četvrtak, 04.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 16.04.2017. u 08:25 Branka Vasiljević, Dušan Janković
PRE 671 GODINU, 16. APRILA

Vaskrs kada je krunisan srpski car

Srpski vladar Dušan Silni, tvorac našeg najvažnijeg srednjovekovnog zakonika, 1346. godine u Skoplju ovenčan je titulom cara Srba i Grka – Carigradska patrijaršija bacila je na Dušana anatemu 1350. godine koja mu je skinuta tek 1375. u vreme kneza Lazara
Земни остаци почивају у Цркви Светог Марка у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Njegovo carstvo obuhvatalo je centralnu i južnu Srbiju, celu Makedoniju i Albaniju, bez Drača, deo Bosne i Hercegovine, deo Grčke do Tesalije, Crnu Goru, i rame uz rame stajalo sa tadašnjim carstvima na Istoku i Zapadu.

Nije proglašen za svetitelja
Car Dušan nije proglašen za svetitelja. Spominje se nekoliko razloga – od oceubistva, dovođenja žene Jelene na Svetu goru gde ženska noga nikada nije kročila – ali se svaki od njih može smatrati spornim. Da bi neko postao svetitelj, njegovi ostaci trebalo bi da odaju neki znak – da budu netruležni, da se nad njima desi neko čudo ili da ga narod prihvati. Za sada ne postoji zapis da je na njegovom grobu zabeleženo čudo, ali se pre nekoliko godina pojavila inicijativa nekih istoričara da se proglasi svetiteljem.– Narod ima veliko poštovanje prema caru Dušanu i njemu nije važno da li je on svetitelj ili nije. Veliki broj vernika priđe sarkofagu i celiva lik – kaže sveštenik Trajan Kojić i ističe da se u Crkvi Svetog Marka svake godine 2. januara po novom kalendaru daje parastos caru.  

Ovaj moćni srpski vladar tvorac je i najvažnijeg srpskog srednjevekovnog zakona. Njegovi zemni ostaci počivaju u Crkvi Svetog apostola i evangeliste Marka u Beogradu, a tačno 16. aprila 1346. godine, u Skoplju, Dušan Silni krunisan je za cara Srba i Grka.

Život Stefana Uroša Četvrtog Dušana Nemanjića pratila su osvajanja, bogat politički život, sukobi sa crkvom, Vizantijom... a njegovu smrt misterija.

Rođen je oko 1308. godine, od oca Stefana Uroša Trećeg Nemanjića (kralj Stefan Dečanski) i bugarske princeze Teodore. Već sa 14 godina na dvoru Nemanjića našao se u centru političkih zbivanja.

– Kralj Stefan Dečanski krunisan je 6. januara 1322. godine. Tog dana, odlukom Sabora određen je njegov naslednik, mladi kralj Dušan. Već sa 22 godine došao je u sukob sa ocem kada je, između ostalog, pogubio svog teču bugarskog cara Mihaila Šišmana u bici kod Velbužda. Njegov otac je posle toga upao u Zetu i spalio mu dvor. Mladi kralj je uspeo da pobegne preko reke Bojane. Pokorio se ocu, ali ne zadugo. Uz podršku vlastele napao je očev dvor i zatvorio ga u Zvečan, gde je stari kralj umro, verovatno nasilno – objašnjava profesor dr Siniša Mišić, sa odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta.

Dušan je na presto stupio 1331. godine u Svrčinu, jednom od kraljevskih dvorova Nemanjića. Državu je proširio osvajanjima, a najvažnija su se odigrala od 1342. do 1345, kada je zauzeo i moćni grad Ser, na severu Grčke. Za cara je krunisan 1346. godine u Skoplju, koje je proglašeno za njegovu prestonicu. Dušan je „zaobišao” Vaseljensku patrijaršiju i nekanonski proglasio Joanikija za patrijarha da bi ga ovaj krunisao za cara. To su priznali bugarski patrijarh i ohridski arhiepiskop, dok je carigradski patrijarh Kalist na Dušana bacio anatemu, ali tek 1350.

Gorostas blage naravi
Dušan je sinonim za velikog vojskovođu i vladara, ali malo je poznato da je bio i izuzetno markantan. Njegova visina od oko dva metra velika je i za današnje pojmove, a kamoli za srednji vek. Uprkos korpulentnosti i Zakoniku koji je bio izuzetno oštar, bio je blage naravi.

– Nije nekanonsko proglašavanje Kalistu najviše zasmetalo, već to što je Dušan deo carigradskih mitropolija i episkopija pripojio srpskoj crkvi i tako oduzeo dobar deo prihoda Vaseljenskoj patrijaršiji – priča Mišić.

Anatema je skinuta tek 25 godina kasnije, u vreme kneza Lazara.

Car Dušan umro je 20. decembra 1355. po starom kalendaru, posle kratke bolesti i u jeku priprema za rat sa Turcima i pokušaja osvajanja Carigrada. Sahranjen je u svojoj zadužbini manastiru Svetih arhangela u Prizrenu.

Priča da je otrovan nije dokazana. Misterija bi mogla da bude rešena analizom njegovih posmrtnih ostataka.

Stotinama godina njegovi ostaci ležali su u grobu u manastiru kod Prizrena. Taj manastir Turci su, od dolaska na ove prostore, nekoliko puta pljačkali. Do temelja ga je 1615. godine srušio Sinan paša i od tog materijala sazidao džamiju u Prizrenu, koja i danas postoji.

– Ostatke cara Dušana 1927. godine pronašao je prota i profesor Radoslav Grujić. Vođen narodnim predanjem, vršio je iskopavanja na mestu gde se nalazio manastir Svetih arhangela. Ostatke je poneo u Skoplje, a zatim ih je 1941. godine predao Patrijaršiji u Beogradu. Tu su čuvani do 19. maja 1968. godine, kada su preneti u Crkvu Svetog Marka – kaže protojerej-stavrofor Trajan Kojić, starešina crkve na Tašmajdanu.

Prenos zemnih ostataka uzbunio ideologe
Prenos zemnih ostataka Dušana Silnog uznemirio je 1968. ideološke duhove u tadašnjoj Jugoslaviji. Patrijaršija je vest o prenosu njegovih ostataka objavila u listu „Pravoslavlje” i to samo nekoliko dana pre ceremonije. Reagovala je komisija za verska pitanja, bilo je i političkih pritisaka, ali je crkva sa patrijarhom Germanom na čelu uspela u svojoj nameri.

Prenosu carevih zemnih ostataka prisustvovalo je više od 6.000 vernika, patrijarh German i gotovo svi arhijereji Srpske crkve.

– Zemni ostaci položeni su u bakarni sarkofag težak 600 kilograma koji je postavljen na mermerno postolje. Na sredini sarkofaga, urađenog po projektu arhitekte dr Dragomira Tadića u stilu iz 12. veka sa stilizovanim biljnim i figuralnim ornamentima, nalazi se lik cara Dušana uzet sa freske iz manastira Dečani. Sarkofag je uradio vajar iz Beograda Dragutin Petrović – kaže Kojić.

Iznad sarkofaga se dugo nalazio rad akademskog slikara Živka Stoisavljevića na kom je bila prikazana bitka kod Velbužda. Ova kompozicija zamenjena je, po blagoslovu patrijarha Irineja, novom – „Krunisanjem cara Dušana”, u mozaičkoj tehnici, rad akademskog slikara Đura Radlovića.

Komentari39
a1fd5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladimir Pavlović
Otkud ta neodoljiva želja da se izmišljanjem istorije obezbede neka istorijska prava? I postoje li ona uopšte? Do kog vremena ona sežu? Kad bi ona zaista postojala i kad bi se narodi širom sveta na njih pozvali, nastao bi opšti haos i "humana preseljenja" po celoj planeti. Balkanski narodi slovenskog porekla morali bi nazad u severnu Evropu, oba američka kontinenta bi bila raseljena u Evropu: u Španiju, Englesku, Skandinaviju... Trećina Francuza bi morala da se vrati u Skandinaviju, druga trećina u današnju Nemačku, Bugari i Mađari morali bi nazad u Aziju. Dakle priča o istorijskim pravima je besmislena i služii samo za hegemonistčke težnje elita malih naroda, ali i za psihološku kompenzaciju ljudi bez ličnog identiteta koji se hvataju za kolektivne "identitete": "naciju" (koja ne postoji jer balkanski narodi nisu imali građansku revoluciju poput Francuske koja je stvorila građansku naciju pa svoju etničku, plemensku pripadnost smatraju nacionalnom), partiju, fudbalski klub...
Petar .Stanimirovic
Od kud se iskukoljio ovaj Samir ,da nam drži lekcije iz nacionalne istorije ? On kao da ima duplu pretplatu u Politici ! A za Albance se tačno zna kada su stigli tamo gde su juče bili / i godina,i dan,pa čak i sat,kada su ih Vizantinci sa Kavkaza doveli -da malo rade i ratuju /.Gde su danas,to svi znamo,a gde će biti sutra,to znaju samo u Wašingtonu .Najznačajniji vladar u njihovoj istoriji bio je naš nekadašnji Predsednik,koji im je privatno bio i kum.Sećate se onog gorkog vica o Šiptaru,koji ima DC-10 ?
Милан Крајишник
Самире Срби су староседеоци Балкана, ми смо одувек ту и Ви учите албанску историју која се бави отимањем свега српског, као и остале новонастале државе. Тесла је говорио:" Није ми жао што краду моје изуме већ што немају своје". Тако да, сад све што је српско уствари није наше него је албанско, хрватско,бошњачко, македонско, црногорско. Исто се тако купатила која су измишљена у римском царству зову Турска купатила, што није тачно, многе џамије зидане су на темељима цркава и материјалом рушених цркава. Покушаји отимања идентитета и историје надам се неће вам успети, отели сте привремено Косово, силом, прогоном уз помоћ САД.
Samir
Dolazak slovenskih plemena je zapoceo osvajanjem i padom Ilirskog carstva koje su pokorili Rimljani i Kralja Genta odvjeli u Rim na ponizenje gde ga je Rimska rulja gadjala fekalijama i zatocila u Tornju negde u centralnoj Italiji...tu i danas postoji tvrdjava u kojoj je i umro kaozatocenik Rima. Rimske legije su vas u pocetku dovodile kao roblje da im sluzite na pokorenom Iliriku i nazivali sve pokorene narode Servusima-Slugama, ali je permutacijom slova V i cirlicnog B nastao naziv Sebus...sto nije bio pojam za naciju vec pokorene. Slovenske zene su bile privlacne tamnijim Rimljanima i zbog dominantnosti maternjeg jezika...dolazi do etnoloskog slaviziranja lokalnog stanovnistva koje je u hibridnim odnosima sa domacim jos od 7 vijeka...Ukljucite malo vise logike u vasa razmisljanja i shvatice te da vrijeme da odbacite crkvene dogme i sagledate sve kroz prizmu arheologije,lingvistike i genetike u Formi moderne Etnologije. Pozdrav i sretan vam uskrs...neka je mir sa vama.
AltGr
@Samir- Samire svi smo mi Srbi osim onih koji danas tvrde da su Srbi.
Goran Mesing
Ajde Samire ,posto vidim da se koristis nekakvom logikom a ne navodis niti jedno vrelo ,reci mi ,kako objasnjavas postojanje Luzickih Srba ,koji nikada nisu bili pod Rimom ,i da li si cuo za Franacke hronicare Fredegara 8. st. i Eincharda 9.st .koji beleze Srbe koji drze najveci deo Dalmacije a to je rimska Thema Dalmacija koja u sebi sadrzi i Bosnu ,to opisuje Einchard kada govori o bezanju kneza Ljudevita Srbima koji drze najveci deo Dalmacije .Hrvate i Bosance ,Franacki hronicari ne registruju,Fredegar u 8. st. vidi severne i juzne Srbe kao jedan narod a zna se da tamo gde su bili Srbi a danas i dalje zive Luzicki nikada nije vladao Rim ,pa kako su dobili ime ,a ti se uhvatio ze izmisljene i dopisane gluposti od nepoznatog nastavljaca u DAI Konstantina Porfirogenita a nisi se u tom slucaju uhvatio za to da i on tvrdi da je Bosna deo Srbije .Ostavi se Muslimanskih foruma i hr.wiki. vec uzmi knjige u ruke ,pa uci i ugledaj se na Srbe muslimane ,Mesu Selimovica Kustu ,Aliv.T.
Prikaži još odgovora
Samir
Pozeljno je da Srpski narod iskreno pridje sopstvjenoj istoriji i detaljno izanalizira strukturu sopstvenog postojanja. Pre svega dobro izanlizirajte sopstvena imena i prezimena u lingvistickom smislu i koje znacenje imaju na kojim jezicima. Koja su to ustvari tradicionalna srpska imena sa kojima ste stigli na Balkan? Stefan je npr ime koje je nastalo mnogo pre nego sto su srbi primili kriscanstvo? Uros...nema bas nikakvo znacenje na srpskom ili nekom slovenskom jeziku ali na Albanskom znaci Urash-Graditelj mostova..Ura-most, ili Ora-Vrijemesni? Dushan...nema takodje nikakvo znacenje jer Dusha kao rec u tzv srpkom je nastala tek po primanju kriscanstva...ali na Albanskom Dishan-Znanstveni, Nemanice...necete naci u bilo kojoj formi u nijednom slovenskom narodu do u albanskom kao Nimani...od titule Nimandi? Dobro bi bilo da manje vjerujete u gusle i prepustite tumacenje istorije strucnjacima koji nisu optereceni mitologijom i crkvenim lazima i panslavizmom? Budite samo realni.
Zoran
Kad je i kako nastao Albanski jezik?
Jacob
Postovani, hvala Vam na lepim zeljama za ovaj divni praznik. To sto pricate ima logike na neki nacin, ali ne bih se mogao sloziti sa Vama, je ne znam koliko ste upuceni u same obrede krunisanja srpskih (uostalom i svih hriscanskih vladara). Krunu daju crkveni velikodostojnici - patrijarh ili papa. Logicno je da od kada se krunisu srpski vladari da im se daju i hriscanska imena. Premda smo mi pravoslavlje primili nekoliko vekova pre krunisanja cara Dusana, logicno je da posle toliko vremena udje u praksu davanje hriscanskih imena. Tako da je Dusan sasvim logicno nastalo od hriscanskog pojam - duse ili duha. Stedfan od grcke reci - Στεφανοσ (Stefanos, onaj koji je ovencan, ili krunisan). Svi srpski vladari su nosili ime Stefan, kao titulu, kao dodatak da su krunisani vladari. Srbi su pre Nemanjica imali vladarsku lozu Vlastimirovica i zbog jos uvek nedovoljno zazivelog hriscanstva nosili su paganska imena - Cucimir, Klonimir itd. Primanjem hriscanstva pocinju i nova imena da se daju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja