na prvom mestu ljudska priča. Antropolog po obrazovanju, pažnju usmerava na ljude „ispod zemlje”, one koje je društvo odbacilo, bilo da fotografiše beogradske beskućnike i prosjake u seriji „subverzivna estetika ulice” ili one lišene slobode u radovima koji su nedavno objavljeni u knjizi „Iza rešetaka: život osuđenika iz Okružnog zatvora u Beogradu”.

„Ispod zemlje” je naziv fanzina koji je uređivao tokom rata 90-ih u Kninu, koji je kao mladić napustio na traktoru u koloni izbeglica. Ovo iskustvo ga čini osetljivim za sudbinu izbeglica koje su se našle na balkanskoj ruti.

„Možda ih bolje razumem”, kaže Čoko koji je sa izbeglicama proveo dva meseca, od decembra do januara. Svakodnevica imigranata ispunjena je iščekivanjima, nadom, molitvama. Uprkos nezamislivim uslovima u kojima žive, na njihovim licima se retko čita očaj. Na jednoj fotografiji mladić svira frulu iznad reda gusto zbijenih ljudi pod ćebadima. Njegov sused ga prati ozarenim pogledom.

„Žive u iščekivanju da je to samo privremena situacija”, kaže Čoko. „Veruju da su na pragu El Dorada, da ih samo korak deli od zemalja Evropske unije kojima teže. Oni koji se vraćaju sa granice ne donose dobre vesti. Dolaze prebijeni, izujedani od pasa koje graničari puštaju na njih. Ne shvataju da su višak, da nisu dobrodošli”, svedoči o onima koji su zatočeni u ovoj zoni tranzita u centru Beograda.

Fotografije Igora Čoke privukle su veliku pažnju na društvenim mrežama, objavljene su u nekoliko evropskih listova i pokrenule volontere sa raznih strana da se organizuju, prikupe pomoć i demonstriraju protiv politika svojih vlada. Poziv fotografa je za Čoka misija.