četvrtak, 04.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 11.04.2017. u 22:00 Aleksandar Mikavica

Doba niskih kamata će potrajati

MMF tvrdi da je glavni razlog dužeg perioda niskih kamatnih stopa kombinacija nepovoljnih kretanja u razvijenom delu sveta – starenje stanovništva i usporavanje rasta produktivnosti
Новица Коцић

Nasuprot čestim najavama rasta bankarskih kamata preduzimanim merama da se to dogodi, stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda tvrde da će doba niskih kamata potrajati. Prema rečima ekonomiste Boška Živkovića, MMF je ovu svoju tvrdnju u aprilskom „Izveštaju o globalnoj finansijskoj stabilnosti” potkrepio solidnom argumentacijom. Na predstavljanju novog broja „Makroekonomskih analiza i trendova”, on je kazao da je glavni razlog očekivanog dužeg perioda niskih kamata kombinacija nepovoljnih kretanja u razvijenom delu sveta – starenja stanovništva i usporavanja rasta produktivnosti.

Ukoliko se ova ocena MMF-a pokaže kao tačna, od nje će korist imati zemlje u razvoju. Niske kamate će pozitivno uticati na njihove privrede – rast investicija i produktivnosti. Na šteti će biti banke, naročito one u razvijenom delu sveta.

– Ovakva očekivanja su u suprotnosti sa očekivanjima učesnika na finansijskom tržištu – kaže Živković. – Reagujući na globalnu krizu, centralne banke razvijenog sveta su smanjivale bazne kamatne stope u zonu oko nule ili čak i ispod nule. Svrha ove politike bila je da se ubrza oporavak privrede i poveća stopa privrednog rasta. Nažalost, stope rasta nisu značajno uvećane, ali se otpor politici niskih kamatnih stopa pojačao, naročito iz sektora komercijalnog bankarstva.

MMF dokazuje da niske kamatne stope nisu samo reakcija na krizu, objašnjava autor jedne od tema u novom MAT-u. Vidljivo je da kamatne stope opadaju već gotovo tri decenije. Bez obzira na pokušaje da se ovaj trend promeni, kao što je nova politika američkih Federalnih rezervi (FED), MMF smatra, oslanjajući se na iskustvo Japana, da je još rano očekivati kraj perioda niskih kamatnih stopa.

Živković ukazuje da je iz finansijskog sektora bogatog dela sveta i do sada dolazio najjači otpor politici niskih kamatnih stopa. Dugo održavanje niskih kamata je veliki problem za finansijske organizacije, naročito za depozitno kreditne banke. Ako bi sadašnje stanje potrajalo na duži rok, MMF smatra da bi došlo do suštinskih promena u poslovnim modelima banaka, osiguravajućih kompanija i penzijskih fondova.

– Prva značajna promena, koja je u nekim zemljama već vidljiva, jeste da se kratkoročne kamatne stope izjednačavaju sa dugoročnim – predočava Živković. – Ova promena će smanjiti kamatne prihode banaka. Kompanije za osiguranje života i penzijski fondovi, koji su inače značajni igrači na razvijenim finansijskim tržištima, imaće problem sa isplatama premija i penzija. Komercijalne banke će pretrpeti najteže posledice. Pošto kamatne stope na depozite, među kojima je i štednja stanovništva, ne mogu dugoročno da se održavaju oko i ispod nule, profit banaka će se značajno smanjiti.

Najteže posledice će imati relativno male banke, napominje Živković, koje se finansiraju iz depozita i čiji je osnovni auto-put kredit. Tražnja za kreditima će se smanjivati. Ovaj proces je već naneo značajne „havarije” u bankarstvu Japana, na osnovu čijeg iskustva je MMF i formulisao prognozu.

Živković takođe ukazuje da bi nova kriza u bankarskom sektoru mogla da pokrene seriju negativnih posledica u fiskalnom i realnom sektoru. Multinacionalne bankarske mreže mogu brzo i sa pojačanim udarom da prenose poremećaj iz jedne u drugu zemlju. To znači da može doći do, kako kaže, značajne finansijske destabilizacije na lokalnom i na globalnom nivou.

MMF preporučuje kreatorima ekonomskih politika, ukazao je Živković, da održavaju stabilnost na dugi rok i da ne podlegnu pritiscima banaka da im se olakša položaj i da im ograniči sklonost da preuzimaju visoke rizike. Ovo se posebno odnosi na velike banke, koje na taj način mogu da zloupotrebe princip „previše veliki da bi bankrotirao”.

Komеntari9
f58a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kike
I vi verujete MMF-? Medjunarodna Mafia Federacija? Nula kamate i negativne kamate nikad nisu bile. Veliki eksperiment - bogati bogatiji siromasni siromansiji od pojedinace do zemalja. Bogatstvo se isisava iz siromasnih putme kamata. Ali ni to nece dugo trajati. Kad raspali, a hoce, bice interesentno. Cuvajte svoje vikendice i kuce na selu gde uvek ima hrane. Pogledajte James Rickards na youtube ko zna engleski.
Petar
To je eksperiment koji je davno počeo kada je Dolar prestao da ima zlatnu podlogu. Niske kamate su znak da eksperiment nije uspeo i da je svetska ekonomija u dubokoj krizi. Niskim kamatama veštački pokušavaju da održe visok nivo potrošnje.
nikola andric
Koliko znam teorija novca je jos uvek zasnovana na Von Mizesu iz 1913 godine. On je ''racunao'' na zlatni standard. Kad pak americka-, japanska- i evropska centralna banka ''danonocno'' stampaju novac za koji nema bilo kavog pokrica o kakvim ''specijalistima'' je rec? Svajcarska je vec uvela negativne kamate na stedne uloge dok su u evro-grupi ispod 1% . Zamislite penzione fondove sa ''renditom'' ispod 1% na destogodisnje drzavne obligacije. Kakve penzije ce penzioni fondovi isplacivati svojim ''osiguranicima'' i od cega? Banke su u stvari intermedijeri izmedju ''potrazivaoca'' i ''duznika'' pa nije jasno kako ce one snositi stetu. Svaka imovina se svodi na imovinu gradjana ; ''pravna lica'' su pravna konstrukcija tojest ''kobajagi lica''. Ta ''lica'' nemaju psihologiju pa , shodno tome, ne mogu da pate.
todoric posle sinocnih rezultata do pise
dakle potpuna izuzetnost od realnosti..kako je to moguće..imaju li ti ljudi mozga uopšte.. svaki normalan tamo bi prokleo dan kada su počele demo...
intetesantno da se vejvoda ne izlece za srbiju
al da mu se dopada da je orban jadni Putinov. covek..imao je takodje na nedavnom skupu marsalovaca vrlo nezgodno odobravanje jednog stava da se nekad samo protestima nesto moze promeniti..inače zaobilazi srpske demo..
Твртко
Демографија је кључни елемент економије и ниске каматне стопе не могу расти (на природан начин) уколико имате демографско опадање. У условима демографског опадања ми имамо опадање агрегатне тражње за свим робама па и за новцем. Стари људи - штеде. Млади људи -инвестирају (узмају кредите). Да резимирамо, - Када би демографско опадање био проблем само Србије - па и "помоз Боже" ... ово је заправо кључни европски проблем и кад Ердоган говори о "болесном човеку" - он управо мисли на "ниске каматне стопе" тј - старо становништво које не инвестира.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja