ponedeljak, 18.12.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:06
U SUTRAŠNjEM, JUBILARNOM KULTURNOM DODATKU ČITAJTE:

60 godina Kulturnog dodatka

petak, 14.04.2017. u 08:37
Културни додатак, први број 1957.

Prvi broj „Politikinog” dodatka „Kultura – umetnost– nauka” pojavio se 14. aprila 1957. godine, na šest stranica „Politikinog” formata. Najpre je izlazio nedeljom i štampan je tako da se mogao izdvojiti iz lista kao zasebna celina. Na prvoj strani, u prvom broju, objavljeni su tekstovi Dušana Matića, Dušana Kostića i Milana Đokovića i ilustracije Milivoja Uzelca i Sretena Stojanovića. Od 1963. godine izlazi subotom i do danas je popularan kao „subotnji dodatak”. U smanjenom formatu u odnosu na novinski izlazio je od 27.11. 2004–7.4. 2007. godine.

Za prvog urednika Kulturnog dodatka imenovan je pesnik Risto Tošović, ranije sekretar Saveza književnika Jugoslavije, glavni urednik „Književnih novina” i nekadašnji glavni urednik časopisa „Mladost” (koji je zabranjen 1952), a promovisao je modernu svetsku i našu književnost, kao i nove tendencije u umetnosti uopšte. Risto Tošović je Kulturni dodatak uređivao sve do 1962. godine kada je imenovan za glavnog urednika NIN-a.

Posle Riste Tošovića urednici Kulturnog dodatka bili su: Dragoslav Zira Adamović, Miodrag Maksimović, Vanja Kraljević, Radovan Popović, Milka Lučić, Anđelka Cvijić, Zoran Radisavljević, Vesna Roganović, Ana Otašević. Sada ga uređuje Marija Đorđević.

U prvom broju, pored već pomenutih saradnika, svoje priloge objavljuju: Voja Čolanović, Uglješa Bogunović, Aleksa Čelebonović, kao i novinari „Politike”: Miroslav Radojčić, Leon Davičo, Radmila Bunuševac, Miodrag Maksimović, Olga Božičković i Stevo Ostojić.

-------------------------------------------------------

REKLI SU O KULTURNOM DODATKU

Vida Ognjenović, pisac i reditelj

Kulturni dodatak Politike je ozbiljna publikacija na čijim stranicama naša kulturna zbilja ima šanse da vrednuje, plasira i kritički razmatra sopstvene domete i promašaje. Dodatak bi, po ugledu na proverene modele u svetu, morao da bude znatno većeg obima, jer se na kulturi kod nas ne škrtari samo u novcu već i u medijskom prostoru. Kulturne rubrike su, uz časne izuzetke, sužene na kratke vesti koje vrve od pogrešnih imena i netačnih datuma, pa se tako mnoga značajna pitanja i pojave prepuštaju usmenom nagađanju i kafanskim elaboracijama. Sve je manje mesta za dobro obrazložene rasprave stručnjaka i analize umetničkih vrednosti, jer se tiraži postižu detaljnim porno-izveštajima o uspesima estradnih i političkih starleta, uz bestidno fotošop i „moralšop“ zamagljivanje istine.

Kulturni dodatak još tome odoleva, uz, verujem, ne mali broj žrtava. Izdržite, važno je. Beloglavi sup je pod zaštitom države, a Kulturni dodatak Politike je pod zaštitom čitalaca. Cilj i princip takvog dodatka ne treba da bude, kao za šareni zabavnik – za svakoga po nešto, nego prava stvar za pravog čitaoca. Takav čitalac se stvara ponudom dobrih tekstova, a ne golicanjem.

-----------------------------------------------------

Isidora Žebeljan, kompozitor

Kulturni dodatak je jedno malo živopisno kraljevstvo u koje se ljudi ušuškaju subotom i u kojem im se odjednom ponovo učini da su kultura i umetnost neuporedivo jače i trajnije od svih nemani banalnosti i primitivizma koje po njima bljuju svakodnevno. Tu oni prolaze kroz tamno ogledalo u svetlost čudnih ljubavi najrazličitijih muza.

Pored onoga kakav je do sada bio, volela bih da u ovom malom kraljevstvu osvanu i čudesni glasovi Toni Morison, Sajmona Retla, Končalovskog, Džona Eliota Gardinera, Tomija Janežiča, Zvjaginceva, Larsa fon Trira, Kaje Sarjahu, Stiva Rajha i Arva Perta. To bi pomoglo da kraljevstvo ostane nepresušno utočište za sve one koji ne pristaju da umru od besmisla.

--------------------------------------------------------------------

Puriša Đorđević, filmski reditelj

Piši kraće, savetovao me je Radovan Popović, urednik Kulturne rubrike, bolje reći urednik one dve tri stranice Politike gde se poštovana javnost obaveštavala o novim knjigama, domaćih i stranih pisaca (Andrić, Sartr, Eliot, Brana Petrović). Biografije filmskih glumaca. Bitef, Fest, festival u Puli. Tako nam je nekoliko strana o kulturi u Politici bio pasoš da pređemo granice našeg pisanija. Još nešto, bar ja, pisao sam po Radovanovom savetu, kraće.

Pobedio sam rat kratkim pričama. Čak sam se usudio i napisao priču Ja sam istorija. Gospođa Kultura je to objavila na celoj strani. Naravno, ja nisam opisao samo svoju istoriju, pisao sam i o svojim izgubljenim bitkama na terenu ljubavi i tenisa.

Siguran sam da je dodatak subotom mnoge obavestio šta da pročitaju. I jedan primer, Kultura je davala primere da se pisci oslobode lepih reči. Zahvaljujući Radovanu Popoviću, objavljena je moja priča o tome kako vode ljubav starac i devojka. Radovan i ja znamo da je bilo mnogo zamerki na ovu moju priču, baška na Radovana. Ako Kultura u Politici ima ponekad i ono što se čitaocima neće svideti, to je najbolji znak da su te strane Kulture ono što krasi Politiku – da je vole i mrze...

---------------------------------------------------------------------------

Petar – Peca Popović, rok kritičar

Ako si odrastao gde si rođen, ako su ti te novine i taj podlistak istovremeno bile dečački san, dnevna doza i svakonedeljna lektira i ako si jednom bio počastvovan ponudom naslednika Zire Adamovića da tu sarađuješ, onda jedno dobro znaš. Možeš biti voljen, hvaljen, kuđen, bolje plaćen, nagrađivan i osporavan, ali nema sličnog osećanja ponosa i strepnje onom kada ti se tekst pojavi u Kulturnom dodatku Politike. Onda postaješ deo društva izabranih koji su pero ubadali u rođenu krv.

Bez ikakve cenzure ili narudžbina potpisao sam desetine tekstova o rokenrolu, ali se najviše sećam jednog sasvim različitog – priče o Iliji – Džoniju Gavriloviću, zaboravljenom virtuozu iz prve generacije naših školovanih harmonikaša. Bio je u dubokoj starosti i objavljeno u dodatku ga je duboko dirnulo. Nazvao me je i drhtavim glasom rekao: „Otvorio sam prvu beogradsku igranku, svirao na dvoru, bio predratni radijski muzičar i imam svoje autorske ploče. Moj život i karijera imaju smisla kad je to konačno verifikovala Politika na stranama kulture.”Manjak vizija, višak haosa

---------------------------------------------

KULTURA I REALNOST

Manjak vizija, višak haosa

(Dragan Stojanović)

Pitanje kulture je uvek bio problem čovečanstva. I u velikim duhovnim epohama uvek se insistiralo na kulturi, jer je ona pouzdan posrednik između ponašanja, saznanja, znanja i njihovih primena u društvu. Ali činjenica je takođe da je kultura u nekim periodima i nekim društvima bila nemoćna da spreči velike ideološke, ratne i religiozne katastrofe, pa i vezivanja ruku samoj kulturi.

Reč „kultura” – koja potiče od latinskog glagola „colere” – znači gajiti, štititi i poštovati. Ali može značiti i povezivati. Upravo je povezivanje osnova uspostavljanja stabilnog društva i države, a kada se oni uspostave i povežu, kultura dobija još jednu ulogu – da ih drži na okupu. Ali kultura ima veze i sa reči „kult”, što predstavlja ono iskonsko, sa samog početka, ono što predstavlja vraćanje sebi, ono što je samopoštovanje, kao vladanje sobom. A to su preduslovi za saživot i vezu sa drugima, to je pretpostavka za stvaranje i održavanje zajednice. Nećemo pogrešiti ako u tome prepoznamo veze sa magijskim i sakralnim.

Kada je Osvald Špengler pre gotovo sto godina u svojoj slavnoj i opsesivnoj knjizi Propast Zapada govorio o krizi ove civilizacije, on je govorio pre svega o krizi kulture. Kultura je jedno uzvišeno, ekumensko mesto sa koga su govorili veliki umovi, ali može biti i svratište, da ne kažem krčma, iz koje su iskakali monstrumi čovečanstva.

Branko Kukić

-------------------------------------------------

FILOZOFSKI TEATAR

Revolucija se ne podiže bez nacionalnog naboja

Tereza Forkades (Foto Z. Šuvaković)

Ako ignorišete pripadnost religiji, naciji, jeziku, ako se oslanjate samo na racionalnost, oprostite se od neophodnog poleta koji je potreban svakoj permanentnoj revoluciji, kaže Tereza Forkades, najradikalnija časna sestra Evrope

Nikada do sada nisam videla neku časnu sestru kako doručkuje. Zamišljala sam da one svoj prvi obrok jedu u obzorje, između molitve i manastirskih poslova. Tereza Forkades, najradikalnija časna sestra Evrope, doktorka teologije i medicine, sa diplomama najprestižnijih svetskih univerziteta, počinjala je svoj doručak tek u deset sati u hotelu Envoj u Čika Ljubinoj ulici, pošto je u Beogradu bila gost Filozofskog teatra u Narodnom pozorištu. Dok smo razgovarale, Tereza Forkades je polako praznila svoja dva tanjira na kojima su bile kobasice, slaninica, pitice sa sirom, kroasani i džem. Ova benediktinska časna sestra iz samostana na mističnoj katalonskoj planini Montserat dobila je dozvolu da se privremeno udalji od svojih sestara i posveti se političkom aktivizmu. To nikako ne znači da je Tereza Forkades odustala od svoje čvrste vere u Boga. Naprotiv, ona je prethodne večeri pred prepunom dvoranom male scene Narodnog pozorišta nekoliko sati držala pažnju mahom mlade publike govoreći o kapitalizmu, veri, permanentnoj revoluciji, Kataloniji, Španiji, feminizmu, bolivarskom putu u socijalizam u Latinskoj Americi, teologiji oslobođenja. Dokazivala je, potkrepljujući svoja ubeđenja citatima iz jevanđelja, da je kapitalizam potpuno suprotan onome što se podrazumeva pod hrišćanstvom. Govori sasvim prirodno i rečnik joj je svetovan. Očekuje da se crkva promeni, da prihvati mogućnost da žene postanu sveštenici, a veruje da ćemo doživeti da se na čelu Vatikana jednog dana nađe i ženski papa. Smatra da su farmaceutske korporacije kriminalističke organizacije a da sistem kapitalizma ubija ljudskost, a tu se poziva lično na papu Franju.  Veruje da se istopolni brakovi mogu slobodno ozakoniti i u crkvi, dokazuje da hrišćanstvo propoveda upravo one vrednosti koje su srodne levičarskim pokretima. Očigledno ne mari za uskršnji post, kao što nije spremna da uvaži uvreženo učenje kako Bog prašta samo vernicima. 

Zorana Šuvaković

--------------------------------------------------------

SPOMENICI

Studentski trg: Đinđić(em) protiv Dositeja

Nagovešteno uklanjanje saobraćaja sa Studentskog trga idealna je prilika da se Dositejev spomenik prosto izvede na Studentski trg. To bi bilo ravno skidanju vela sa njega, gest njegovog ponovnog otkrivanja

 

Rudolf Valdec, spomenik Dositeju Obradoviću iz 1914. u Studentskom parku u Beogradu (Foto Lj. Gligorijević)

Dositejev spomenik se nalazi u Studentskom parku zajedno sa spomenicima Josifu Pančiću i Jovanu Cvijiću. Tle Studentskog parka, nivelisano na dunavskoj padini, znatno je niže od tla Studentskog trga. Tako je, gledano iz parka, reprezentativna dekorativna ograda parka u svom gornjem delu postala venac visokog potpornog zida. Dositejeva spomenička figura je okrenuta tom zidu, pripada bazenskom delu prostora parka: sa trga, Dositejev spomenik je nevidljiv.

O današnjem  mestu Dositejevog spomenika  nužno je  govoriti kao o izdaji njegove likovne, ambijentalne i simboličke moći. Na tom mestu, na kome stoji od 1930, taj spomenik je skrajnut, sputane snage, zgasnuti dragulj.

Ispostavilo se da je potrebno neprestano ponavljati: likovno-prostorne odlike i značaj ovog spomenika daleko prevazilaze okvir parka – da njegovo svođenje na uspešan ukras parka nije samo urbanistička greška već nacionalni  greh.

Nagovešteno uklanjanje saobraćaja sa Studentskog trga idealna je prilika da se Dositejev spomenik prosto izvede na Studentski trg. To bi bilo ravno skidanju vela sa njega, gest njegovog ponovnog otkrivanja. I po svom istorijskom značaju i po svom neposrednom obraćanju svim generacijama, i po svojim najuže likovnim odlikama, plemenito i radosno vajana, snevana, ta Dositejeva figura je u stanju ne samo da ukrasi trg već da trg pretvori u instituciju spontanog druženja sa prelomnim trenucima državne i  kulturne istorije  Srbije. Na Studentskom trgu, na centralnoj rondeli, naspram univerzitetskih zdanja čiji je Dositej rodonačelnik (!), u osi ulice Vuka Karadžića (!), na potezu između zdanja SANU (!) i glavnog ulaza u park (!), ispred glavne kapije neorenesansne ograde parka arhitekte Milutina Borisavljevića (!)... taj spomenik bi, najzad, srazmerno svojoj prirodi i vrednosti mogao da učestvuje u konačnom definisanju kulturnoistorijskog središta grada koje dostojanstveno uobličuju univerzitetska zdanja.

I zar treba zaboraviti da devedeset procenata studenata, stalno, obavezno prisutnih u prostoru Studentskog trga i parka, nije svesno prisustva spomenika prvom srpskom prosvetitelju! Pa, s obzirom na standarde likovne kulture u našoj sredini, i da ih se on doslovno ne tiče!

Ljubomir Gligorijević

----------------------------------------------------------

ESEJ

Da li savremeni hrišćani veruju u vaksrsenje?

Savremeni čovek i dalje kao i njegovi preci čezne za besmrtnošću, ali je njegova želja retko podržana duhovnim podvigom i askezom. Nju prvenstveno oblikuje nastojanje da se što više odloži neminovna smrt (tela), da se različitim fitnes, organskim, farmakološkim, kozmetološkim i drugim ideologijama večne mladosti produži njegov boravak ovde i sada iako je jasno da kraj jednom mora doći

Marija Dragojlović, iz ciklusa „Anđeo za Valtera Benjamina“, kombinovana tehnika , 1994 

I ove godine, kao i mnogo puta do sada, dijagram verskog kalendara dostiže svoj vrhunac. Hrišćanska vaseljena, ujedinjena praznikom, peva vaskršnji tropar: „Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt pobedi i svima u grobovima život darova”. Za razliku od Božića, koji je dobio epitet najradosnijeg praznika, dakle, najvećeg među radosnima – jer predstavlja objavu rođenja Bogočoveka – praznik vaskrsenja Crkva je nazvala praznikom nad praznicima jer objavljuje najveću moguću pobedu – pobedu nad smrću i konačnošću. Pred nama je praznična trpeza ukrašena šarenim jajima, koja simbolizuju novi život, izazivajući u nama – gotovo arhetipsko –  detinje ushićenje. Blagdan blaži naše duševne rane zadobijene u profanoj svakodnevici, uvodeći nas u vreme svetosti, pružajući nam predokus celovitosti.

Ali, iako je, kako uči Crkva, Hristos vaskrsao jednom zasvagda, ponudivši čoveku razrešenje od tragičnog usuda istorije, ovaj praznik je s vremenom sve više bivao samo isečak u vremenu, samo trenutak besmrtnosti iz koga se ponovo, možda već i na kraju dana, vraćamo zaboravu. Iako je događajem Vaskrsenja smrt označena samo kao prelazak – iz konačnosti u večnost, savremena hrišćanska civilizacija – dakle ona koja se po Hristu vaskrslome naziva, panično nastoji da činjenicu smrti zaboravi, užasnuta beznađem koje se pred njome otvara. Zapravo, savremeni čovek i dalje kao i njegovi preci čezne za besmrtnošću, ali je njegova želja retko podržana duhovnim podvigom i askezom. Nju prvenstveno oblikuje nastojanje da se što više odloži neminovna smrt (tela), da se različitim fitnes, organskim, farmakološkim, kozmetološkim i drugim ideologijama večne mladosti produži njegov boravak ovde i sada iako je jasno da kraj jednom mora doći. O tom kraju retko se i razmišlja, a još ređe se o njemu razgovara. Spominjanje smrti zabranjeno je čak i kada je čovek teško bolestan. Uostalom ovo i ne treba da čudi ako se ima u vidu da mnoga savremena istraživanja pokazuju da veliki broj deklarisanih hrišćana tvrdi da veruje u Boga, ali ne i u vaskrsenje.

Aleksandra Pavićević*

-----------------------------------------------------------

INTERVJU

Evropu posle bregzita nećemo napustiti

Iako bi me podaci o nejednakosti, posebno ekonomskoj, demantovali, ipak mislim da društvena mobilnost koju je globalizacija omogućila utiče na umanjenje razlika, inače bi one bile još veće, kaže ser Kiran Devan, generalni direktor Britanskog saveta

Ser Kiran Devan (Foto D. Žarković)

U predvečerje Drugog svetskog rata, 1939. godine, kada je većini mislećih ljudi bilo jasno da se pohod Adolfa Hitlera neće zaustaviti unutar granica Nemačke, tadašnji osnivač i predsednik Britanskog saveta lord Lojd, baron od Dolobrana, boravio je u zvaničnoj poseti Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Razgovarao je tada skoro sa kompletnim našim rukovodstvom, počev od kneza namesnika Pavla, a list Politika je njegovu posetu ispratio u celosti. Uprkos nagoveštavajućem zveckanju oružjem, a možda baš i zbog toga, ovaj čovek gajio je i širio vizionarsku ideju da kulturna razmena mora da opstane, da je to jedan od retkih načina da se sačuvaju i čovečnost i čovečanstvo, naročito u vremenima kada padaju bombe, kada se mrzi, kada se umire. Opstanak nije smeo biti doveden u pitanje.

– Neposredno nakon ove njegove posete vašoj zemlji Britanski savet izdvojen je iz našeg ministarstva spoljnih poslova, dobio je poseban status, izvesnu autonomiju u funkcionisanju, sličnu onoj koji su imali Bi-bi-si i Univerzitet. Nažalost, ubrzo potom lord Lojd je preminuo ali je ostao mitska figura, osoba koja je inspirisala mnoge, koja još i danas inspiriše neke od nas. U izveštaju o misiji saveta iz ratne 1940. možda je najbolje definisana naša uloga: kulturni resursi Ujedinjenog Kraljevstva trebalo bi da promovišu razmenu ideja i znanja, sve zarad toga da u zemljama u inostranstvu stvorimo plodnu prijateljsku osnovu za međusobno razumevanje i mir – priča danas, više od sedamdeset godina kasnije, i to prilično emotivnim tonom ser Kiran Devan, trenutni naslednik lorda Lojda na čelu ove institucije, koja u svetu postoji u 115 zemalja i ima oko 200 centara.

Milica Dimitrijević 


Komentari3
d7a36
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan M. Mišković, sociolog
Politikin Kulturni dodatak je značajan deo kulturnog kapitala srpskog društva. Uz čestitke za šezdesetogodišnjicu izlaženja, izražavam nadu da će svojim tekstovima Kulturni dodatak i dalje osvetljavati puteve društvenog razvoja i progresa. Komentar povodom intervjua sa Terezom Forkades. Nema ni revolucije ni re-evolucije ne samo bez nacionalnog, nego i bez klasnog naboja. Kapitalizam nije prihvatljiv ne samo sa etičkog, već i sa strukturalnog, funkcionalnog, istorijskog i humanog stanovišta. Kapitalistički sistem nudi profit iznad ljudi i životne sredine, usled čega uvodi i promoviše, kao što kaže Tereza Forkades, "prevarantski tip demokratije - demokratija za mali broj privilegovanih i apsolutno zanemarivanje velike većine naroda". Potrebno je teorijsko i praktično traganje za alternativama ovom istorijskom sistemu modernog ropstva i potčinjavanja.
Jasmina Zec
Politiku vec decenija a NE kupujemo svakog dana. Jedino subotom. I jedino zbog Kulturnog dodatka. Ta oaza civilizovanosti, istancanog jezika i slobodne misli (kako stranih tako i domacih autora) pruza kakvu - takvu nadu da ce novoprimitivizam ipak na kraju ustuknuti, skoncati prirodnom (ili nasilnom smrcu - svejedno), i udahnuti zivot onom stvaralastvu kojim smo se nekad ponosili. Kulturni dodatak ima jos jedan zadatak: on treba da inficira "obicnog" citaoca POTREBOM za onim sto zovemo kultura, sto je ustuknulo pred hlebom i igrama masovne zabave. Zelim da se "obican" citalac usprotivi drzavnom finansiranju birfesta, kobasicijade i orgijasticke Guce. Zelim da se zalozi za gajenje onih drugih - kulturnih i kultivisanih manifestacija ljudskog duha koje i dalje postoje u ovom nasem jadnom narodu.
Dijana Milosavljević
BIBLIOGRAFIJA ''KULTURNOG DODATKA'' Volela bih da vidim ovakav naslov knjige povodom 60 godina izlaženja ''Kulturnog dodatka'' Politike. Ako želimo da budemo civilizacijski i kulturno samosvesni, potrebno je da kuća Politika neizostavno uradi Bibliografiju ''Kulturnog dodatka''. Tek tada ćemo imati potpun uvid u značaj i veličinu ovog nesvakidašnjeg projekta.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja