subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 12.04.2017. u 22:05 Jovana Rabrenović

Kamate srpske, izazovi svetski

Po MMF-u svet se može suočiti i sa rastom i sa stagnacijom cene novca zavisno od tempa oporavka ekonomije
(Фото Пиксабеј)

Međunarodni monetarni fond (MMF) koji je u Srbiji omražen konačno ima dobru vest za naše građane.

U njegovom aprilskom Izveštaju o globalnoj finansijskoj stabilnosti našlo se i predviđanje da će doba niskih kamata potrajati, kako su preneli analitičari biltena MAT („Makroekonomske analize i trendovi”).

Ovo ne bi bilo ništa čudno da projekcija ne dolazi u trenutku kada finansijska tržišta, nakon dugog perioda niskih kamata, očekuju da će one ponovo rasti.

Američki FED je već u dva navrata povećao baznu kamatu 0,25 odsto, a očekivanja su da će za isti procenat povećati kamate i u narednom kvartalu. 

Njihovim stopama, međutim, još ne ide Evropska centralna banka čije su glavne kamate i dalje oko nule. Program kvanitativnih olakšica, odnosno upumpavanja svežeg novca u ekonomiju, i dalje traje, a koliko će toga još biti zavisiće od toga da li će inflacija najzad početi da raste i približiti se cilju od dva odsto. Zbog pada kamata na pozajmice povratno niže su i one na depozite tako da su štediše u situaciji neretko i da plate da im banke čuvaju novac.

Marinos Vathis, predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke, kaže da je njegov utisak da je MMF u Izveštaju o globalnoj finansijskoj stabilnosti dao dva različita scenarija od kojih je jedan rast kamatnih stopa. MMF je čak naveo da negativne kamatne stope kao sredstvo monetarne politike dostižu granice svoje efikasnosti.

– Definitivno imamo niske kamatne stope u Srbiji i po mom mišljenju te niske kamatne stope, slične onima u mnogo razvijenijim zemljama, ne odražavaju fundamente srpske ekonomije. One odražavaju izrazitu konkurenciju u bankarskom sektoru, koji se odlikuje viškom likvidnosti i nedostatkom kvalitetnih kredita. Dakle, ovih 30 banaka jure mali broja klijenata. Banke nude neobezbeđene gotovinske kredite za šest odsto, a pre dve godine kamatne stope su iznosile 16 odsto. Da li je ekonomija toliko napredovala za dve godine? Banke moraju da zarade i neko će morati da plati nedostatak profitabilnosti. Ovo će biti mala i srednja preduzeća kojima je novac potreban i koji nemaju izbora nego da plate. Ako ne kamatama, banke će naći druge načine da ostvare profit. Mnogi bi mogli da pribegavaju naknadama i provizijama kako bi nadoknadili izgubljenu zaradu – kaže Vathis.

Ako se uporede kamatne stope na kredite u dinarima, on potvrđuje da onda imamo veće kamate.

– U okviru te stope moramo ukalkulisati domaću referentnu kamatnu stopu od četiri odsto, dinarski valutni rizik i inflaciju. Međutim, ako ih uporedimo sa stopama na kredite u evrima onda smo na istom nivou. Na primer u Nemačkoj kamatna stopa na potrošački kredit je oko pet odsto, dok u Holandiji iznosi sedam odsto, kaže ovaj bankar.

Zoran Grubišić, sa Beogradske bankarske akademije, ne veruje da će kamate na duži rok ostati niske, već očekuje njihov blagi rast.

– Period niskih kamata u svetu je dugo trajao. Kada će kamate početi značajnije da rastu zavisi od inflacionih očekivanja. Ukoliko inflacija počne da raste centralne banke najznačajnijih ekonomija na to će odreagovati rastom baznih kamata. Međutim, tu postoji opasnost od pregrevanja ekonomije preko realne granice. Preveliki optimizam, odnosno pregrejana ekonomija, vodi u recesiju a sve recesije su počele upravo na taj način – objašnjava Grubišić.

Mi imamo sopstvenu valutu, dodaje, ali se i dalje u velikom procentu zadužujemo u evrima ili dolarima i kao privreda i kao građani, a nismo u poziciji da utičemo na kamatnu politiku svetskih finansijskih centara.

U NBS kažu da očekivanja međunarodnih finansijskih institucija i investitora u pogledu kretanja kamatnih stopa mogu da se razlikuju, imajući u vidu razlike u sagledavanjima, kao i činjenicu da kretanja u međunarodnom okruženju duži period karakteriše neizvesnost u pogledu tempa globalnog ekonomskog oporavka i posledično u pogledu brzine normalizacije monetarnih politika vodećih centralnih banaka u svetu.

FED je započeo s normalizacijom monetarne politike, opredeljenjem da referentnu kamatnu stopu oprezno povećava, što uz još uvek ekspanzivnu monetarnu politiku ECB-a, održava kamatne stope na međunarodnom finansijskom tržištu na niskom nivou.

Izneta ocena MMF-a je da bi period niskih kamatnih stopa mogao da potraje i zbog delovanja strukturnih faktora u razvijenim zemljama, a pre svega sporog ekonomskog oporavka i starenja populacije.

– Na domaćem tržištu novca i kredita, kamate su u padu u poslednje gotovo četiri godine i poslednjih meseci su se stabilizovale na najnižem nivou. Tome su doprineli pre svega znatno ublažavanje monetarne politike NBS, efekti fiskalne konsolidacije, pad premije rizika zemlje ostvaren zahvaljujući popravljanju makroekonomskih fundamenata i smanjenju spoljne i unutrašnje neravnoteže, kao i niske kamatne stope na međunarodnom tržištu novca. Znatno povoljniji uslovi finansiranja doprineli su rastu kreditne aktivnosti i investicija, što je uticalo i na ubrzanje ekonomskog rasta – smatraju u NBS.

Komеntari2
002aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lepota
MMF hvali i Atinu ,samo uzimajte naplaticemo vam od rudnog blaga, ostrva ..doduse mora malo i politicari da se podmazu da ne zardjaju
Nista novo na vidiku
Kad jedna drzava slusa jednu finansijsku organizaciju a ova namece nove kredite zar je treba voltei ili mozda je problem u onima koji vode drzavu jer lako je biti rasipnik treba biti domacin ali izgleda da su kod nas a i sire politicari djavolja rabota

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja