sreda, 23.08.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:20

Kultura u tranzicionom slalomu ili lavirintu

Kako je izgledala debata o čudnoj vezi kulture i politike, da li je NIN-ova nagrada dodeljena za najbolji roman ili za knjigu godine, i zašto je Boris Tadić stajao dok su svirali Devetu Betovenovu simfoniju
Autor: Mirjana Sretenovićsreda, 12.04.2017. u 21:20
(Илустрација Драган Стојановић)

Na ulicama Beograda pored transparenata sa socijalnom tematikom na protestu promiču i oni „Dole diktatura, živela kultura” i „Hoćemo muzeje”.

Tako građani Beograda iskazuju kulturu otpora s tendencijom da ona preraste u kontrakulturu, odnosno radikalno suprotstavljanje glavnim vrednostima dominantne kulture, smatra Divna Vuksanović, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti.

Ona je na debati „Kultura u tranzicionom slalomu” u Domu kulture „Studentski grad” istakla da se kultura danas više ne definiše kao vrednost po sebi, već se tretira kao resurs na tržištu, koji je potreban samo ukoliko je održiv i profitabilan.

U razgovoru su učestvovali profesori Fakulteta političkih nauka Ratka Marić i Dobrivoje Stanojević, profesori Filološkog fakulteta Adrijana Marčetić i Tihomir Brajović, istoričar umetnosti Irina Subotić, lingvista Vlado Đukanović, Marijana Cvetković iz nezavisne kulturne scene, filozof Ivan Milenković.

Kako na svaka dva-tri meseca kulturni poslenici sakupljaju potpise za spasavanje neke institucije kulture, Ivan Milenković se osvrnuo na vezu kulture i politike.

– Iako ljudi koji rade u kulturi insistiraju da ona mora da bude razdvojena od politike, ove dve oblasti su, međutim, organski povezane. Ne postoji mogućnost da se kultura odvoji od politike, ako ni zbog čega onda zbog toga što politika konstituiše javni prostor. Kultura je uvek javna stvar, res publika. Uzroci devastacije kulture danas su upravo u tome što se devastira javni prostor, isti onaj koji zauzima kultura – istakao je Ivan Milenković, dodajući da je pitanje kulture uvek političko pitanje „par ekselans”.

– Tako je i poziv da se zaustavi devastiranje kulture, bez sumnje, politički poziv – dodaje ovaj filozof.

Sledeći ideju liberalnog kapitalizma, kultura je vremenom bačena na tržište, a primera radi, nekada je država brinula o njoj i tako što je Državna lutrija uplaćivala procenat „Književnoj reči” – o čemu je govorila Adrijana Marčetić.

– Od devedesetih godina nijednu našu vlast kultura suštinski ne interesuje i ništa se neće promeniti, dok ne dođe vlast koja ima viziju šta je uloga kulture u društvu. Visoka kultura nije marginalizovana samo kod nas, svuda u svetu ona je pod najezdom masovne, kulture globalizacije koja prodire svuda. Pogledajte izloge knjižara, imate 20 primeraka iste knjige poređane u dva-tri reda, kao pločice za kupatilo. Nije kao pre: jedna knjiga, druga, peta. Uglavnom su to prevodi i sve korice su iste – kaže Adrijana Marčetić. Primećuje i da se više ne zna razlika šta je dobro, a šta loše; „nema književne kritike, niti mesta da se objavi neki kritički tekst”.

Da se desila „kvantna promena” i da se pojam kulture potpuno izgubio, primetio je i Vlado Đukanović. Ilustrovao je svoj stav primerima:

– Prošle godine „Nobela” za književnost dobio je Bob Dilan, koji je u cvetu svoje mladosti spadao u subkulturu. Na internetu je istog sata u svetu počela debata da li je to poezija. Međutim, nisam video da se iko ove godine, kada je dodeljena NIN-ova nagrada za roman godine, zapitao da li je to roman. Odlična knjižica, ali nije roman, a nagrada se dodeljuje za najbolji roman, a ne za knjigu godine. I to nije sada počelo, već devedesetih, što takođe pokazuje skokove u kojima čovek ne može da se snađe – istakao je Vlado Đukanović.

Kako je dodao, jedan dnevni list je, uz novine, čitaocima upravo poklonio 30 sličica za uskršnja jaja sa likovima estradnih zvezda, kao i kartonsku kućicu za čuvarkuću. – To je naša stvarnost. Današnja deca neće moći takve stvari da povežu sa onim što je kultura bila pre 25 godina – ističe poznati lingvista.

Ispričao je i šta ga je iznenadilo na obeležavanju datuma EU u „Sava centru”, dok je predsednik Srbije bio Boris Tadić.

– Bilo su predviđeni govori i izvođenje Devete Betovenove simfonije. Orkestar počinje da izvodi simfoniju i na red dođe „Oda radosti”. Predsednik ustaje, desetak sekundi stoji sam i ovi do njega krenu da ustanu. I ustane ceo „Sava centar”. Rekoh ženi: „E, neću!” Ne možeš ustajati na stav Devete Betovenove simfonije! Nemoguće je da Boris Tadić ne zna da je to samo stav koncerta, a ne intonacija himne EU. Za mene je tada pukao koncept kulture u ovoj zemlji. On, čovek nije neobrazovan, nije nekulturan. Morao bi to da zna. Pošto je bilo besmisleno, posle dva minuta svi su posedali – ispričao je Đukanović.

Jedno svoje sećanje podelio je i Tihomir Brajović, čiji je stav da se ništa bitno u kulturi nije promenilo od pada socijalizma. Ovaj književni kritičar je skoro prestao da piše kritiku, jer, kako kaže, ovde nikoga ne zanima da se ona svede u profesionalne okvire.

– Kad se ovde kaže „kritika”, misli se na negativnu kritiku, na nešto što je opasnost. Bio sam osamdesetih godina na skupu u Nemačkoj. Na slovenačkoj granici carinik je pregledao naše stvari i od svih se usredsredio na časopis „Proza i kritika”. I to na onu reč „kritika”. Pitao je „šta je ovo” i odmah smo bili sumnjivi – rekao je Brajović.

Na debati je bilo pomena da kultura, ukoliko je potrebno, treba da se brani i okupacijom ustanova kulture i sličnim debatama koje „drže temperaturu” dok ne postanu vidljivi konkretni pomaci u kulturi.


Komentari16
8b8a1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Rakonjac
Kao prvo, zasto je ministar kulture pravnik, a ne covek kulture? Kao drugo, zasto se kao clanovi UO ustanova kulture biraju samo podobni partijski ljudi, pa oni dovode, po toj osnovi, nestrucne a podobne direktore? Kao trece, po kojim kriterijima se biraju komisije ministarstva koje odlucuju u raspodeli, i zasto ne postoje obrazlozenja njihovog rada? Ocito je da ministar ima zadatak da gasi i kulturu i njene institucije.
Posmatrac
Moze li POLITIKA da poslje svog novinara u Narodni muzej, i da nam saopsti sta se tamo radi, kako napreduju radovi i kad ce muzej biti otvoren.
Миланка Крстић
Отпор, дабоме!
da da da
A šta su uradili učesnici tribine za sve ove godine u odbranu kulture? Ništa, nula, tačka. Sada kukumavče, jer je to u modi, a dok su delili dobre parice nisu se žalili. Dosta više hipokrizije, politizacije i vladavine žutih.
Srdjan
Nabrojte poimence ko su na tribini zuti, a ko su zeleni,plavi, roze. Ja sam ovde video samo obrazovane i kulturne ljude,i nisu kukumavcili nego kritikovali.
Preporučujem 4
Danica Milovic
Manite se pausalnih ocena,neki od ucesnika su radili, uradili, i nisu uzimali pare. Kulturni bot,oh kako to gordo zvuci. Srecan Vaskrs.
Preporučujem 5
Bozica Ilic Protic
Rad Ministarstva kulture funkcionise po burazerskoj osnovi. Tako se vodi kadrovska politika, tako se dodeljuju sredstva za projekte,nista nije transparentno, i misli se da javnost ne postoji, da se ni o cemu ne pita. A javnost se pita sta ce nam uopste takvo ministarstvo koje ne radi za dobrobit kulture.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja