ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:35
DRŽAVNICI U PRESTONICI NEBESKE SRBIJE

Blagoslov Hilandara za kraljeve i predsednike

Pred ikonom Presvete Bogorodice Trojeručice srpski vladari želeli da nađu duhovni mir, utehu i odgovore na teška državna pitanja
Autor: Milenko Pešićpetak, 14.04.2017. u 22:00
За ускршњом трпезом у манастиру Хиландар (Фото монах Милутин Хиландарац)

Hilandar je Srbima vekovima duhovna tačka oslonca, svetionik sa kojeg sa dalje i dublje vidi, kantar koji najbolje meri sve naše uspone i padove.

Otkako su 1198. godine otac i sin, Sveti Sava i Sveti Simeon, iz ruku vizantijskog cara Alekseja Trećeg Anđela dobili hrisovulju kojom se Hilandar daje „da Srbima bude na večni poklon”, ovaj svetogorski manastir je prestonica ne samo duhovne već i, po nekima, idealne Srbije.

Ovo parče našeg neba na grčkom poluostrvu Atosu, gde je ispisana trajna krštenica srpskog naroda, kao magnet privlači ne samo one koji su dobili priziv da kao monasi služe Bogu već i istoričare, umetnike, pisce.

U treperavom odsjaju upaljenih voštanica koji se iz polijeleja razliva tokom svenoćnih službi, dok za pevnicom kaluđeri kao jedan poju psalme, i srpski vladari i političari tražili su utehu, blagoslov i odgovore na pitanja koja ih muče.

Bio vernik ili ne, svako ko je makar jednu noć probdeo u blizini ikone Presvete Bogorodice Trojeručice, koju je carski sin Sava 1217. godine kao bescen dar dobio u manastiru Svetog Save Osvećenog nedaleko od Jerusalima, može da oseti kako mu srce ulazi neko neopisivo umiljenje. To je radost koja nije s ovoga sveta.

Ovo „carstvo bez krune, država vez vojske, zemlja bez žena, bogatstvo bez novca i mudrost bez škole”, kako je Sveti vladika Nikolaj opisao Svetu Goru, oduvek je privlačilo i one koji se bave narodnim i državnim poslovima. 

Hilandar su kroz istoriju posećivale i mnoge srpske krunisane glave: car Dušan 1347, kralj Aleksandar Obrenović 1896. i kralj Petar Karađorđević 1910. godine.

Od 1991. do danas zadužbinu Svetog Save i Svetog Simeona su posetila i dva predsednika Srbije, Slobodan Milošević i Tomislav Nikolić.

Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica u pratnji predsednika savezne vlade Zorana Žižića i 16 ministara za manastirsku slavu Vavedenje Presvete Bogorodice 4. decembra 2000. dočekan je kao pravi vladar. Prvi put posle 55 godina zvonila su sva zvona. A hilandarskoj ikoni Trojeručici poklonili su se i dva predsednika Republike Srpske – Mirko Šarović i Milorad Dodik.

Poslednjih godina na manastirskim slavama sve češće gosti su i premijeri i ministri. Dolaze i političari, kako oni na vlasti tako i oni koji se nadaju da će je možda, uz božju pomoć osvojiti.

A hilandarski monasi svakog posetioca dočekuju iskreno kao brata i prijatelja, bilo da je došao iz znatiželje, po duhovno ukrepljenje, ili blagoslov. „Sveti Sava nam je ostavio dovoljno da imamo za bratstvo i za doček namernika”, odgovor je koji vam daju monasi kada ih upitate kako uspevaju da ugoste sve. 

Posle požara 2004. godine Koštunica je više
puta dolazio na Svetu Goru
(Fotodokumentacija "Politike")

Hilandar su tokom duge istorije pomagali i ostali Nemanjići, ali je jedino car Dušan posetio ovaj svetogorski manastir. On se sa caricom Jelenom zbog kuge koja je harala sklonio u Hilandar. Na Svetoj Gori je boravio devet meseci od 1. septembra 1347. do juna 1348. Na mestu susreta srpskog cara sa hilandarskim monasima podignut je „Krst cara Dušana”, a u blizini je zasadio i maslinu. U Hilandar je 1896. posle povratka iz Atine, sa olimpijskih igara, došao i kralj Aleksandar Obrenović.

Ali uvrežena priča kako je srpski monarh tom prilikom isplatio dugove carske lavre kako srpski manastir ne bi potpao pod bugarsku upravu nije baš tačna. Mitropolit Mihailo je četiri godine kasnije uputio pismo episkopu timočkom Melentiju, iz koga se saznaje da su dugovi Hilandara oko 100.000 dinara isplaćeni i da je obligacija preneta na Mitropoliju Kraljevine Srbije.

Kralj Aleksandar ipak u znak zahvalnosti od hilandarskog bratstva dobija na dar Nemanjinu osnivačku povelju i Miroslavljevo jevanđelje koje se danas čuva u Narodnom muzeju.

Najspektakularnija je, ipak, bila poseta Slobodana Miloševića Hilandaru. Posle posete Krfu i obilaska ostrva Vido, predsednik Srbije je 17. aprila 1991. u pratnji pet helikoptera sleteo u manastirsku baštu. Prema jednoj verziji događaja, Milošević je igumana Pajsija pozdravio s „dobar dan”.

Po drugoj, više malicioznoj, rekao mu je: „Zdravo, druže igumane.” Očevici pričaju da je tadašnji predsednik Srbije, koji se u Hilandaru zadržao dva i po sata, ušao u crkvu, stao nasred nje i gledao freske.

Potom je s rukama na leđima prošao pored ikone Bogorodice Trojeručice i nakon nekoliko minuta izašao. Iguman Pajsije je Miloševiću poklonio u kožu ukoričeno Sveto pismo i poručio da, ako se bude po ovoj knjizi vladao i po njoj narodom upravljao, biće uspeha. U Hilandaru pričaju da je prvi čovek Srbije na ovo oćutao, popio limunadu i otišao.

Bogorodičin vrt nisu zaobilazili ni komunisti, ali ni oni koji su raskrstili sa petokrakom. Blagoslov prvog arhiepiskopa srpskog Svetog Save, kojim je za života mirio braću Stefana i Vuka, zavađenu oko vlasti u srpskoj državi, nevidljivo je prisutan i u Hilandaru. Tako su ljuti ideološki protivnici, nekadašnji ljotićevac i bivši politički komesar postali prijatelji.

Starac Mitrofan je 1967. godine sa podozrenjem gledao na Dobricu Ćosića koji je stigao u Hilandar. Ali kada je Dobrica za dve nedelje na kosini iznad pirga Svetog Vasilija uspešno zasadio novi manastirski vinograd koji je prethodno uništila filoksera, sve mu je bilo oprošteno.

Iako je hilandarsko bratstvo bilo više nego sumnjičavo prema namerama nove bezbožne vlasti u Titovoj Jugoslaviji ostaje zabeleženo da je juna 1954. godine na inicijativu Rodoljuba Čolakovića osnovana komisija za pitanja ovog svetogorskog manastira.

Ivica Dačić: briga o ovom spomeniku duhovnosti obaveza svake Vlade Srbije (Foto www.hilandar.org)

Država je pokušala da monasima pošalje vatrogasnu opremu i traktor, ali je grčka carina to sprečavala. U Brozovo vreme, međutim, crkvena disciplina nije kršena zbog državnih funkcija ili titula.

Tako Aleksandar Šarić u svojoj knjizi „Susreti sa ocem Nikanorom” beleži i slučaj kada je Marko Nikezić, šef diplomatije SFRJ i potonji predsednik CK Srbije, sa još jednim čovekom svratio u Hilandar:

„Za vreme ručka nisu se krstili pre ni posle molitve, što je otac Nikanor primetio, ali im nije stavio nikakvu primedbu. Međutim, sutradan, po završetku liturgije, Nikezić je stao u red da primi naforu.

Otac Nikanor mu je prišao, rukom ga zadržao i rekao: ’Odstupite, gospodine, to nije za vas.’”

Molitva: Vuk Jeremić (Foto www.hilandar.org)

Zanimljivo je da Boris Tadić u dva svoja predsednička mandata, od 2004. do 2012. godine, nijednom nije posetio Hilandar. „Tadić je kao predsednik Srbije imao želju da ode na Svetu Goru, ali je splet okolnosti tu posetu odlagao. U tri navrata su rađene pripreme za njegov odlazak u Hilandar. Poslednji put krajem 2010. godine, kada je sve bilo gotovo dogovoreno, zbog sportske povrede je morao hitno na operaciju Ahilove tetive. A onda je usledio dug oporavak”, priča jedan Tadićev saradnik u vreme dok je bio šef države.

Za razliku od Tadića, Tomislav Nikolić je više puta hodočastio u Hilandar – pre i pošto je izabran za predsednika države. Nekadašnji ministar kulture Bratislav Petković priča da je sa Nikolićem pre nego što je izabran za predsednika dva puta išao na Svetu Goru. „Prvi put smo išli u avgustu 2010, a potom 4. decembra 2011, kad je Hilandar proslavio svoju manastirsku slavu. Tad su sa nama išli i njegovi sinovi Branislav i Radomir”, kaže Petković i otkriva da kao uspomenu sa Svete Gore Tomislav Nikolić uz sebe nosi krstić iz Hilandara. Najduži Nikolićev boravak u Hilandaru bio je u avgustu 2013. godine, kada je šest dana tihovao među monasima.

 Godinu dana kasnije, Nikolićev ponovni odlazak na Svetu Goru, u trenutku kada se u Srbiju iz Haga posle skoro 12 godina vratio Vojislav Šešelj, njegov kabinet je ovako obrazložio: „Boravak na jednom od najsvetijih srpskih mesta i razgovor sa svetogorskim monasima daju sasvim drugačiju perspektivu prilikom razmišljanja o svim teškoćama koje su zadesile celu Srbiju.”

U monašku republiku odlazili su i ministri i gradonačelnici. Tako je u avgustu 2013. godine tadašnji predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić, potonji ministar energetike, u Hilandar došao sa gradonačelnikom Jagodine Draganom Markovićem Palmom. Antić je tada obećao monasima da od 1. septembra mogu da se besplatno leče u srpskoj prestonici.

Ministar Aleksandar Vulin je išao u dva navrata na Svetu Goru. Jednom u oktobru 2013. sa kandidatima Srpske liste za poslanike u kosovskom parlamentu. Dve godine kasnije Vulinu je učinjena velika čast, bio je domaćin slave u Hilandaru.

Hilandar je poslednjih godina korišćen i kao odskočna daska za predizbornu kampanju. U jeku predsedničkih izbora 2002. godine, na Svetu Goru su stigli Miroljub Labus i Mlađan Dinkić.

Prošle godine za Veliku Gospojinu među gostima Hilandara je bio i Vuk Jeremić, tada kandidat za generalnog sekretara UN. Iguman Metodije je Jeremiću poručio da ga, bez obzira na ishod glasanja, prihvati sa smirenjem, kao volju božju, a ako bude izabran, da stane u zaštitu Kosova i Metohije u okviru srpske države.

Milorad Dodik u poseti Hilandaru
(Foto www.hilandar.org)

U tek završenoj predizbornoj kampanji, po blagoslov u Hilandar išao je i predsednički kandidat Milan Stamatović, koji je sa Svete Gore poručio da će Srbima i Srbiji biti bolje tek kada potpuno obnove taj manastir, koji je oštećen u požaru 2004. godine. Od srpskih premijera svetogorskim stazama hodili su Zoran Živković, Vojislav Koštunica i Ivica Dačić. Živković je u junu 2003. godine sa ministrom spoljnih poslova Goranom Svilanovićem Hilandaru predao donaciju vrednu 310.000 evra. Posle požara 2004. godine Koštunica je više puta dolazio na Svetu Goru da vidi kako napreduje obnova ove srpske svetinje.

Dačić je 2014. godine na poziv bratstva došao na slavu manastirskog ktitora Svetog Simeona Mirotočivog. Tadašnji premijer je poručio da je briga o ovom izuzetnom spomeniku duhovnosti obaveza svake Vlade Srbije. Naročito posle katastrofalnog požara 24. marta 2004, kada je vatra uništila, skoro polovinu manastirskih zdanja. Država Srbija je do sada za rekonstrukciju Hilandara uložila više od 10 miliona evra, a obnovljeno je 65 odsto manastirskog kompleksa.

Vlada Aleksandra Vučića brine o ovom manastiru, koji je od neprocenjive vrednosti za srpsko duhovno i kulturno nasleđe. Tako je Ministarstvo kulture ove godine izdvojilo 70 miliona dinara za obnovu, što je 10 miliona više nego prošle godine.

Državna komisija za Hilandar usvojila je plan da se do kraja godine završi rekonstrukcija Belog konaka. U 2017. počeće i radovi na konacima Dohije i Igumenarije sa paraklisima, gde je veliki požar i planuo. Ujedno, započeće i rekonstrukcija trpezarije kralja Milutina i konzervatorsko-restauratorski radovi na tronovima u Sabornoj crkvi. Hilandarsko bratstvo je spremno da ugosti i novog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čiji je sin Danilo, kako se nezvanično saznaje, prošle godine bio gost Carske lavre.


Komentari15
60825
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Krstoljub Vaskrsić
Rodoljub Čolaković - terorista (komunista) koji je sudjelovao u atentatu ministra unutrašnjih poslova Kraljevine Yu Draškovića u Delnicama god. 1921., zaboravljen lik.
Orwell Vegan
Politicari tako pokazuju ko je ustvari gazda srpskom narodu. Ne vidite kako ljube ruke popovima savijajuci se do zemlje. Zar nije Hrist branio da se ljubi u ruku i svestenici nazivaju Ocem, do Oca na Nebu? Sve dok se u nasim medijima nekriticki tretira SPC, sigurno nema spasa, jer Bog nije u crkvama od cigala. To vam je isto rekao Hrist, tako da je ovaj komentar cinjenica od Boga. Probajte ga ne objaviti.
Данило
Ево Празника над све празнике. Зашто? Ово је победа живота над смрти. Ово ке већи празник од Божића када је рођен Спаситељ света. "Немој другом што ниси рад себи", и само мало њих у то врме је за озбиљно схватише ту Његову науку. Данас савремени теолпзи од тог простог "Немој другом што ниси рад себи" праве философију, замешатеније које је тешко разумети. Редакцији "Политика" и свим читаоцима који верују у васкрсење Сина Божијег честитам Празник. Дочекајте га и прославите у здрављу телесном и миру, утешењу духовном уз старославјански поздрав: "Христос воскресе!"
Samo vas gledam
Koliko bi svet bio lepsi bez religije(a). Hiljadama godina svestenici raznih vrsta prodaju maglu covecanstvu o onostranom kako bi narod sto vise patio dok je tu na Zemlji u kratkom i prolaznom zivotu, a ti popovi u svojoj gramzivosti i razvratu (svi debeli do jednoga) uzivaju u bogatstvu. Mozda je Lenjin bio u pravu za ono o opijumu i religiji, mada isto mislim i o komunizmu i ovom tzv. kapitalizmu. Kada ce covek vec jednom shvatiti, da iskoristim stih iz jedne divne pesme koju je pevala Marlen Ditrih.
bice veselo
I ovde je sve relativno...Sudeci prema posetiocima,otkrivaju sve vrste neznanja...Juce je bila Crvena subota???

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja